Sukob elita i varvarizacija Evrope

Dok se raspada bretonvudski poredak, ciljevi atlantista ostaju nepromenjeni, kao u doba Napoleona, Krimskog rata i Hitlera

Poslednje dve godine smer svetske perestrojke (geopolitičke i geoekonomske), radikalnim odlukama i predlozima, diktira Trampov pokret.[1] Sam Tramp planira da zacari elitu američkih kapitalista konzervativaca. Plan bi trebalo da bude izveden u dva koraka. Prvi je uspostavljanje američke panoblasti koja bi obuhvatila severnu i južnu Ameriku (Monroova doktrina) osiguranu mirovnim sporazumom pobedničkih sila. Nakon izdvajanja američke panoblasti, SAD će se baviti njenim uređenjem, a kroz 10-15 godina razmotriće stanje u ostatku sveta i zauzeti aktivan stav. Elita Trampovog pokreta smatra da može da ponovi podvig iz HH stoleća (1945-1990) kada su SAD preuzele britansko kolonijalno carstvo, a potom i veći deo sovjetske zone. Let na Mars, kako je najavio Tramp, simbolično bi zapečatio ponovnu prevlast američke tehnologije i nauke.[2]

Ali da bi uspeo u naumu on mora do sledećih izbora da slomije finansijsku oligarhiju u SAD i EU, budući da je ona smetnja novom ciklusu inovacija. Na ruku mu ide negativan stav ruskog predsednika prema neoliberalnom poretku koji je Putin izneo na Peterburškom ekonomskom forumu (6-8. jun 2019) i nedvosmisleno izrazio u intervjuu Fajnenšel tajmsu (jun 2019) i ponovio na samitu G20 u Osaki.[3] Posebna prepreka planovima Trampa, Putina i Ksija jeste nedostatak ekonomskih i političkih instituta i stručnjaka koji bi osmislili i pratili uspostavljanje novog poretka. Ali sasvim je izvesno da će se u hodu pojaviti i organizovati novi instituti, brzo i bez duge pripreme. O dubini promena u američkoj eliti govori i vest da Soroš i Koh osnivaju institut koji će se baviti osmišljavanjem nove antiratne politike i završtekom beskrajnih ratova SAD.[4] Dakle, između Atlantika i Pacifika vri.

NEDOUMICA: IS GOLD MONEY?
Trampov pokret najavili su brojni događaji. Posle rušenja Berlinskog zida, između 1990. i 2008. (raspad SSSR-a, početak duge ekonomske krize) došlo je do zaokreta u Vašingtonu i Moskvi. Ekonomski poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata srušio se bankrotom banaka Volstrita (najviši rejting AAA) u jesen 2008. Merama Feda zaustavljen je potpuni slom finansijskih tržišta ali nije rešeno najvažnije pitanje: kako obezbediti privredni rast u okviru postojećeg ustrojstva sveta (kapitalizma)? Pošto su pred nagomilanim protivurečnostima nemoćni glavni akteri svetskih finansijskih institucija (MMF, SB, STO), na scenu su stupili kapitalisti starog kova, pristalice protekcionizma i nacionalnih ekonomija, okupljeni, za sada, u Trampovom pokretu i delu državnog aparata SAD.

O razlikama između dva svetska bloka – finansijskih globalista (neoliberala) i predfinansijskih kapitalista, mnogo je svedočanstava. Jednom je leta 2011. održana i rasprava u Odboru za finansije američkog Kongresa. Na raspravi je kongresmen Ron Pol (pristalica austrijske ekonomske škole) postavio pitanje Benu Bernankiju (čelnik Feda): „Da li je zlato novac?“ Posle dramske pauze dobio je negativan odgovor.[5] Ovoj zanimljivoj raspravi prethodila je bučna smena Dominika Štros Kana sa dužnosti direktora MMF-a 2011. (zalagao se za svetski novac). Iznenadna smena bila je poruka američkih nacionalista međunarodnoj finansijskoj oligarhiji.[6] Dve godine kasnije (2013) volšebno je od kandidature za predsednika Feda odustao L. Samers.[7]

O sukobima finansijske elite i kapitalista posredno govori i povremeno širenje glasina o verodostojnosti bilansa zlata u trezorima Feda i Sitija (da li je zaista tamo?) i kvalitetu uskladištenih zlatnih poluga.[8] Dok su se rasplamsavale glasine na tržištu zlata, Nemačka je zatražila (2012) povratak svojih poluga iz SAD.[9] Neuobičajena podozrivost i napetost dela javnosti prema aktivnostima finansijskih institucija, centralnih banaka i vlada verovatno su podstakli kraljicu i princa Filipa da decembra 2012. posete trezore u kojima se čuva zlato u Sitiju.[10] Ne čudi što se u SAD periodično obnavljaju zahtevi da se obavi revizija Feda. Da bi umirio javnost Fed je 2014. sročio objašnjenje o rezrevama zlata.[11] U međuvremenu Rusija i Kina gomilaju zlatne rezerve. I dok se raspada bretonvudski (jamajkanski) poredak, ciljevi atlantista ostaju nepromenjeni, kao u doba Napoleona, Krimskog rata i Hitlera.

STARI OBRASCI I NOVI PLANOVI
Britanija je u velikoj meri oblikovala sadašnje političke odnose na evropskom kontinentu. Važan sastojak njene politike u HH stoleću bila je i ostala borba protiv Rusije i Nemačke. Nakon Velikog rata iskonstruisan je sanitarni kordon ­­­– pojas država od Baltika do Mediterana čija je uloga razdvajanje Nemačke i Rusije. Ali od sredine HH stoleća, pored Londona i evropskih elita, borbu protiv Rusije kao metafizički cilj preuzimaju američke elite. Zbignjev Bžežinski u knjizi Velika šahovska tabla tvrdio je da je Rusija bez Ukrajine regionalna sila; u suštini plen. Oslanjao se na ideje Britanca H. Mekindera koji je izgradnju sibirske železnice povezivao s integracijom evroazijskog prostora po uzoru na Džingis Kana.[12] Mekinder je došao do zaključka da onaj ko vlada istočnom Evropom vlada Evroazijom, a ko vlada Evroazijom i Afrikom vladar je sveta.[13] Od nedavno, sanitarnom kordonu evroatlantski svet je priključio i Ukrajinu.

Zbignjev Bžežinski u Avganistanu 1979. godine

Povlačeći se iz istočne Evrope, Rusija je ohrabrila NATO da povede novi rat starim metodama. Za razliku od vremena pre Drugog svetskog rata, kopnena imperija u slučaju frontalnog napada neće morati da – kao Kutuzov – prepusti Moskvu neprijatelju. Ako zatreba, spaliće Evropu i SAD i otići u raj pre nego što se njeni protivnici pokaju.[14] Vreme menja i najtvrđe političke aksiome.

PROCVAT BRITANSKIH PLANOVA
Ostrvska elita sačuvala je imperijalni polet uprkos tome što je njena kopnena vojska slaba, flota neprimerena vladarki mora, a vojna industrija ograničena čvrstim vezama i planovima SAD. Britanija danas nije nosilac neke velike ideje ili plana za čovečanstvo koji bi čitavu naciju poneo u budućnost. Londonu su strana zalaganja za pravedne međunarodne odnose (omiljena tema Kremlja) ili ponovnu izgradnju Imperije (America First). U razdoblju nove podele sveta bezidejnost je znak slabosti, ali Ostrvljani su, kao i uvek, usredsređeni na rešavanje glavnih pitanja: sa kim, koliko dugo i kolika je dobit? Mada nemaju snagu kao pre 100 godina (sila drugog reda), pokušavaju da na predstojećoj mirovnoj konferenciji dobiju mesto za pregovaračkim stolom. Britanski nuklearni arsenal i elita, posebno odgajana, obrazovana mešanjem autohtonog stanovništva i useljenika različitog porekla, glavna su pregovaračka karta Londona. U osnovi dosadašnjih uspeha vladarke mora oduvek je bila trgovina i grabež kolonija i zavisnih država.

Utemeljena na imperijalnom iskustvu, Britanija uporno pokušava da u nekom delu sveta oformi svoju interesnu sferu od 300 miliona stanovnika i započne sledeći talas tehnoloških inovacija. Ne želi da postane periferija Nemačke i Rusije i zato se u aktualne rasprave podeljene elite meša čak i kraljica.[15] Britanija već deluje u više pravaca. Vindzori (Saks-Koburg i Gota) neguju brojne rodbinske i poslovne veze sa evropskim kraljevskim porodicama. U njihovom vidokrugu poslovično su Bliski istok i Jerusalim; princ Vilijam nedavno je boravio u Izraelu.[16] Britanska kruna želi da unapredi veze sa islamskim svetom kako bi uspostavila pokroviteljstvo nad Arapima.[17]

U slučaju raspada EU, London bi mogao da pokuša da organizuje nov Hanzeatski savez (Holandija, Island, Norveška, Belgija, Poljska) kome bi se priključili i Australija i Novi Zeland. Britanija može da podstakne preseljavanja stručnjaka iz EU i SAD u kojima su sve izraženiji sukobi (rasni, socijalni, religijski, elitni) u svoju zonu. Na ruku joj ide varvarizacija Evrope migrantima koji su na nivou prve industrijske revolucije. Ne bi bilo iznenađenje da Britanija već sada razmišlja o organizaciji i razmeštaju specijalnih vojno-policijskih snaga u Evropi (sastavljenih od obučenog ljudstva iz Afrike i Azije) koje bi pod izgovorom zaštite lokalnog stanovništva obezbedile dovoljno veliku teritoriju (protektorat) i razgraničenje interesnih sfera s kontinentalnim elitama i Rusijom. Možda je izjava britanskog ministra odbrane da će mornarica obrazovati dve obalske udarne grupe nagoveštaj britanskog delovanja na kontinentu pod komandom US Navy.[18]

Ali kako se sukobi elita zaoštravaju, britanske pozicije slabe, što se videlo i na sastanku G20 u Osaki (jun 2019) posle neuspešnog pokušaja britanske premijerke Tereze Mej da izgladi odnose s Kremljom. O neveselim prilikama u britanskoj eliti govori činjenica da Tereza Mej za tri godine vladavine (izabrana pre dolaska Trampa na čelo SAD) nije uspela da izvede Britaniju iz EU. Time je ideja protektorata nad arapskim svetom (na račun Izraela) propala, budući oslonjena na poražene političke krugove u SAD. Otežavajuća je okolnost što prava kriza u Britaniji i EU još uvek nije počela. Najzanimljivije tek dolazi.

IŠČEZAVANjE PRELAZNIH NACIJA
Borba Ostrvljana protiv ruskog uticaja odvijaće se do poslednjeg stanovnika Istočne Evrope. A na Balkanu će se boriti do poslednjeg Hrvata i Albanca održavanjem dvaju projekata iz HH stoleća – tzv. velike Albanije i Hrvatske, na račun Srbije, Crne Gore, Italije, Mađarske i Grčke. Elite istočnoevropskih zemalja ne žele da otkažu poslušnost Londonu i Vašingtonu, što potvrđuje ocena letonskog predsednika (na liniji dosadašnjih) o ruskoj agresivnoj geopolitici.[19] I politički vrh Poljske veruje da će za borbu protiv Rusije pridobiti Vašington širenjem rusofobije i pretnjama Moskvi.[20]

Ali možda su Poljska i druge države sanitarnog kordona već na nesigurnom tlu? Kremlj stolećima praktikuje taktiku nužne odbrane koju politički vrhovi zemalja prelaznih nacija površno tumače. Pronicljive analize kazuju da je ruska intervencija u Ukrajini (2014) bila pre odbrana strateških objekata (Krim) i očuvanje prestiža Kremlja (Donbas i Lugansk) nego li osvajanje teritorija. Poučeni iskustvom iz HH stoleća, evroazijski gospodari u Kremlju u predstojećoj podeli sveta Rusiji će pripajati onoliko koliko ona bude u stanju da prihvati i uspešno objedini.

Vladimir Putin, 1. oktobar 2015. (foto: Juri Kočetkov/AP)

Čim se završi izgradnja gasovoda Severni tok 2 (2020), antiruski sanitarni kordon čeka sudbina Berlinskog zida. Ovlašan osvrt na ekonomske, demografske i političke prilike između Baltika i Egeja ukazuje da elite ovih država ne mogu Kremlju da ponude primamljive poslove ili konceptualni odgovor na savremenu krizu. Istočnoevropske države ništa ne čine da zaustave pustošenje nastalo dobrovoljnim (i podsticanim) preseljavanjem njihovog stanovništva u Evropu.[21] Zemlje zapadne Evrope, pre svega Nemačka, Austrija, Holandija, nakon ekonomskog porobljavanja istočne Evrope i Balkana, preseljavaju Ukrajince, Poljake, Mađare, Srbe, Slovence, Arbanase, Hrvate, Grke, Bugare i dr. na svoju teritoriju i organizuju migracije iz Afrike i sa Bliskog istoka. Vremenom istočnoevropske države će se svesti na glavni grad koji će biti turistički centar sa američkom ambasadom i nekolko stotina hiljada političara, malih biznismena i njihovih rođaka koji imitiraju demokratsko društvo.[22]

Kremlj je pre tri decenije započeo povlačenje iz svih delova sveta rukovođen načelom smanjenja troškova održavanja imperijalnog aparata. Danas tim putem idu Bela kuća i Kongres SAD , tj. sve uticajniji deo američke plutokratije. I jedni i drugi traže novu formulu podele sveta koja neće ugroziti imperijalno jezgro. Da li je onda trezveno očekivati najezdu ruske vojske na istočnu Evropu? Da li će Kremlj doneti odluku da krhki ruski socijalni sistem optereti izdržavanjem pridošlica koje bi ga optužile za eksploataciju i okupaciju? Zašto bi Rusija (17.100.000 km², oko 145 miliona stanovnika) osvajala sto puta manji prostor Litvanije, Letonije, Estonije (175.000 km²) sa oko šest miliona stanovnika, dvostruko ređe naseljen od Srbije? Zar nije trezvenije prostor sanitarnog kordona, pošto se već urušava pod pritiskom atlantističke rusofobije i germanskog ekonomskog porobljavanja, prepustiti dugotrajnoj biološkoj sukcesiji a borbu za tržišta preneti u zapadnu Evropu koja se podmlađuje pretežno muslimanskom populacijom iz Azije i Afrike?

Razvoj vojnog kompleksa u Rusiji u narednim godinama, posebno nakon mirovne konferencije koja se sprema, Moskvu će učiniti zatvorenijom za spoljni svet. Osim za 30-50 miliona useljenika iz Evrope i drugih delova sveta, preko potrebnih za naseljavanje izauralske Rusije. Glavna poluga Kremlja biće geoekonomija i geopolitika, dok će armija u narednih desetak godina imati zadatak da kremaljskoj eliti pruži fizičku bezbednost, tj. samostalan izbor novog organizacionog oblika i ideologije (Treći Rim, pravoslavni SSSR, Nova Hiperboreja…). Posle decenija evropskog razaranja društava i država sanitarnog kordona i bivših sovjetskih republika, to će biti lakše nego što danas izgleda.

Uzgred, Rusija više nema potrebu da stvara nadnacionalne strukture koje ograničavaju njen suverenitet u „bratskih naroda”. Drugim rečima, pred elitama država bivšeg SSSR-a i Istočne Evrope jednostavan je izbor: da do kraja unište svoja društva i države zadržavajući ih u hladnoratovskoj slavofobiji i strahu, ili da pronađu način da opstanu u panoblasti u kojoj se nalaze. Kakav god bio dogovor velikih sila, slom političkih elita sanitarnog kordona je neizbežan. Začudo, značajan deo evropske kontinentalne elite još uvek veruje da će Rusija biti ponovo spasilac tako što će obezbediti vojsku, gas, kavijar, zlato, drvo, naftu, oporavak, a onda se na zahtev Evropljana udaljiti bez pogovora i otići u sibirska prostranstva.

CENA POLITIČKE NESPREMNOSTI
Raspad SSSR-a osim teških posledica po stanovništvo SSSR-a izazvao je pometnju na svim nivoima političkog odlučivanja u svetu. Moćnici u Kremlju iskoristili su metež, tresku i pobedničko slavlje atlantista kao dimnu zavesu za pregrupisavanje snaga. Suočeni sa silnom zapadnom koalicijom i premišljanjima Kine i Indije da joj priđu, započeli su zaveru protiv evropskog ustrojstva sveta. Na brzinu je izučen novi oblik ratovanja i primenjena je strategija asimetričnog odgovora.

S početka, kontranapad Kremlja beše operativna inicijativa (Abhazija i Južna Osetija 2008), kasnije strateška (Krim 2014, Sirija 2015). O uspešnosti ruskog asimetričnog odgovora svedoči meko i skoro neopaženo utanjanje ruskih trupa u Venecuelu (2019). Dok su SAD gromoglasno najavljivale rat protiv Irana i Venecuele, Kina (najveći strani investitor u Venecueli) je pregovarala s Madurovom opozicijom. Ali posle ulaska ruske vojske u Venecuelu svima je postalo jasno da je Kremlj preuzeo inicijativu i prešao u kontranapad. Da bi prikrio zaveru protiv evropskog poretka, Kremlj se kretao u senci svoje slabosti. Zbivanja u Moldaviji, Češkoj i Gruziji u junu 2019. (neuspeli pučevi, obojene revolucije) potvrđuju promene odnosa snaga. Ako očuva unutrašnji mir i dijalog naroda i vlasti, Moskva će uskoro pred sobom imati dug spisak država spremnih za različite oblike saradnje. Konačno, Kremlj je pronašao formulu uspeha. Neprijateljski klijenti (evropske kompradorske elite) postaju njegova vojska jer u ime atlantskog sveta vode prošle ratove.

Politički i intelektualni cvet od Baltika do Solunskog zaliva omogućava Londonu i Vašingtonu da troše milionske mase ne bi li nadmašili Napoleona i Hitlera. Moskva, posle stoleća borbe, više se ne trudi da podučava evropske nacije i njihove elite. Predstavnici svetske elite zauzeli su pozicije, šire propagandu (prikrivaju namere) i posmatraju nedostojanstveno odumiranje čitavih država evropskog kontinenta. Savremena politika Kremlja rezultat je hiljdugodišnjeg mešanja različitih ideja Rusa, Jermena, Jevreja, Kazaha, Kirgiza, evropskih prosvetitelja, ateista, budista, hrišćana, boljševika i još dvestotinak etnosa, velikih religija i raznih jeresi. Nasuprot Kremlju su vladajuće strukture Velike Britanije, Francuske, Nemačke, SAD, bez opita trpeljivosti, saživljavanja i prožimanja sa drugim narodima. Njihova osvajanja vazda su započinjala omalovažavanjem, progonom i istrebljenjem domorodaca.

Hram svih religija, Kazanj, Rusija

Zar odnosi Kremlja i Avganistana u poslednjih četiri decenije ne kazuju dovoljno? Prisećamo se da su sovjetske snage upale u Avganistan (1979) radi suzbijanja podrivačkog delovanja SAD na jugu SSSR-a. Američka klopka sovjetima postavljena je otpočinjanjem novog tipa rata (širenje demokratije i obojenih revolucija) razrađenim u dokumentima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Na ruku Anglosaksonaca išle su i vođe avganistanskih (azijskih) plemena lišene širih spoznaja evropskog kolonijalizma, tradicionalno učvršćeni u svom instinktivnom delovanju (nulta tolerancija prema osvajačima). Snimak Zbignjeva Bžežinskog i naoružanih Avganistanaca, načinjen posle sovjetske invazije, svedoči da su domoroci i sovjeti istovremeno upali u atlantističku zamku vođenja rata sredstvima ranijih ratova. Kao danas SAD i EU.

IZMEĐU EROSA I TANATOSA
Kriza vođstva u koju je zapao evropski svet nije posledica ekonomskih, političkih ili geopolitičkih neprilika, već pre svega duhovnog propadanja i civilizacijskog sloma. Sve ukazuje da će uspon nove evropske desnice (Renci, Lepenova i sl.) oslabiti EU. Nezadovoljni nacionalisti u ulozi desničara ili levičara, nepripremljeni da se nose s poslovima reorganizacije velikih prostora, samo će pojačati napetost, smutnju i sukobe u EU. Ne treba gubiti iz vida da su se u čitavoj Evropi profilisale političke elite na čijem čelu su mladi i privlačni političari, često površnih znanja o državi i državnim poslovima, poput „veselih momaka“ Ciprasa i Varufakisa u Grčkoj.[23]

Srbija odavno živi evropsku krizu. Ali nema razloga da sledi Litvance, Ukrajinace, Letonce, Crnogorce, koji su iz ne sasvim znanih razloga odlučili da svoj duhovni i politički život završe kolektivnim samoubistvom. Ako je nekome došao sudnji čas, nikakva medicina ne pomaže. Crna Gora ili Ukrajina, Litvanija ili Letonija, krenule su na svoje poslednje putovanje. Njihove elite evropski put smatraju hodočašćem. Srbija može da zastane i vrati se na početak jer je dobila priliku kakvu je poslednji put imao Karađorđe podižući Ustanak da bi obnovio državu. Život je šansa.

 

Slavoljub S. Lekić je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor je više univerzitetskih udžbenika iz oblasti poljoprivrede i stručnih i naučnih članaka iz oblasti semenarstva, geopolitike i geopolitike hrane. Ekskluzivno za Novi Standard.

____________________________________________________________________

UPUTNICE I NAPOMENE
[1] Nedavno je Donald Tramp predložio Britaniji da istupi iz EU bez plaćanja 39 milijardi funti i da na pregovore s EU pošalje Najdžela Faraža, zagovornika Bregzita. Videti: Tramp: Spremite se na to da dogovora Britanije i EU neće biti i pošaljite Faraža. BBC, 2.jun 19. https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-48489500

[2] Videti: Tramp: Idemo na Mars! RTS, 27. maj 2019, http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/3535867/tramp-idemo-na-mars.html

[3] Bilo je mnogo izveštaja i komentara o Putinovim istupima u junu 2019. u ruskoj i svetskoj štampi. Videti: Putinov intervju od 28. jun 2019. Fajnenšel tajmsu na ruskom: https://inosmi.ru/politic/20190628/245374400.html  i rezime nastupa u Osaki na zasedanju G20: https://ria.ru/20190629/1556038909.html

[4] Videti: George Soros and Charles Koch to fund new ‘anti-war’ think tank. Quincy Foundation will challenge America’s military-industrial complex, co-founders say. The Independent  https://www.independent.co.uk/news/world/americas/us-politics/george-soros-charles-koch-quincy-institute-think-tank-anti-war-a8982216.html

[5] Snimak razgovora Rona Pola i Bena Bernankija (2011) nalazi se na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=2NJnL10vZ1Y  4`55“ – 5`32“. Ben Bernanki na čelu Fed-a nalazio se od 2006. do 2014. Posebno je izučavao veliku ekonomsku krizu 1929-1933. što ga je dovelo na čelo Federalnih rezervi nakon A. Grinspena pošto je kriza već bila pred vratima.

[6] Direktor MMF-a, Dominik Štros Kan uhapšen je 2011. u Njujorku (pred putovanje u Pariz) po nalogu tužioca Sajrusa Vensa (mlađeg) pod optužbom za pokušaj silovanja. Oslobođen je nakon nekoliko dana ali poruka američkih vlasti hapšenjem funkcionera koji ima imunitet bila je jasna. Videti: Uhapšen direktor MMF-a. RTS, 15. maj 2011. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/892016/uhapsen-direktor-mmf-a.html

[7] White, B. 2013. Dem opposition dooms Summers. POLITICO, 09/15/2013. https://www.politico.com/story/2013/09/larry-summers-withdraws-name-federal-reserve-chairman-096824  L. Samers bio je glavni ekonomista SB i ministar finansija SAD. Neočekivano je odustao od samouvereno najavljene kanidature za predsednika Fed-a u leto 2013.

[8] Worstall, T. 2012. The Drilled Gold Bars Filled With Tungsten. Forbes, Mar 26, 2012.

https://www.forbes.com/sites/timworstall/2012/03/26/the-drilled-gold-bars-filled-with-tungsten/#5c25e9234e13

[9] Carney, J. 2012. The Germans Are Coming for Their Gold.  9 Nov 2012. https://www.cnbc.com/id/49540593

[10] O poseti Kraljice i princa Filipa 13.12.2012. Banki Engleske videti The Evening Standard: https://www.standard.co.uk/news/uk/dont-do-it-again-prince-philips-advice-to-bankers-over-global-financial-collapse-8412982.html

[11] Videti odgovor Feda-a na pitanje da li poseduje ili čuva zlato: Does the Federal Reserve own or hold gold? 3.12.2014. https://www.federalreserve.gov/faqs/does-the-federal-reserve-own-or-hold-gold.htm

[12] Mackinder, H. J. 1904. The geographical pivot of history. Objavljeno u: The Geographical Journal, Vol. 170, No. 4, December 2004, pp. 298 – 321. The Royal Geographical Society.

[13] Mackinder, H. J. 1996. Democratic ideals and reality: a study in the politics of reconstruction. Washington DC, NDU Press, str. 106. Prvo izdanje ove knjige štampano je 1919.

[14] Putin o nuklearnom ratu: Oni koji nas napadnu pocrkaće i neće stići ni da se pokaju, a mi ćemo – pravo u raj. Fakti 18.10.2018. Ova izjava data je nakon razgovora Putin-Tramp, održanih u julu 2018 u Helsinkiju.

http://fakti.org/putiniana/putin-o-nuklearnom-ratu-oni-koji-nas-napadnu-pocrkavace-i-nece-stici-ni-da-se-pokaju-a-mi-cemo-pravo-raj

[15] Durden, T. 2019. Queen Elizabeth Breaks Brexit Silence: ‘Stop Squabbling And Get On With It’. ZeroHedge, 01/26/2019. https://www.zerohedge.com/news/2019-01-26/queen-elizabeth-breaks-brexit-silence-stop-squabbling-and-get-it

[16] Videti: Princ Vilijam u Jerusalimu na grobu svoje prababe. RTS, Tanjug, 28. 6. 2018. http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3183608/princ-vilijam-u-jerusalimu-na-grobu-svoje-prababe.html

[17] Videti: Is the caliph a queen? Muslims consider Queen Elizabeth’s ties to the Prophet Muhammad. The Economist, Apr 5th 2018. https://www.economist.com/middle-east-and-africa/2018/04/05/muslims-consider-queen-elizabeths-ties-to-the-prophet-muhammad

[18] Marjanović, M. 2019. Royal Navy Building ‘Littoral Strike Groups’ to Help Uncle Sam Bully Third World. 6.5.2019. Russia Insider: https://russia-insider.com/en/royal-navy-building-littoral-strike-groups-help-uncle-sam-bully-third-world/ri26952

[19] Videti intervju letonskog predsednika: Lettlands Präsident Raimonds Vejonis “Russland verfolgt eine aggressive Geopolitik” SPIEGEL ONLINE, 09.03.2019

http://www.spiegel.de/politik/ausland/lettland-praesident-russland-verfolgt-eine-aggressive-geopoliltik-a-1255577.html

[20] Durden, T. 2019. Exciting Prospect: Poland’s Former Army Chief Floats US Pre-Emptive Nuclear Strike On Russia. Russia Insider, Apr 9, 2019.

https://russia-insider.com/en/exciting-prospect-polands-former-army-chief-floats-us-pre-emptive-nuclear-strike-russia/ri26730

[21] Rusofobske elite zemalja sanitarnog kordona falsifikuju popise stanovništva radi ubiranja subvencija iz Brisela. Brisel se čini nevešt jer su subvencije jedan oblik kompenzacije za ljudstvo (evropski metod trgovine robljem).

[22] Marahovskiй, V. 2019. Zapadnыe SMI: Ukraina terяet zaщitnikov. RIA Novosti, 26.3.19.  https://ria.ru/20190326/1552086252.html

[23] Živković, N. 2019. Pismo iz Grčke. 12.jun 2019. https://nikolazivkovicblog.wordpress.com/