Трамп против левичарског антиамериканизма

У 2013. је 56 одсто бирача Демократске странке било „изузетно поносно” што су Американци. Данас то тврди свега 22 одсто њих. Зашто?

Упркос свом зановетању и кукњави због његове „политизације“ Четвртог јула и „милитаризације“ америчког рођендана, председник Доналд Трамп је игнорисао своје критичаре и поступио како он хоће.  Као господар церемонија и главни говорник на свом догађају „Поздрав Америци“ поводом Дана независности, Трамп је остварио очигледан успех.

Председник који се понаша као председник је готово увек ефикаснији учесник у кампањи од председника који се понаша као учесник у кампањи. И Трамп се, по ономе што је рекао и што није рекао, у четвртак увече понашао као председник.

Огромна и пријатељски настројена маса људи у Национаном парку (парк у Вашингтону, прим. прев.) протезала се од Линколовог меморијалног центра до споменика Џорџу Вашингтону. Телевизијско извештавање било је одлично. У петак су насловне стране буквално свих великих дневних листова биле пуне прича и слика са овог дешавања.

ОДГОВОР БАЈДЕНУ
Бивши потпредседник Џо Бајден је пре догађаја саркастично упитао: „Питам се шта ће Доналд Трамп рећи вечерас када се буде обраћао нацији на догађају који је осмишљен више да подигне његов его, него да прослави америчке идеале?“. У четвртак увече, Џо је добио одговор на своје питање.

Упркос предвиђањима да ће догађај „Поздрав Америци“ искористити за предизборни говор, председник је оставио партијску политику по страни како би исказао и поздравио све добре ствари које Американци свих раса и веровања чине и све велике ствари које су Американци учинили од 1776. године. „Заједно, ми смо део једне од највећих прича икада испричаних – приче о Америци“, рекао је Трамп. „То је епска прича о великој нацији чији су људи жртвовали све зарад онога што су знали да је исправно и тачно“.

То није било величање Трампа већ Америке. „Каква сјајна земља!“, изјавио је председник. „За Американце ништа није немогуће“. Наша нација је „најизузетнија у историји света“.

Председник САД Доналд Трамп држи говор приликом церемонијалног обележавања америчког Дана независности, Вашингтон, 4. јул 2019.

Друга половина Трамповог говора била је посвећена одавању почасти за пет родова оружаних снага – обалској стражи, ваздушним снагама, морнарици, маринцима и копненој војсци – при чему се похвални говор свакој од њих завршавао акробацијом ваздушних снага.

Показивање америчких војних мишића у почетку је изазвало протестну кукњаву. Али прелетање авиона Ф-22 и Ф-35, Б-2 стелт бомбардера и оспри авиона које је кулминирало тачком ваздушног акробатског тима Морнаричких плавих анђела, док је бенд морнарице свирао и певао „Борбену химну Републике“, било је узбудљиво и полетно. Било је позитивно, мотивишуће и патриотски. Неко би рекао да нису само Трампови „јадници“ који су стајали у парку уживали у свему томе.

КУДА ВОДИ ЗАНОВЕТАЊЕ ЛЕВИЦЕ?
Ипак, поставља се једно питање: Где ће сва ова негативност, ово константно кукање и зановетање левице, одвести? Да ли ови људи мисле да ће се Америка с надом вратити странци која се рефлексно гнуша патриотских манифестација ?

Свуда се чини да левица напада америчку историју и њeне несавршене хероје. У понедељак је Градско веће Шарлотсвила са четири гласа за и једним гласом против изгласало да се рођендан Томаса Џеферсона, 13. април, више неће сматрати плаћеним нерадним даном. Због чега? Због тога што је наш трећи председник био робовласник. Током трајања јавне расправе јављали су се демонстранти који су аутора америчке Декларације о независности оптуживали да је био расиста и силоватељ.

Такође, прошле недеље је бивши НФЛ играл Колин Каперник захтевао од свог спонзора Најкија да са тржишта уклони патике Air Max 1 Quick Strike Fourth of July на којима се налазила прва америчка застава Бетси Рос. Најки истиче да је Каперник компанији појаснио да колонијалну заставу сматра увредљивом јер се вијорила када је ропство још увек било дозвољено.

Колико далеко и колико брзо Демократска странка скреће улево постало је јасно прошле недеље, када су објављени неки запањујући налази нове анкете. Према Галупу, док 76 одсто републиканаца тврди да су „изузетно поносни“ на то што су Американци, само 22 одсто демократа тврди исто, што је оштар пад у односу на прошлу годину. На почетку другог Обаминог мандата 2013. године, 56 одсто демократа су истицали да су „изузетно поносни“ на то што су Американци.

Још једна узнемирујућа напомена: Иако је велика већина Американаца – девет од десет људи – изузетно поносна на америчку војску и америчка научна достигнућа, више од две трећине свих Американаца сада тврди да их наш политички систем више не чини поносним. Ово се посебно односи на демократе. Само 25 одсто демократа – један од четири – тврди да су поносни на наш политички систем, на нашу демократију.

Чини се да се на левици уздиже талас анти-американизма. Слушајући дебате демократских кандидата и њихово виђење нације и њене економије, неко би помислио да ми живимо у Паризу „Јадника“ Виктора Игоа или Лондону Чарлса Дикенса.

Демографија несумњиво фаворизује млађану Демократску странку у односу на странку средовечних људи и пензионера каква је Републиканска.

Графит „Били су расисти” на споменику Војнику Конфедерације у Нешвилу (фото: Марк Хамфри/АП)

Ипак, како странка, чијих се три од четири присталице не осећају поносно због свог политичког система, мисли да убеди нацију да је стави на чело тог система? Како странка у чијим редовима је мање од четвртине људи „изузетно поносно“ што су Американци мисли да убеди већину Американаца да јој дају поверење да води земљу?

Од либерала и прогресиваца стално чујемо кукање, зановетање и увреде. Када ћемо чути захвалност – Америци?

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org