Tramp protiv levičarskog antiamerikanizma

U 2013. je 56 odsto birača Demokratske stranke bilo „izuzetno ponosno” što su Amerikanci. Danas to tvrdi svega 22 odsto njih. Zašto?

Uprkos svom zanovetanju i kuknjavi zbog njegove „politizacije“ Četvrtog jula i „militarizacije“ američkog rođendana, predsednik Donald Tramp je ignorisao svoje kritičare i postupio kako on hoće.  Kao gospodar ceremonija i glavni govornik na svom događaju „Pozdrav Americi“ povodom Dana nezavisnosti, Tramp je ostvario očigledan uspeh.

Predsednik koji se ponaša kao predsednik je gotovo uvek efikasniji učesnik u kampanji od predsednika koji se ponaša kao učesnik u kampanji. I Tramp se, po onome što je rekao i što nije rekao, u četvrtak uveče ponašao kao predsednik.

Ogromna i prijateljski nastrojena masa ljudi u Nacionanom parku (park u Vašingtonu, prim. prev.) protezala se od Linkolovog memorijalnog centra do spomenika Džordžu Vašingtonu. Televizijsko izveštavanje bilo je odlično. U petak su naslovne strane bukvalno svih velikih dnevnih listova bile pune priča i slika sa ovog dešavanja.

ODGOVOR BAJDENU
Bivši potpredsednik Džo Bajden je pre događaja sarkastično upitao: „Pitam se šta će Donald Tramp reći večeras kada se bude obraćao naciji na događaju koji je osmišljen više da podigne njegov ego, nego da proslavi američke ideale?“. U četvrtak uveče, Džo je dobio odgovor na svoje pitanje.

Uprkos predviđanjima da će događaj „Pozdrav Americi“ iskoristiti za predizborni govor, predsednik je ostavio partijsku politiku po strani kako bi iskazao i pozdravio sve dobre stvari koje Amerikanci svih rasa i verovanja čine i sve velike stvari koje su Amerikanci učinili od 1776. godine. „Zajedno, mi smo deo jedne od najvećih priča ikada ispričanih – priče o Americi“, rekao je Tramp. „To je epska priča o velikoj naciji čiji su ljudi žrtvovali sve zarad onoga što su znali da je ispravno i tačno“.

To nije bilo veličanje Trampa već Amerike. „Kakva sjajna zemlja!“, izjavio je predsednik. „Za Amerikance ništa nije nemoguće“. Naša nacija je „najizuzetnija u istoriji sveta“.

Predsednik SAD Donald Tramp drži govor prilikom ceremonijalnog obeležavanja američkog Dana nezavisnosti, Vašington, 4. jul 2019.

Druga polovina Trampovog govora bila je posvećena odavanju počasti za pet rodova oružanih snaga – obalskoj straži, vazdušnim snagama, mornarici, marincima i kopnenoj vojsci – pri čemu se pohvalni govor svakoj od njih završavao akrobacijom vazdušnih snaga.

Pokazivanje američkih vojnih mišića u početku je izazvalo protestnu kuknjavu. Ali preletanje aviona F-22 i F-35, B-2 stelt bombardera i ospri aviona koje je kulminiralo tačkom vazdušnog akrobatskog tima Mornaričkih plavih anđela, dok je bend mornarice svirao i pevao „Borbenu himnu Republike“, bilo je uzbudljivo i poletno. Bilo je pozitivno, motivišuće i patriotski. Neko bi rekao da nisu samo Trampovi „jadnici“ koji su stajali u parku uživali u svemu tome.

KUDA VODI ZANOVETANjE LEVICE?
Ipak, postavlja se jedno pitanje: Gde će sva ova negativnost, ovo konstantno kukanje i zanovetanje levice, odvesti? Da li ovi ljudi misle da će se Amerika s nadom vratiti stranci koja se refleksno gnuša patriotskih manifestacija ?

Svuda se čini da levica napada američku istoriju i njene nesavršene heroje. U ponedeljak je Gradsko veće Šarlotsvila sa četiri glasa za i jednim glasom protiv izglasalo da se rođendan Tomasa Džefersona, 13. april, više neće smatrati plaćenim neradnim danom. Zbog čega? Zbog toga što je naš treći predsednik bio robovlasnik. Tokom trajanja javne rasprave javljali su se demonstranti koji su autora američke Deklaracije o nezavisnosti optuživali da je bio rasista i silovatelj.

Takođe, prošle nedelje je bivši NFL igral Kolin Kapernik zahtevao od svog sponzora Najkija da sa tržišta ukloni patike Air Max 1 Quick Strike Fourth of July na kojima se nalazila prva američka zastava Betsi Ros. Najki ističe da je Kapernik kompaniji pojasnio da kolonijalnu zastavu smatra uvredljivom jer se vijorila kada je ropstvo još uvek bilo dozvoljeno.

Koliko daleko i koliko brzo Demokratska stranka skreće ulevo postalo je jasno prošle nedelje, kada su objavljeni neki zapanjujući nalazi nove ankete. Prema Galupu, dok 76 odsto republikanaca tvrdi da su „izuzetno ponosni“ na to što su Amerikanci, samo 22 odsto demokrata tvrdi isto, što je oštar pad u odnosu na prošlu godinu. Na početku drugog Obaminog mandata 2013. godine, 56 odsto demokrata su isticali da su „izuzetno ponosni“ na to što su Amerikanci.

Još jedna uznemirujuća napomena: Iako je velika većina Amerikanaca – devet od deset ljudi – izuzetno ponosna na američku vojsku i američka naučna dostignuća, više od dve trećine svih Amerikanaca sada tvrdi da ih naš politički sistem više ne čini ponosnim. Ovo se posebno odnosi na demokrate. Samo 25 odsto demokrata – jedan od četiri – tvrdi da su ponosni na naš politički sistem, na našu demokratiju.

Čini se da se na levici uzdiže talas anti-amerikanizma. Slušajući debate demokratskih kandidata i njihovo viđenje nacije i njene ekonomije, neko bi pomislio da mi živimo u Parizu „Jadnika“ Viktora Igoa ili Londonu Čarlsa Dikensa.

Demografija nesumnjivo favorizuje mlađanu Demokratsku stranku u odnosu na stranku sredovečnih ljudi i penzionera kakva je Republikanska.

Grafit „Bili su rasisti” na spomeniku Vojniku Konfederacije u Nešvilu (foto: Mark Hamfri/AP)

Ipak, kako stranka, čijih se tri od četiri pristalice ne osećaju ponosno zbog svog političkog sistema, misli da ubedi naciju da je stavi na čelo tog sistema? Kako stranka u čijim redovima je manje od četvrtine ljudi „izuzetno ponosno“ što su Amerikanci misli da ubedi većinu Amerikanaca da joj daju poverenje da vodi zemlju?

Od liberala i progresivaca stalno čujemo kukanje, zanovetanje i uvrede. Kada ćemo čuti zahvalnost – Americi?

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org