Istraživanje: Za Srbe najveća pretnja SAD, ogromna većina protiv NATO-a

Da je SAD pretnja kaže 71 odsto naših građana, a njih 25 odsto misli da nije. Jedino Rusi u većem procentu posmatraju Ameriku kao pretnju

U poređenju s Nemcima, Francuzima, Poljacima, Letoncima, Rusima i Ukrajincima, građani Srbije su najmanje zadovoljni statusom svoje zemlje u svetu. Čak 85 odsto naših sugrađana smatra da Srbija nema poziciju koju zaslužuje, a po osećaju potcenjenosti najbliži su nam Ukrajinci, jer njih 74 odsto isto misli za svoju zemlju. Statusom zemlje najzadovoljniji su Nemci – njih 71 odsto veruje da se Nemačka dobro kotira na međunarodnoj sceni, a da Francuska ima položaj koji zaslužuje uvereno je 59 odsto Francuza. Ovo su podaci iz istraživanja „Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu”, koje je uradila nemačka Fondacija „Fridrih Ebert” (FES), a nedavno je predstavljeno u Beogradu u saradnji s Evropskim pokretom u Srbiji. Rezultati, kako je tom prilikom rekao Rajhard Krum, šef FES-ove Regionalne kancelarije za saradnju i mir u Evropi iz Beča, nisu šokantni, ali su interesantni, poput upravo ovog da su samo građani Francuske i Nemačke zadovoljni statusom svojih zemalja u svetu.

Treba dodati i da 75 odsto Srba smatra da druge zemlje aktivno sprečavaju Srbiju da dostigne svoju istinsku veličinu, dok za svoje zemlje taj utisak osujećenosti ima 69 odsto Rusa i 57 odsto Ukrajinaca. To nezadovoljstvo, koje postoji u jednom većem delu evropskog kontinenta u vezi sa statusom zemalja, veliki je izazov za stratege bezbednosti. Pozitivno je, međutim, ocenjuje se u analizi istraživanja, to što svi ispitanici u ovih sedam zemalja prosperitet svoje zemlje vezuju za blagostanje i uspešan razvoj drugih. To misli 86 odsto Letonaca, 83 odsto Srba i Poljaka, 78 procenata Nemaca, 75 odsto Francuza, a najmanje Rusa i Ukrajinaca, 62 odnosno 61 odsto. „Dobra vest” je, kako se ističe u analizi rezultata istraživanja, da, u proseku, 87 odsto svih ispitanika percipiraju svoju zemlju kao deo evropske kulturne sfere i stoga tvrde (79 odsto njih) da bi Evropa trebalo da se razvija više međusobno povezana.

Istraživanje FES-a i analiza stavova vezanih za trenutnu bezbednosnu i spoljnopolitičku situaciju u Evropi urađeni su na nacionalnom reprezentativnom uzorku (od po 1.000 ispitanika u Nemačkoj i Letoniji, do 1.017 u Francuskoj). Terenska anketa javnog mnjenja je sprovedena od avgusta do oktobra prošle godine, a drugi deo istraživanja – fokus grupe s ekspertima, obavljen je u oktobru i novembru.

Stanovništvo u svim anketiranim zemljama je veoma zabrinuto zbog sadašnje situacije u svetu. Najviše zabrinjavaju rat i sukobi, posebno Ukrajince (89 odsto), a onda i 77 odsto Nemaca, Francuza i Srba i 75 procenata ostalih. Strah nije apstraktan – istraživana populacija u istočnoj Evropi posebno se plaši da će rat i drugi sukobi pogoditi njihovu zemlju u budućnosti. Ne iznenađuje što je ovo viđenje posebno visoko izraženo u Ukrajini (87 odsto), ali strah je rasprostranjen i u Poljskoj (79 odsto). U zebnji je i 69 odsto Srba, a od mogućnosti oružanih sukoba na svom tlu najmanje strahuju Nemci – 48 odsto.

Dve zemlje od kojih se najviše plaše su Ruska Federacija i SAD. Od ove poslednje nešto više. U proseku, SAD kao pretnju po bezbednost u Evropi vidi 50 odsto ispitanika u svim zemljama, a Rusiju tako posmatra 43 procenta. Pojedinačno, 77 odsto ispitanika iz Poljske i 67 odsto Ukrajinaca vide RF kao veliku bezbednosnu pretnju. S druge strane – dosledno svojim ukupnim odgovorima – srpski ispitanici nisu zabrinuti zbog Rusije, 73 odsto ne misli da je ova zemlja pretnja po bezbednost u Evropi, dok 23 procenta Srba misli suprotno. Da je SAD pretnja kaže 71 odsto naših građana, a njih 25 procenata misli da nije. Jedino Rusi u većem procentu (78 odsto) posmatraju Ameriku kao pretnju. Da od Rusije ne treba strahovati, smatra i 65 odsto Nemaca i 50 odsto Francuza, dok za SAD isto misli 47 odsto Nemaca i 48 odsto Francuza.

Vojno neutralna Srbija, ocenjuju autori analize, ima donekle neobičan stav prema vojsci. S jedne strane, ističe se snažnom podrškom neutralnosti (83 procenata), takođe i u pogledu svog stava u ukrajinskom sukobu – 85 procenata je za to da Srbija ostane neutralna u tom konfliktu. Reakcije na vojnu intervenciju u nekom sukobu, generalno, bile su mnogo jače kod Srba nego kod ispitanika drugih zemalja – 71 odsto ih je protiv toga. Ali, Srbija vodi u ovoj anketi i kada je reč o stavovima o povećanju troškova za vojsku, 77 procenata ih je za to, i verujući da granice mogu i da će biti promenjene ratovima (71 odsto).

U pogledima na sukob u istočnoj Ukrajini, Srbi su kontroverzni: 74 odsto ispitanika smatra ga domaćim pitanjem i veruje da bi rešenje trebalo prepustiti Ukrajini. Istovremeno, čak 81 odsto naših sunarodnika smatra da je to sukob između Rusije i Ukrajine u kome neka treća zemlja ne treba da interveniše. U skladu s našim odnosom prema Rusiji, generalno je i upadljivo mali procenat građana Srbije, svega šest odsto, koji smatraju da sankcije Rusiji treba proširiti. Za proširenje sankcija Rusiji je 66 odsto Ukrajinaca, 62 odsto Poljaka, 36 procenata Letonaca, 33 odsto Francuza i samo 17 odsto Nemaca. Ipak, većina ispitanika u svim zemljama (56 odsto) smatra da bi bilo svrsishodno više sarađivati s Rusijom. To misli, očekivano, 80 odsto građana Srbije, ali i 61 odsto građana Letonije.

Vojne intervencije, čak i ako se čine neophodnim, ne smatraju se prikladnim rešenjem sukoba u bilo kojoj od ispitanih evropskih država, ističe se u analizi „Bezbednosni radar” i dodaje da strategije spoljne i bezbednosne politike moraju biti jasne, ali nenasilne. „Moramo biti zabrinuti za Evropu”, ističe se kao najkraći zaključak i ukazuje da populacija sedam zemalja učesnica ankete s pravom oseća da živi u nesigurnom okruženju. Ali je očigledna i jasna želja za saradnjom i mirom u Evropi. Ovo je jak kontrast situaciji pre Prvog svetskog rata, koji se obično koristi za poređenje, kaže se u analizi, uz ocenu da je ovo istraživanje pokazalo da „2019. nije 1914. godina”.

ZA NATO 52, ZA ODKB 62 odsto
Stanovništvo Evrope u visokom postotku smatra da NATO ima uticaj na međunarodna politička pitanja, ali u proseku ih je samo 52 odsto za njegovu veću ulogu u budućnosti. Čak 42 odsto svih ispitanika eksplicitno odbacuje ovu ideju. Jači uticaj NATO-a se najviše pozitivno vidi u Poljskoj (78 odsto), a čak 82 odsto Srba je protiv povećanja uloge ove vojne alijanse. S druge strane, u proseku 76 odsto svih ispitanika je za veću ulogu UN i 70 odsto za EU, a za OEBS – 67 odsto. Za veću ulogu Evroazijske ekonomske unije (EAEU), na čelu sa Rusijom, u proseku je 50 odsto ispitanika, a izrazito protiv 41 odsto, dok je za Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) 62 odsto za, a 30 odsto protiv.

DA LI SE GRANICE MENjAJU RATOM
Srbi u najvećem procentu smatraju da su se „granice uvek menjale ratovima i to će biti slučaj i u budućnosti”. Sa ovom tvrdnjom u upitniku nije se složilo tek 27 odsto ispitanika u Srbiji. Tako ne misli ni 54 odsto Rusa, kao i 47 odsto Ukrajinaca, 45 odsto Francuza…

SECESIONISTI NEMAJU PODRŠKU
Stav da etničke grupe i delovi zemalja treba u principu da imaju pravo „raskida” veza s državom nema većinsko odobravanje ni u jednoj od anketiranih evropskih zemalja – u proseku je 32 odsto ispitanika za to. Takav pristup rešavanju nacionalnih ili međunarodnih bezbednosnih pitanja u Evropi najviše podržavaju Poljaci (42 odsto), Francuzi – 36 odsto i Rusi – 35 odsto, a najmanje se sviđa ljudima u Srbiji i Ukrajini, gde je 26 odsto građana za takvo rešenje.

SRBIJA JE VEOMA VAŽNA ZEMLjA U JUGOISTOČNOJ EVROPI
Prema objašnjenju autora istraživanja, izbor ovih sedam zemalja bio je baziran na njihovoj važnosti za evropsku bezbednost: Francuska i Nemačka su dve preostale velike zemlje EU čija podrška je neophodna za svaku inicijativu; Poljska je najmoćnija članica EU iz centralno-istočne Evrope; Letonija je deo istorijski promenljivog baltičkog regiona i bivša sovjetska republika; Srbija je veoma važna zemlja u jugoistočnoj Evropi, povezana sa EU ali i kulturološki bliska Rusiji; Ukrajina je najveća zemlja Istočnog partnerstva i upravo pokušava da se odbrani od separatista u Donbasu koje podržava Rusija. U anketu je uključena i Rusija „jer bez Rusije je bilo kakav razgovor o bezbednosti u Evropi – besmislen”.

 

Autor Biljana Baković

 

Izvor Politika, 08. jul 2019.