Шпигл: Иза кулиса преговора о лидерима ЕУ институција

Номинација Фон дер Лејенове је франко-немачки компромис који подрива напоре ка демократизацији ЕУ. Није извесно да ће она бити изабрана

Ето је. Урсула фон дер Лејен заузима место на подијуму дворане парламентарне групе Европске народне партије (ЕПП) у Стразбуру, с осмехом који јој је залепљен на лицу. Чим су камере напустиле просторију, окренула се човеку с њене леве стране – највећем губитнику у надметању за позиције власти у Бриселу. „Још сте млади“, рекла је утешно Манфреду Веберу, који је био водећи кандидат ЕПП-а за европске изборе одржане крајем маја. Како су партије десног центра победиле на изборима, Вебер се надао послу председника Европске комисије. Али функција је предата Фон дер Лејеновој уместо њега – жени која никада није учествовала у кампањи за седиште у Европском парламенту, нити било који други посао у Бриселу. „Показали сте величину“, рекла је Веберу, према речима присутних.

Потом се лако пребацује на француски језик и говори о свом детињству у Бриселу и о свом оцу, који је својевремено радио у Комисији. Наставља дискутујући о годинама које је провела са својим супругом у Калифорнији – сада се обраћајући на енглеском. Био је то очајнички потребан маркетиншки наступ немачке министарке одбране. Многи парламентарци нису одушевљени овом изненадном номинацијом. Иако је полиглотски, самоуверени говор Фон дер Лејенове представљао оштар контраст уштогљеном Баварцу Манфреду Веберу – њено коначно именовање је далеко од загарантованог.

Европски парламентарци су, на крају крајева, снажно агитовали за своје водеће кандидате (мисли се на систем водећег кандидата – нем. Spitzenkandidatуведен 2014. године са намером да се избор председника Европске комисије учини транспарентнијим и више демократским; у суштини се своди на то да европске политичке странке одређују своје главне кандидате за председника Комисије пре избора, уместо да га номинују лидери ЕУ, прим. прев.) пре гласања, говорећи грађанима Европе да је Брисел постао више демократски, а да су одлуке „иза затворених врата“ ствар прошлости. Али сада су Фон дер Лејенову – чланицу десно-центристичке Демохришћанске уније (CDU) немачке канцеларке Ангеле Меркел – европски лидери на тајном састанку одабрали за руководиоца извршног тела ЕУ. Зашто?

НЕМА РАСПОЛОЖЕЊА ЗА СЛАВЉЕ
Урсула фон дер Лејен, шездесетогодишњакиња која је прилично емотивна кад се ради о Европи, била би први Немац на челу Европске комисије до сад, као и прва жена на тој функцији, али нико у Берлину или Бриселу није нарочито расположен за славље. Њена номинација није немачка победа, то није израз генијалности Меркелове. Штавише, немачка канцеларка чак није ни била особа која је убацила име своје министарке одбране у арену кандидата, нити је Меркелова могла да гласа за Фон дер Лејенову. Њена номинација је заправо било последње решење пред ћорсокаком.

Заиста, овај потез је окончао један напоран процес током ког су била прекршена готово сва неписана правила на која су политички лидери у Бриселу били навикнути. Европски систем водећег кандидата је скрајнут по страни. Према овом систему, главни кандидат страначке групе која би добила највише места у Европском парламенту сматрао би се и главним кандидатом за номинацију за председника Европске комисије.

Меркелову – шефицу владе са најдужим стажом у ЕУ и најискуснијег бриселског преговарача – су њени противници, али и партијски савезници, изнова и изнова приморавали да мења став о номинацијама. Франко-немачко партнерство, које је тако често у прошлости постављало курс ЕУ, такође је морало да се повинује притиску других лидера ЕУ. А борба за власт између европских институција, попут оне која бесни између Европског парламента и Европског савета – моћног тела које представља лидере земаља чланица – је далеко од разрешене. Уколико Фон дер Лејенова не добије одобрење парламента у наредне две недеље, рвање ће кренути из почетка.

Немачка канцеларка Ангела Меркел стиже на самит ЕУ у Бриселу на нову рунду маратонских разговора о лидерима ЕУ институција, недеља, 30. јун 2019. (фото:Оливијер Матис/АП)

Уколико њена номинација буде потврђена, наћи ће се пред огромним изазовом који је део завештања Меркелове: комбинованим последицама кризе евра, неспособности чланица ЕУ да се договоре око мигрантске политике и успона националиста и популиста широм Европе. Фон дер Лејенова ће добити задатак да учини ЕУ поново способном за доношење одлука, да оконча поделе и ублажи распрострањене фрустрације изазване чињеницом да она није била главни кандидат ЕПП-а. Намеће се питање: Да ли је ова жена – која није нарочито омиљена ни у својој странци код куће, а чији резултати на месту министарке одбране благо речено нису баш импресивни – способна за све то?

Номинација Фон дер Лејенове је такође резултовала сукобом са социјалдемократама (SPD) унутар владајуће коалиције Меркелове. СПД ради против ње и у Берлину, и у Бриселу. Уколико успеју да блокирају номинацију Фон дер Лејенове, то би могло да доведе до колапса Меркелине владе.

ТРАЖЕЊЕ ИЗЛАЗА
Фрагилност тренутне позиције Фон дер Лејенове је директна последица тога како је до њене номинације дошло. Реконструкција догађаја који су довели до те номинације – састављена путем разговора са актерима из Брисела и Берлина – оставља утисак да се лидери ЕУ нису водили паметном или пажљиво промишљеном стратегијом. Уместо тога, више делује као да су чинили све што су могли да пронађу излаз из тешке ситуације. Француски председник Емануел Макрон је био први који је убацио име Урсуле фон дер Лејен у ринг. То је учинио у понедељак поподне, након што су шефови држава и влада земаља чланица ЕУ провели читаво вече, ноћ и јутро преговарајући – без икаквих резултата.

До тог тренутка Манфред Вебер више није био учесник трке, а идеја да се постави Франс Тимерманс – главни социјалдемократски кандидат из холандске Партије рада – очигледно није имала већинску подршку. Без обзира на све, председник Савета Доналд Туск је желео да преда номинацију, али је холандски премијер Марк Руте одбацио идеју: „Не, не.“ Шефови држава и влада су постали исцрпљени и свадљиви док су седели за округлим конференцијским столом на 11. спрату зграде „Еуропа“. Неки од њих, укључујући Макрона и Меркелову, су се управо вратили са самита Г-20 у Осаки (Јапан).

ПОМОЋ ФРАНЦУСКЕ
У једном моменту, овај кружок је напросто почео да „просипа“ имена унаоколо, а једно од њих је било Урсула фон дер Лејен. Већ је једном била одбијена, али то је било за позицију главног европског дипломате, а не за најмоћнији посао у Комисији.

Јелисејска палата је, међутим, већ дуго времена имала Фон дер Лејенову на радару. Пошто Макрон не може да прихвати Вебера, Париз је рано почео да тражи имена која би могао да понуди Меркеловој за високе позиције у Бриселу. На крају крајева, Макрон и његов тим нису нужно били противници идеје да Немац буде на функцији. Макронов тим каже да је француски председник споменуо могућност да Урсула фон дер Лејен буде подигнута на место главне функције ЕУ неколико пута још и пре европских избора и поново током састанка са председницом CDU Анегрет Крамп-Каренбауер у Паризу почетком јуна. Изгледа да је такође сматрао да је немачки министар економије Петер Алтмајер добар кандидат.

Париз цени посвећеност Фон дер Лејенове Европи, поред њеног ангажовања у социјалним питањима – то је жена која можда није била најбољи министар одбране, али је револуционаризовала конзервативну немачку политику о породици док је била Меркелина министарка за породицу. А и Фон дер Лејенова се потрудила да је Макрон стави на своју листу „позитиваца“. У интервјуу за Шпигел из 2017. године, кратко пре његове победе на председничким изборима, рекла је: „Макрон је убеђени, ангажовани шампион европске идеје који ће оснажити европску породицу и повести је у савремено доба“. Чињеница да Фон дер Лејенова говори француски и да никада није довела у питање друго седиште Европског парламента у Стразбуру такође је допринела њеној репутацији у Паризу.

Макрон је такође рано увидео да немачка министарка зна знање. Од 2017, Фон дер Лејенова гура највећи немачко-француски одбрамбени пројекат до сада – нови европски ловачки авион. Било је доста отпора, али Фон дер Лејенова никада није била поколебана и често је директно преговарала са својом француском колегиницом Флоренс Парли. Последњи пут се срела са Макроном средином јуна, на Међународном париском аеромитингу на аеродрому Ле Бурже, где је одржана церемонија закључивања уговора за дотични пројекат. Али тог понедељка у подне, на ЕУ самиту, име Фон дер Лејен је било једва нешто више од пробног балона који је пустио Макрон. Мало времена потом, Доналд Туск је прекинуо састанак како би лидерима ЕУ дао нешто времена за одмор.

Француски председник Емануел макрон излази са конференције за медије након што су лидери ЕУ постигли договор о номинацијама за водеће позиције у ЕУ, Брисел, 2. јул 2019. (фото: Бертранд Гуај/АФП)

Била је то пауза која је нарочито Меркеловој била очајнички потребна. Самит је протицао лоше по њу, као и читав процес попуњавања водећих позиција ЕУ од почетка европских избора. Систем водећег кандидата је уживао само млаку подршку Меркелове, делимично због њеног мишљења да он има мало смисла без паневропских страначких листи, а такође и зато што је номиновање кандидата за водеће функције у ЕУ чинио много тежим. Меркелова је вероватно осетила да је у праву након што се после мајских избора испоставило да ниједан од водећих кандидата нема већинску подршку у Европском парламенту.

Дан пре него што је отишла у Осаку, Меркелова је окупила конзервативне лидере у канцеларском кабинету. Била је то група коју су чинили Вебер, Крамп-Каренбауер и Маркус Зодер – вођа Хришћанске-социјалне уније (CSU), баварске сестринске странке CDU, иначе странке којој припада Вебер. Састанку је присуствовао и Жозеф Дол из Француске – лидер Европске народне партије у Европском парламенту. Управо је на овом састанку Вебер схватио да нема никакве шансе, саопштавају извори из канцеларског кабинета, па се задовољио функцијом председника Европског парламента. То је могло да прокрчи пут за Тимерманса, што би значило да је макар један од главних кандидата завршио на позицији председника Комисије.

То је био план у време када је Меркелова летела у Осаку, а њега су лидери ЕУ присутни на самиту Г-20 одобрили, иако су сумњали да ће се са тим сложити Пољаци или Мађари. Тимерманс је, на крају крајева, од своје прве функције заменика председника Комисије често наступао као оштри критичар дотичне две земље, услед њиховог поигравања владавином права.

Они упознати са њеним размишљањем кажу да је до тог момента Меркелова већ почела да размишља о Фон дер Лејеновој као кандидату за позицију у Бриселу који можда има највеће шансе за успех. Међутим, ипак је и даље посматрала своју министарку одбране као потенцијалног комесара у извршном телу под вођством Тимерманса, или – још боље – као представника ЕУ за спољну политику. Изгледа да нико у Берлину у то време није размишљао о Фон дер Лејеновој као председници Комисије.

Извори из владе кажу да је Меркелова током боравка у Осаки добила подршку СПД-а за слање Фон дер Лејенове у Брисел у улози комесара. До тада је и сама Фон дер Лејенова била обавештена о својој потенцијалној будућности у престоници ЕУ, мада није рекла ништа о томе.

ДУБОКА НЕОДЛУЧНОСТ
Али ништа се није одвијало према плану током ЕУ самита у недељу. Када је Меркелова пре самита, током састанка групе десног центра у Академској палати, обавестила ЕПП о договору за Тимерманса, наишла је на дубоку неодлучност. Многи су мислили да Тимерманса, као главног кандидата страначке групе која је изгубила изборе, не би требало награђивати том водећом позицијом. „Ја сам агитовао за Манфреда Вебера као председника Комисије“, пожалио се наводно румунски председник Клаус Јоханис, иначе присталица Меркелове. Бугарски премијер Бојко Борисов је оптужио Меркелову да је издала интересе ЕПП. Мађарски премијер Виктор Орбан је већ послао протестну ноту првом човеку ЕПП-а, Долу.

Очигледно ни Дол ни Вебер нису учинили много да припреме лидере ЕПП за прелазак на Тимерманса. Вође неколицине чланица ЕУ су се пожалиле да су тек тог јутра сазнали за нови план – и то од преговарача других странака. Резултат је био тај да се Меркелова, као доносилац лоших вести, нашла у унакрсној ватри, па није имала неопходну снагу да убеди остатак ЕПП-а да промени курс. До момента када је самит почео, поделе нису зарасле, а испрва није било могуће пронаћи решење, чак ни на приватним састанцима које је Туск насамо имао са појединим лидерима током ноћи.

Вођа Европске народне партије Манфред Вебер стиже на разговоре са председником Савета ЕУ Доналдом Туском, Брисел, 13. јун 2019.

Макронов предлог Фон дер Лејенове је почео да добија на замаху тек у понедељак ујутру, па је до уторка ујутру постало јасно да су се Немачка и Француска договориле да номинују Фон дер Лејенову за председницу Комисије, а Кристин Лагард за председницу Европске централне банке. Још једном је франко-немачка осовина показала да функционише.

„МАКРОН ЈЕ УКЉУЧИО СВЕТЛО”
Од свих људи, баш је Макрон био тај који је показао пут из кризе – човек који је на почетку преговора показао колико може бити деструктиван. „Макрон је поново укључио светла“, каже један европски дипломата одајући му признање. Меркелова је узела телефон да „прода“ решење својима код куће, а консултовала се и са Зедером и Крамп-Каренбауеровом, који су били на путу за Израел. Испрва, међутим, канцеларка је одлучила да не обавештава своје коалиционе партнере из SPD-а.

У уторак у 11 ујутру, Меркелова и Макрон су се састали са Доналдом Туском у његовој канцеларији, а шпански премијер Педро Санчез им се придружио нешто касније. Њих четворо су се сложили да би нови пакет номинација можда могао да добије потребну подршку.

По свему судећи је Виктор Орбан био тај који је обезбедио подршку за план у оквирима четири државе Вишеградске групе – Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке, земљама које су добар део самита провеле отежавајући његов рад. Орбан је једва чекао да блокира Вебера и Тимерманса, а портпарол мађарске владе је објавио твит у којем је поносно саопштио да је решење у облику Фон дер Лејенове дошло из редова Вишеградске групе. Било како било, немачки кандидат је сада уживао подршку Европског савета – мада остаје да се види да ли ће се бучна подршка једног аутократе какав је Орбан на крају показати као штетна за Фон дер Лејенову.

Манфред Вебер, који је у том тренутку и даље био званични кандидат ЕПП-a, сазнао је за нови план тек на крају игре. Када је друга рунда бриселског самита отпочела у уторак ујутру, четрдесетшестогодишњи Вебер се возио назад у Стразбур, где ће исте вечери саопштити својој страначкој групи да је претрпео пораз. „Овде је мој пут почео прошлог септембра“, рекао је. „И овде се завршава данас“.

ПОТЕЗ КОЈИ СПАСАВА КАРИЈЕРУ?
За то време, политичка будућност Фон дер Лејенове поново изгледа ружичасто. Њена изненадна номинација за моћну позицију председнице Европске комисије догодила се у време када је њена политичка каријера била на прилично ниским гранама. Већ претходне вечери, министарка је каменог лица стајала на пољани близу Хамелна како би одала последњу пошту младом пилоту хеликоптера који је погинуо у незгоди. Била је то друга смртоносна несрећа у немачкој војсци у кратком временском размаку.

Али то није све. Њено министарство је месецима на насловним странама новина захваљујући огромним прекорачењима буџета, наизглед бесконачним низовима механичких потешкоћа које погађају владине авионе и истрази парламентарног комитета поводом потенцијалног непотизма и корупције у редовима блиских саветника министарке. А ту су биле и изјаве Ханса-Петера Бартелса који у име немачког парламента држи немачку војску под лупом. Он је недавно рекао да настојања Фон дер Лејенове да подмлади драстично неопремљену немачку војску напредују „екстремно споро“.

Заиста, деловало је као да је Фон дер Лејенова, упркос опстанку на челу Министарства одбране скоро шест година, била у опасности да утоне у политички живи песак. Времена у којим је била посматрана као потенцијална наследница Меркелове су одавно прошла, у редовима сопствене странке и конзервативних посланика није нарочито омиљена, а није ни планирала да улази у трку за парламент на следећим општим изборима заказаним за 2021. годину. Повремено је чак спомињала и потпуно напуштање политике.

Упркос њеном дугом стажу у Министарству одбране, војска је и даље не прихвата у потпуности. Нико није заборавио њену изјаву од пре две године како војска има „проблем са понашањем“. Она сама сада на овај коментар гледа као на најгору грешку свог мандата и одавно се извинила због њега, али то није помогло. Сасвим недавно, члан CDU Фридрих Мерц је оптужио Фон дер Лејенову да је отерала војнике у загрљај десничарске популистичке странке Алтернатива за Немачку (AfD).

Међутим, нико не може оптужити Фон дер Лејенову за избегавање реформи. Оставила је лични печат на немачкој војсци вероватно више од било ког свог претходника. Проширила је сајбер капацитете Бундесвера како би га припремила за будућност, предузела је кораке да војну каријеру учини атрактивнијом за жене, фундаментално је модернизовала интерне процедуре и постарала се да војни буџет, након година поткресивања, скочи готово 30 одсто у односу на почетак њеног мандата. Али ти успеси јој нису помогли као министарки одбране да поправи свој имиџ.

ИСКУСТВО НА МЕЂУНАРОДНОЈ ПОЗОРНИЦИ
Прошле године, а можда и раније, Фон дер Лејенова је тихо почела да се распитује о својим шансама за премештај у Брисел. Многи су говорили да је заинтересована за позицију генералног секретара НАТО, али њој је заправо била атрактивна канцеларија представника ЕУ за спољне послове.

Јавност углавном није примећивала како је успоставила међународну мрежу која ће јој помоћи у њеном новом послу, уколико њена номинација буде потврђена. А тек недавно се могло видети колико је заправо она самоуверена када наступа на глобалној позорници. Немачка није ни преузела своје привремено седиште у Савету безбедности УН када је Фон дер Лејенова у априлу одлетела у Њујорк како би се обратила најважнијем органу међународне заједнице о улози жена у мировним мисијама. Док се немачки министар спољних послова Хајко Мас мало пре ње пробијао кроз свој манускрипт на не баш течном енглеском, Фон дер Лејенова је говорила течно и из главе.

Манфред Вебер и Урсула фон дер Лејен у Европском парламенту, Стразбур, 3. јул 2019.

Не постоји чврсто прописан сет квалификација за функцију председника Европске комисије, нема минималне старосне доби, нити је чак законски неопходно да носилац функције буде грађанин ЕУ. Али полиглотска докторка медицине Урсула фон дер Лејен је несумњиво квалификована. А има и корисну мрежу контаката унутар ЕУ. Сасвим недавно је министарка путовала кроз балтичке земље и Источну Европу – поводом сајбер конференције у Талину и састанака tet-a-tet у Варшави. Изузев неколицине објава на Инстаграму, јавност једва да је могла да примети ово путовање, али оно представља пример тога како је дотична успела да тихо исплете мрежу контаката широм континента. Ниједна група лидера није тако брзо и тако јасно подржала кандидатуру Фон дер Лејенове као што је група из Источне Европе.

КОЛИКО ЈЕ ЧВРСТА ПОДРШКА?
Питање је, међутим, да ли ће та подршка потрајати. Идеолошки јаз између Фон дер Лејенове, која је на левој страни конзервативног спектра, и све ауторитарнијих и деснијих влада у Варшваи и Будимпешти, тешко да може да буде већи. Поводом мигрантске политике, Фон дер Лејенова је конзистентно подржавала Меркелову, па је на врхунцу кризе 2015. послала немачку војску да хаос стави под контролу. Њена породица је такође удомила једног избеглог Сиријца. „Он је обогатио наше животе“, рекла је својевремено недељном таблоиду Билд ам Зонтаг.

Током 2016, Фон дер Лејенова је позвала на битку против популизма. „Ми сада схватамо да наша демократија може бити бачена псима уколико не будемо пазили“, рекла је за Шпигел. А ова страствена Европљанка је још 2011. рекла да су њен циљ „сједињене европске државе, по узору на федералне земље као што су Швајцарска, Немачка или САД“.

Ова истакнута чланица CDU се директно позиционирала против растућег евроскептицизма унутар своје странке. Али чим је европска реалност почела да се развија у другачијем правцу – од дебате о избеглицама ка Брегзиту – Фон дер Лејенова је променила плочу. Постала је опрезнија – на пример, почела је да се залаже за „војску Европљана“ уместо за европску војску. Али мало је вероватно да су се променила њена убеђења. Врло је могуће да ће источни Европљани ускоро зажалити што су јој помогли да се пробије до врха Комисије.

ОТПОР У БЕРЛИНУ
Аким Пост, генерални секретар Партије европских социјалиста – европске парламентарне групе социјалдемократских странака са континента – је рекао: „Процедура за постављање особе на функцију председника Комисије која није учествовала у кампањи као главни кандидат је неприхватљива и с наше тачке гледишта је исто што и обмана гласача“. Упркос томе, додао је да се „Ангела Меркел исправно понашала на гласању Савета јер је узела у обзир ‘не’ које је добила од СПД-a“. Као такав, наставио је Пост, овај инцидент нема ефеката на коалициону владу у Берлину. „Али госпођа Фон дер Лејен сада мора да нађе довољан број гласова у Европском парламенту“.

Јенс Гајер, лидер немачких социјалдемократа у Европском парламенту, запретио је да ће „СПД једногласно одбацити Фон дер Лејенову“. Табор немачког СПД-а саопштава и да њихове колеге из Британије, Аустрије, Француске и земаља Бенелукса такође планирају да ставе вето на номинацију Фон дер Лејенове.

Немачке конзервативце брине и то што ће гласање у парламенту бити тајно. „Уместо да буду поносни и срећни што ће немачки утицај бити појачан, и то првом женом на тој функцији до сада, СПД блокира све то“, рекла је заменица председнице ЦДУ Јулија Клокнер. „Тешко ми је да замислим да ће такво понашање привући гласове“. Генерални секретар ЦДУ Паул Цајмјак је такође критичан према СПД-у: „Тактичко калкулисање СПД-а не само да шкоди репутацији немачке владајуће коалиције, него читаве земље“, рекао је.

„ЖИВОТНИ ГОВОР“
Али највећи проблем Фон дер Лејенове ће по свему судећи бити Eвропски зелени (Европска зелена партија). Након европских избора на којим је ова странка прошла спектакуларно добро, и то нарочито у Немачкој, зелени су се осећали као победници. То чини још тежим излажење на крај са њиховим садашњим разочарењем. Не само да зелени нису добили ниједну од главних позиција, него су били и странка која се најстраственије залагала за систем водећег кандидата. „Расположење је било агресивно“, рекао је један посланих зелених након постизборног састанка ове фракције Европског парламента.

„Подршка наше фракције вашем избору председника Комисије делује ми нереално“, рекао је главни кандидат Партије зелених Свен Гиголд. Његов партијски колега Рајнхард Бутикофер – други човек Европских зелених – рекао је да Фон дер Лејенова није деловала ни најмање изненађено када су је шефови држава и влада ЕУ одабрали за дотичну функцију. „Према томе, делује да је она кандидат ког је Европски савет већ држао у резерви“, Бутикофер је приметио. „Зашто бих ову фарсу ратификовао својим гласом?“

Свен Гиголд (четврти слева) на партијском конгресу Зелених уочи избора за Европски парламент, Берлин, 18. мај 2019.

Иако су немачки зелени у незваничним коментарима отворенији да подрже Фон дер Лејенову, странка инсистира на томе да кандидат мора понудити једно или више места у Комисији зеленима, и то што пре – пожељно функције које се односе на климатске промене и екологију. Остаје, међутим, питање да ли би то било довољно.

И тако се Фон дер Лејенова сада припрема за последњу рунду бриселског покера власти. Дат јој је „транзициони тим“ налик на онај који победник америчких председничких избора окупи пре уласка у Белу кућу. Седам званичника Европске комисије ће помоћи кандидаткињи да припреми свој говор, док се гласање 16. јула приближава. То ће морати да буде говор њеног живота.

 

Аутори Мелани Аман, Маркус Бекер, Матијас Гебауер, Константин фон Хамерштајн, Јулија Амалија Хејер, Кристоф Хикман, Дитер Хип и Петер Милер

 

Превео Владан Мирковић

 

Извор Spiegel.de