Како је пропала Дојче банка?

Радикално и болно реструктурирање Дојче банке крај је дугог и неуспелог покушаја те банке да се надмеће с глобалним гигантима

Најава радикалне консолидације Дојче банке уз укидање њеног глобалног одељења за трговање акцијама и отпуштање 18.000 запослених до 2022. означава крај неуспелог излета највеће немачке банке у инвестиционо банкарство где је била суочена с гигантима с Волстрита и другим глобалним банкама, оцене су светских медија које преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Радикално и болно реструктурирање Дојче банке крај је дугог и неуспелог покушаја те банке да се надмеће с глобалним гигантима у инвестиционом банкарству, оцењује агенција Асошиејтед прес (АП).

Највећа немачка банка је у недељу најавила план за „повратак коренима” – усредсређивање на традиционалне послове као што је опслуживање корпорација и богатих појединаца, гашењем одељења за трговање акцијама и смањивањем одељења за инвестиције с фиксним приходом. Банка је крајем марта имала скоро 91.500 запослених широм света, од чега око 41.600 њих у Немачкој, с тим да је већина инвестиционих операција била у Њујорку и Лондону.

Аналитичари, како наводи АП, оцењују да је реструктурирање било одавно потребно због неуспеха њеног плана о ширењу пословања уласком у инвестиционо банкарство у оквиру амбициозног плана да постане један од глобалних банкарских гиганата као што су Џеј-Пи Морган или ХСБЦ. То је помогло јачању профита после 2000. али је и с финансијском кризом 2008. створило проблеме за Дојче банку, истиче АП.

Банка се после годинама борила с високим трошковима, слабим профитом и ниском ценом својих акција, док је морала да плати милијарде долара у казнама и поравнањима због проблематичног пословања пре и после глобалне финансијске кризе. Акције Дојче банке у два дана после најаве о реструктурирању пале су више од 10 одсто пошто инвеститори сумњају у план оживљавања банке вредан 7,4 милијарде евра, преноси агенција Ројтерс.

Ситуација с Дојче банком има последице и по европску политичку економију, оцењује уреднички тим Фајненшел тајмса. Европска унија би с позиције системског ризика могла поздравити смањење Дојче банке. Али, ако европске компаније, како је предложила ЕУ, треба да се за финансирање окрену тржиштима капитала уместо да се ослањају на позајмице банака, онда би локална инвестициона банка била природан партнер. Утолико повлачење највеће инвестиционе банке пореклом из Европе долази у лоше време за ЕУ, баш када се повећава притисак на тржишта капитала у ЕУ, наводи британски лист.

Дојче банка је једна од последњих банака које су реаговале на промене тржишта и прописа, изазване финансијском кризом, али би њено реструктурирање могло одредити план и за друге банке, оцењује Фајненшел тајмс и додаје да одлука да изађе из трговања акцијама одржава не само слабости њеног одељења, већ и ширу истину о смањеном значају те области банкарства.

Последњих година је значајно смањен број компанија које се ослањају на инвестиционе банке за трговање њиховим деоницама. У САД се, према подацима Светске банке, број компанија на берзи скоро преполовио у последњих 20 година, док је у Немачкој тај број смањен за трећину у последњих 10 година, па зато, указује лист, ни друге банке нису имуне на притиске с којима се суочава Дојче банка.

Иза проблема с Дојче банком постоји политичка прича о покушају углављивања глобалне инвестиционе банке у европску привреду и како регулатори погоршавају ситуацију, пише уреднички тим Волстрит џурнала.

То је, додаје лист, делимично и прича о упитним пословним проценама у претходне две деценије током којих је Дојче банка желела да се такмичи у инвестиционом банкарству с ривалима с Волстрита, док је њен традиционални фокус био комерцијално банкарство за немачку индустрију.

Немачка нема енергично финансијско тржиште и њена највећа банка се ширила аквизицијама у Великој Британији и САД које се тешко апсорбовала. Амерички лист који се залаже за слободно тржиште оцењује и да се немачка влада мешала у рад банке с лошим последицама, као што је наговор да купи поштанску штедионицу Постбанк или неуспели покушај спајања с Комерцбанком.

Канцелар Герхард Шредер је 2004. покушао да наведе Дојче банку да купи поштанску штедионицу Постбанк, како би настала глобална немачка банка. Дојче банка је коначно купила Постбанку 2010. када Шредер већ одавно није био на власти, и после се мучила да интегрише ту куповину или да је прода када је почела да цеди њен профит. Берлин није одустао од консолидације своје велике банке и ове године је потрошио недеље покушавајући да организује спајање Дојче банке и Комерцбанке, при чему су се политичари и синдикати опирали смањивању надувене радне снаге.

Берлин такође одбија да консолидује скоро 1.300 мањих штедионица или банака у власништву локалних и државних влада, пише лист и додаје да та екстремна фрагментација, с већином компанија без брига о профиту али у обавези да кредитира омиљене компаније, објашњава зашто је Дојче банка тешко стварала профит у највећој европској привреди.

Уз то, додаје Волстрит џорнал, део кривице сноси и Европска централна банка која је у оквиру мера подстицаја увела негативне камате на депозите како би приморала банке да више позајмљују, што је онемогућило Дојче банци да зарађује новац на традиционалан начин.

Драстично резање радних места је последње поглавље у 149 година историје банке и означава драматичан пад банке чије је пословање цветало до кризе 2008. године, пише Гардијан, указујући да је Дојче банка била један од ретких кредитора председника САД Доналда Трампа пре него што је ушао у Белу кућу.

У годинама уочи краха 2008. Дојче банка је била лидер у пословању с хартијама од вредности подржаним хипотекама, претварањем дугова власника кућа у пакете које је препродавала инвеститорима, али је наставила да продаје токсичне инвестиције засноване на хипотекама и после пада на тржиштима, па се и сама кладила против тих производа, наводи британски лист.

У септембру 2016. њене акције су оштро пале после вести да јој прети казна од 14 милијарди долара због неприкладне продаје хипотекарних обвезница и на крају је постигла погодбу од 7,2 милијарде долара с Министарством правде САД. Претходно је у САД и Великој Британији кажњена с 2,5 милијарде долара због намештања међубанкарске камате Либор.

У САД је кажњена и с 258 милиона долара због пословања у земљама под санкцијама као што су Иран и Сирија. Пре две године је кажњена с више од 630 милиона долара зато што није спречила прање 10 милијарди долара руског новца, подсећа Гардијан, преноси Танјуг. Лист пише и да је Дојче банка била један од највећих Трампових кредитора, држећи се могула на тржишту некретнина када су друге банке у САД одбијале да му позајмљују новац пошто је прошао кроз низ банкрота.

Верује се, како пише Гардијан, да је позајмио од ње две милијарде америчких долара, при чему јој и даље дугује 300 милиона долара. Одељење Дојче банке за некретнине и Трамп били су у спору око заосталог дуга што је решено погодбом 2010, али је банка наставила да му позајмљује новац.

Конгрес САД позвао је Дојче банку да достави документе у вези с пословањем с Трампом, пошто је објављено да су директори банке спречили запослене да обавесте федералне власти о сумњивим активностима повезаним с Трампом и његовим зетом Џаредом Кушнером 2016. и 2017. године.

 

Извор Политика, 10. јул 2019.