Kirijakos Micotakis je, položivši zakletvu, i zvanično postao novi grčki premijer. Tokom dana, na vernost ustavu i narodu zakleli su se i novi članovi vlade, koja već sutra, u punom sastavu, počinje s radom.
Odmah posle formiranja novog parlamenta, u kome Nova demokratija ima 158 poslaničkih mesta, što garantuje stabilnost vlasti, na dnevnom redu naći će se paket zakona i novih mera koje „ekipa plavih”, kako ovu stranku nazivaju zbog njenih boja, smatra neodložnim. Micotakis je odredio strukturalne probleme i neposredne prioritete koji ne trpe odlaganja, kao i činjenicu da razliku u izbornim rezultatima između njega i glavnog rivala, dosad vladajuće Sirize, treba momentalno pretvoriti i u razliku u efikasnosti vlade, budući da se kabinetu njegovog prethodnika Aleksisa Ciprasa zamera da je mnogo obećavala, a malo šta ispunila.
„Budućnost ne može da čeka, a velika, teška trka je već počela, što znači da će grčki parlament raditi celog leta”, naglasio je Micotakis, koji je u noći izborne pobede poručio i da će se svim silama truditi da bude „premijer svih Grka” i da sunarodnike koji ga na ovim izborima nisu podržali ubedi da je tu za sve njih.
„Malo nas je da bismo se delili jer pred nama je previše posla”, kaže novi premijer i posebno Grcima koji žive u inostranstvu poručuje da ih „ne moli da se vrate već da i dalje misle i vole zemlju koju su nevoljno napustili, a za koju će nova vlada učiniti sve da za sve postane bolja”.
Oči sveta ponovo su okrenute prema Atini. Sa svih strana stižu čestitke, a prva nije slučajno potekla od Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, susedne države s kojom su odnosi svakodnevno na ispitu. Istovremeno, gotovo svi mediji prenose i dobre želje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji izražava nadu da će dobri odnosi između dve zemlje biti još bolji i da će se nastaviti saradnja za „dobrobit dve zemlje i dva naroda”.
Grčka je i pod budnim okom Evropske unije, pod lupom kreditora koji sa oprezom gledaju na Micotakisova obećanja da će učiniti sve da se smanje porezi, da se privuku velike investicije, da se oporavi privreda i otvore nova radna mesta, da se modernizuje uprava i uvedu nove tehnologije. Ciprasova vlada je učinila dosta za stabilizaciju Grčke, izvela ju je iz memoranduma s poveriocima i paketa ekonomske pomoći, ali je ostavila i mnogo nedovršenog posla. Tu su loši krediti koji opterećuju banke, 37 odsto Grka koji državi duguju poreze u vrednosti od 104 milijarde evra, nezavršen proces privatizacije, odlazak školovanih kadrova iz zemlje, glomazna administracija, haotično zdravstvo i sistem obrazovanja.
Na dnevni red Evrogrupe (ministara finansija članica EU koje koriste evro) Grčka je stigla već juče, odmah posle izborne noći. Uz čestitke, poruka Evrogrupe je bila podsećanje da novu vladu već u septembru čeka nastavak pregovora s kreditorima, da fiskalni ciljevi propisani Grčkoj još nisu ispunjeni, da je Siriza Novoj demokratiji ostavila 22 nedovršene reformske mere i da, ukoliko Micotakis želi da osigura drugu tranšu pomoći od Evropske centralne banke na osnovu njenog držanja grčkih obveznica, nova vlada mora da „zasuče rukave”. Glavno pitanje je kako će nova vlada uspeti da ispuni obećanja da će svima biti lakše. Ministri tvrde da postoji razrađen plan, na kojem se radilo tri godine.
Do septembra nova vlada mora da pripremi nacrt budžeta kako bi, posle tradicionalnog sajma u Solunu, otpočeli pregovori sa poveriocima. Pretpostavka je da će oni za Micotakisa biti lakši nego za Ciprasa, koga Evropa, kao levičarskog premijera, nikada nije volela. Micotakisa, zbog njegovog obrazovanja na svetskim univerzitetima, iskustva u međunarodnim firmama, ličnog i porodičnog imidža, drugačije gledaju. To što je on sin bivšeg grčkog premijera Kontantinosa Micotakisa, čoveka koji je u aktivnom političkom životu proveo 48 godina, i brat Dore Bakojani, nekadašnjeg gradonačelnika Atine i ministra spoljnih poslova, i ujak novoizabranog prvog čoveka Atine, atributi su novom premijeru mogu da pomognu.
S druge strane, Cipras, koji je na izborima izgubio, ali nikako nije otpisan iz politike već je samo otišao u opoziciju s deklarisanom namerom da se vrati na vrh, biće najopasniji posmatrač i najveći kritičar. Utoliko pre što za sobom ima iskustvo četvorogodišnje iskustvo teške i često neravnopravne borbe s poveriocima.
Autor Jasmina Pavlović-Stamenić
Izvor Politika, 09. jul 2019.
