Мицотакиса од првог дана власти опомињу кредитори

Порука Еврогрупе је била подсећање да нову владу већ у септембру чека наставак преговора с кредиторима и да фискални циљеви још нису испуњени

Киријакос Мицотакис је, положивши заклетву, и званично постао нови грчки премијер. Током дана, на верност уставу и народу заклели су се и нови чланови владе, која већ сутра, у пуном саставу, почиње с радом.

Одмах после формирања новог парламента, у коме Нова демократија има 158 посланичких места, што гарантује стабилност власти, на дневном реду наћи ће се пакет закона и нових мера које „екипа плавих”, како ову странку називају због њених боја, сматра неодложним. Мицотакис је одредио структуралне проблеме и непосредне приоритете који не трпе одлагања, као и чињеницу да разлику у изборним резултатима између њега и главног ривала, досад владајуће Сиризе, треба моментално претворити и у разлику у ефикасности владе, будући да се кабинету његовог претходника Алексиса Ципраса замера да је много обећавала, а мало шта испунила.

„Будућност не може да чека, а велика, тешка трка је већ почела, што значи да ће грчки парламент радити целог лета”, нагласио је Мицотакис, који је у ноћи изборне победе поручио и да ће се свим силама трудити да буде „премијер свих Грка” и да сународнике који га на овим изборима нису подржали убеди да је ту за све њих.

„Мало нас је да бисмо се делили јер пред нама је превише посла”, каже нови премијер и посебно Грцима који живе у иностранству поручује да их „не моли да се врате већ да и даље мисле и воле земљу коју су невољно напустили, а за коју ће нова влада учинити све да за све постане боља”.

Очи света поново су окренуте према Атини. Са свих страна стижу честитке, а прва није случајно потекла од Реџепа Тајипа Ердогана, председника Турске, суседне државе с којом су односи свакодневно на испиту. Истовремено, готово сви медији преносе и добре жеље председника Србије Александра Вучића, који изражава наду да ће добри односи између две земље бити још бољи и да ће се наставити сарадња за „добробит две земље и два народа”.

Грчка је и под будним оком Европске уније, под лупом кредитора који са опрезом гледају на Мицотакисова обећања да ће учинити све да се смање порези, да се привуку велике инвестиције, да се опорави привреда и отворе нова радна места, да се модернизује управа и уведу нове технологије. Ципрасова влада је учинила доста за стабилизацију Грчке, извела ју је из меморандума с повериоцима и пакета економске помоћи, али је оставила и много недовршеног посла. Ту су лоши кредити који оптерећују банке, 37 одсто Грка који држави дугују порезе у вредности од 104 милијарде евра, незавршен процес приватизације, одлазак школованих кадрова из земље, гломазна администрација, хаотично здравство и систем образовања.

На дневни ред Еврогрупе (министара финансија чланица ЕУ које користе евро) Грчка је стигла већ јуче, одмах после изборне ноћи. Уз честитке, порука Еврогрупе је била подсећање да нову владу већ у септембру чека наставак преговора с кредиторима, да фискални циљеви прописани Грчкој још нису испуњени, да је Сириза Новој демократији оставила 22 недовршене реформске мере и да, уколико Мицотакис жели да осигура другу траншу помоћи од Европске централне банке на основу њеног држања грчких обвезница, нова влада мора да „засуче рукаве”. Главно питање је како ће нова влада успети да испуни обећања да ће свима бити лакше. Министри тврде да постоји разрађен план, на којем се радило три године.

До септембра нова влада мора да припреми нацрт буџета како би, после традиционалног сајма у Солуну, отпочели преговори са повериоцима. Претпоставка је да ће они за Мицотакиса бити лакши него за Ципраса, кога Европа, као левичарског премијера, никада није волела. Мицотакиса, због његовог образовања на светским универзитетима, искуства у међународним фирмама, личног и породичног имиџа, другачије гледају. То што је он син бившег грчког премијера Контантиноса Мицотакиса, човека који је у активном политичком животу провео 48 година, и брат Доре Бакојани, некадашњег градоначелника Атине и министра спољних послова, и ујак новоизабраног првог човека Атине, атрибути су новом премијеру могу да помогну.

С друге стране, Ципрас, који је на изборима изгубио, али никако није отписан из политике већ је само отишао у опозицију с декларисаном намером да се врати на врх, биће најопаснији посматрач и највећи критичар. Утолико пре што за собом има искуство четворогодишње искуство тешке и често неравноправне борбе с повериоцима.

 

Аутор Јасмина Павловић-Стаменић

 

Извор Политика, 09. јул 2019.