Tramp sa Rusijom i Kinom gradi novi svetski poredak

Vođen ličnim političkim interesima, Tramp je sa Rusijom i Kinom započeo proces koji bi svetu mogao doneti mir i ekonomski napredak

Predsednik Donald Tramp je prošle nedelje tokom samita G20 u Osaki pokazao šta je mislio kada je više puta spontano naglašvao kako želi da izgradi dobre odnose s Rusijom i Kinom. On je u petak očigledno imao prijateljski i otvoren razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Dvojica lidera su se saglasila da američki i ruski zvaničnici treba da nastave sa konsultacijama o globalnim i regionalnim problemima, kao i o načinima za poboljšanje i proširenje bilateralnih političkih i ekonomskih veza.

Nakon toga je u subotu usledio Trampov sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom koji je – kritikujući SAD – u svom uvodnom govoru na plenarnoj sednici G20 veličao multilateralizam i oštro osudio protekcionizam u trgovini. Si je ponovio svoje gledište rekavši da on želi saradnju, a ne „trvenje i sukobe“.

Na kraju, sastanak Trampa i Sija se završio u pomirljivom tonu. Dodatne trgovinske carine se neće uvoditi, a pregovarački timovi dveju država će nastaviti tamo gde su stali kada su razgovori o trgovini bili prekinuti pre mesec dana.

RUSIJA TREBA AMERICI
Ignorišući žalbe američkih kompanija zbog diskriminatorskog tretmana u Kini, Si je takođe zatražio od američkih vlasti da postupaju fer prema kineskim kompanijama. Tramp je svoje obećanje u tom smeru potkrepio dozvolom američkim firmama da prodaju tehnologiju kineskom telekomunikacionom gigantu Huaveju u onim oblastima koje nisu kritične za nacionalnu bezbednost. Šta sve ovo treba da znači?

Prvo i najvažnije, to nagoveštava početak Trampovog čvrstog fokusa na svoju kampanju za reizbor u kojoj bi svađa ili nešto još gore sa Rusijom i Kinom bila katastrofalna stvar koja bi ga ostavila na samo jednom mandatu – čak i ako uzmemo u obzir da je prva postava demokratskih konkurenata prilično neinventivna. Smirivanje strasti sa zemljama koje je Vašington označio kao strateške konkurente odlučne da po svaku cenu miniraju američki svetski poredak jeste prioritet – bar „za sada“, kako Tramp ima običaj da kaže. I, kao što on takođe voli da kaže, „videćemo kasnije“, verovatno nakon njegovog reizbora.

Da li će to biti izvodljiva izborna strategija? Da, hoće, jer, kako je ranije rečeno, Tramp pravilno uviđa da bi odabir sukoba sa Rusijom i Kinom predstavljao egzistencijalnu pretnju za čovečanstvo koju Amerikanci i ostatak sveta ne bi podržali. Stoga on traži miroljubiva i kompromisna rešenja sa Rusijom oko Sirije, Ukrajine i Venecuele, nudeći Moskvi „šargarepu“ u vidu otvaranja ogromnih mogućnosti za američke kompanije željne da prošire svoja poslovanja u ogromnim, investicijama gladnim teritorijama te zemlje. Zapravo, američka poslovna delegacija bila je jedna od najvećih na nedavno održanom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u Rusiji.

Navodni ključni politički uticaj koji Moskva ima u naftnom kartelu OPEK se takođe vidi kao dragocena pomoć u održavanju cene energenata na niskom nivou kako Fed ne bi morao da podiže kamatne stope kako bi da bi sprečio inflatorne pritiske uzrokovane cenama energenata.

Predsednici SAD i Rusije Donald Tramp i Vladimir Putin stižu na zajedničku konferenciju za medije nakon samita u Helsinkiju, 16. jul 2018.

Iran je drugi problem u kojem Rusija može biti od pomoći. To je u oštrom kontrastu sa najbližim američkim saveznicima – Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom – koji ne samo da se javno ne slažu sa Sjedinjenim Državama po pitanju Irana, već se i aktivno suprotstavljaju sankcijama Vašingtona protiv Irana uspostavljajući posebni platni sistem za poslovanje sa Teheranom.

Kina je potpuno drugačiji problem. Iako Rusija može biti iritantna u nekim globalnim problemima i nošenju sa vekovima starim antagonizmima u Evropi, Kina je već sada dostojan izazov za američki svetski poredak, budući da ozbiljno podriva sve nestabilnije vašingtonske transatlantske i azijske saveze. Neki posmatrači su već utvrdili da je Tramp prošle nedelje izgubio u trgovinskoj i bezbednosnoj konfrontaciji sa Kinom. To je ishitrena, nepromišljena i beznačjna procena.

Istina je, međutim, da je Trampov trgovinski rat sa Kinom bio vođen njegovim domaćim kalkulacijama. Takođe je tačno da Tramp izgleda smanjuje svoju ničim potkrepljenu trgovinsku megalomaniju izazvanu pogrešnim savetima o navodno superiornoj poziciji u sporu sa Kinom.  Suština je, bar za sada, u tome da će Tramp morati da se zadovolji garancijama Kine da će smanjiti svoj suficit u trgovini sa Amerikom, ali će definitivno morati da zaboravi na mešanje u kineski zakonodavni proces i ekonomsku politiku, što su osetljive oblasti koje Kina naziva „principijelnim pitanjima“.

BINARNI IZBOR
Tramp je potrošio dve i po godine i hiljadu milijardi dolara američkih poreskih obveznika (rastući trgovinski deficit sa Kinom) u potrazi za političkim ciljevima za koje je trebalo da zna da ih Kina nikada neće prihvatiti. Ko god da je usmeravao Trampa u tom pravcu zaslužuje da čuje Trampovo čuveno: „Otpušten si!“ (aluzija na sintagmu po kojoj je Tramp postao poznat vodeći rijaliti šou pre ulaska u politiku; prim. prev).

Međutim, japanski premijer Šinzo Abe zaslužuje poštovanje. On je pobednik i srećan čovek: Tramp je gurnuo Kinu u njegovo krilo. Abe bi, kao rezultat toga, trebalo da bude prvi koji će se zahvaliti Trampu na tome što mu je omogućio da se ostvari nemogući japanski san. Si, koji je godinama izbegavao da bude uslikan sa Abeom, prošle nedelje je prihvatio poziv da ode u državnu posetu Japanu narednog proleća.

Videćemo kako će se Tramp ubuduće odnositi prema Japanu, koji u trgovini sa Amerikom ima ogromni i sistematični godišnji trgovinski suficit od oko 70 milijardi dolara, kao i sporazum koji Vašington obavezuje da bezuslovno brani zemlju koja se još uvek smatra ključnim američkim saveznikom u Aziji.

Uzevši sve ovo u celini gledajući dalje od dešavanja koja se odvijaju sada i ovde, Tramp je možda pokrenuo proces izgradnje trajnog mira u svetu. Taj koncept se zasniva na ideji da su Sjedinjene Države, Rusija i Kina tokom godina izgradile bezbednosnu arhitekturu koja se u suštini svodi na binarni izbor: ili kraj čovečanstva, ili novi svetski poredak (u čijem centru će, nadajmo se, biti SAD) izgrađen oko ova tri ključna igrača čiji ekonomski i civilizacijski interesi pozivaju na miroljubivu koegzistenciju.

Tramp je tokom prošlonedeljenog samita G20 sa Rusijom i Kinom započeo proces koji bi svetu mogao doneti trajni mir i ekonomski prosperitet. Njegovi geopolitički potezi su možda bili mahom vođeni strategijom za reizbor, ali oni imaju ogroman potencijal za stvaranje novog svetskog poretka zasnovanog na temeljima Povelje Ujedinjenih nacija čiji su SAD inspirator i autor.

Trenutak kada Donald Tramp prvi put dobija dozvolu da se obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Njujork, 19. septembar 2017.

Kina bi napravila sudbonosnu grešku ako bi odbila da zgrabi maslinovu grančicu mira koju su joj ponudile Sjedinjene Države protekle nedelje. Trijumaflni nagoveštaji u zvaničnim kineskim medijima ne zvuče dobro, ali nadajmo se da će na kraju prevladati realističnije i konstruktivnije razmišljanje.

Pred svetskom ekonomijom je svetla perspektiva, iako SAD nisu uspele da primoraju zemlje sa ogromnim i sistemskim trgovinskim suficitom da pokrenu rast globalnog poslovnog ciklusa. Kao i uvek, Vašington će morati da podnese teret umesto svojih neodgovornih trgovinskih partnera – samo kako bi na kraju bio žestoko kritikovan zbog kršenja multilateralnog trgovinskog sistema.

 

Majkl Ivanovič je nezavisni analitičar koji se bavi svetskom ekonomijom, geopolitikom i investicionim strategijama. Radio je  kao viši ekonomista pri OECD-u u Parizu, međunarodni ekonomsita u Banci federalnih rezervi u Njujorku i kao predavač ekonomije na Kolumbija poslovnoj školi.

 

Autor Radomir Jovanović

 

Izvor Si-En-Bi-Si