Трамп са Русијом и Кином гради нови светски поредак

Вођен личним политичким интересима, Трамп је са Русијом и Кином започео процес који би свету могао донети мир и економски напредак

Председник Доналд Трамп је прошле недеље током самита Г20 у Осаки показао шта је мислио када је више пута спонтано наглашвао како жели да изгради добре односе с Русијом и Кином. Он је у петак очигледно имао пријатељски и отворен разговор са руским председником Владимиром Путином. Двојица лидера су се сагласила да амерички и руски званичници треба да наставе са консултацијама о глобалним и регионалним проблемима, као и о начинима за побољшање и проширење билатералних политичких и економских веза.

Након тога је у суботу уследио Трампов састанак са кинеским председником Сијем Ђинпингом који је – критикујући САД – у свом уводном говору на пленарној седници Г20 величао мултилатерализам и оштро осудио протекционизам у трговини. Си је поновио своје гледиште рекавши да он жели сарадњу, а не „трвење и сукобе“.

На крају, састанак Трампа и Сија се завршио у помирљивом тону. Додатне трговинске царине се неће уводити, а преговарачки тимови двеју држава ће наставити тамо где су стали када су разговори о трговини били прекинути пре месец дана.

РУСИЈА ТРЕБА АМЕРИЦИ
Игноришући жалбе америчких компанија због дискриминаторског третмана у Кини, Си је такође затражио од америчких власти да поступају фер према кинеским компанијама. Трамп је своје обећање у том смеру поткрепио дозволом америчким фирмама да продају технологију кинеском телекомуникационом гиганту Хуавеју у оним областима које нису критичне за националну безбедност. Шта све ово треба да значи?

Прво и најважније, то наговештава почетак Трамповог чврстог фокуса на своју кампању за реизбор у којој би свађа или нешто још горе са Русијом и Кином била катастрофална ствар која би га оставила на само једном мандату – чак и ако узмемо у обзир да је прва постава демократских конкурената прилично неинвентивна. Смиривање страсти са земљама које је Вашингтон означио као стратешке конкуренте одлучне да по сваку цену минирају амерички светски поредак јесте приоритет – бар „за сада“, како Трамп има обичај да каже. И, као што он такође воли да каже, „видећемо касније“, вероватно након његовог реизбора.

Да ли ће то бити изводљива изборна стратегија? Да, хоће, јер, како је раније речено, Трамп правилно увиђа да би одабир сукоба са Русијом и Кином представљао егзистенцијалну претњу за човечанство коју Американци и остатак света не би подржали. Стога он тражи мирољубива и компромисна решења са Русијом око Сирије, Украјине и Венецуеле, нудећи Москви „шаргарепу“ у виду отварања огромних могућности за америчке компаније жељне да прошире своја пословања у огромним, инвестицијама гладним територијама те земље. Заправо, америчка пословна делегација била је једна од највећих на недавно одржаном економском форуму у Санкт Петербургу у Русији.

Наводни кључни политички утицај који Москва има у нафтном картелу ОПЕК се такође види као драгоцена помоћ у одржавању цене енергената на ниском нивоу како Фед не би морао да подиже каматне стопе како би да би спречио инфлаторне притиске узроковане ценама енергената.

Председници САД и Русије Доналд Трамп и Владимир Путин стижу на заједничку конференцију за медије након самита у Хелсинкију, 16. јул 2018.

Иран је други проблем у којем Русија може бити од помоћи. То је у оштром контрасту са најближим америчким савезницима – Великом Британијом, Француском и Немачком – који не само да се јавно не слажу са Сједињеним Државама по питању Ирана, већ се и активно супротстављају санкцијама Вашингтона против Ирана успостављајући посебни платни систем за пословање са Техераном.

Кина је потпуно другачији проблем. Иако Русија може бити иритантна у неким глобалним проблемима и ношењу са вековима старим антагонизмима у Европи, Кина је већ сада достојан изазов за амерички светски поредак, будући да озбиљно подрива све нестабилније вашингтонске трансатлантске и азијске савезе. Неки посматрачи су већ утврдили да је Трамп прошле недеље изгубио у трговинској и безбедносној конфронтацији са Кином. То је исхитрена, непромишљена и безначјна процена.

Истина је, међутим, да је Трампов трговински рат са Кином био вођен његовим домаћим калкулацијама. Такође је тачно да Трамп изгледа смањује своју ничим поткрепљену трговинску мегаломанију изазвану погрешним саветима о наводно супериорној позицији у спору са Кином.  Суштина је, бар за сада, у томе да ће Трамп морати да се задовољи гаранцијама Кине да ће смањити свој суфицит у трговини са Америком, али ће дефинитивно морати да заборави на мешање у кинески законодавни процес и економску политику, што су осетљиве области које Кина назива „принципијелним питањима“.

БИНАРНИ ИЗБОР
Трамп је потрошио две и по године и хиљаду милијарди долара америчких пореских обвезника (растући трговински дефицит са Кином) у потрази за политичким циљевима за које је требало да зна да их Кина никада неће прихватити. Ко год да је усмеравао Трампа у том правцу заслужује да чује Трампово чувено: „Отпуштен си!“ (алузија на синтагму по којој је Трамп постао познат водећи ријалити шоу пре уласка у политику; прим. прев).

Међутим, јапански премијер Шинзо Абе заслужује поштовање. Он је победник и срећан човек: Трамп је гурнуо Кину у његово крило. Абе би, као резултат тога, требало да буде први који ће се захвалити Трампу на томе што му је омогућио да се оствари немогући јапански сан. Си, који је годинама избегавао да буде усликан са Абеом, прошле недеље је прихватио позив да оде у државну посету Јапану наредног пролећа.

Видећемо како ће се Трамп убудуће односити према Јапану, који у трговини са Америком има огромни и систематични годишњи трговински суфицит од око 70 милијарди долара, као и споразум који Вашингтон обавезује да безусловно брани земљу која се још увек сматра кључним америчким савезником у Азији.

Узевши све ово у целини гледајући даље од дешавања која се одвијају сада и овде, Трамп је можда покренуо процес изградње трајног мира у свету. Тај концепт се заснива на идеји да су Сједињене Државе, Русија и Кина током година изградиле безбедносну архитектуру која се у суштини своди на бинарни избор: или крај човечанства, или нови светски поредак (у чијем центру ће, надајмо се, бити САД) изграђен око ова три кључна играча чији економски и цивилизацијски интереси позивају на мирољубиву коегзистенцију.

Трамп је током прошлонедељеног самита Г20 са Русијом и Кином започео процес који би свету могао донети трајни мир и економски просперитет. Његови геополитички потези су можда били махом вођени стратегијом за реизбор, али они имају огроман потенцијал за стварање новог светског поретка заснованог на темељима Повеље Уједињених нација чији су САД инспиратор и аутор.

Тренутак када Доналд Трамп први пут добија дозволу да се обрати Генералној скупштини Уједињених нација, Њујорк, 19. септембар 2017.

Кина би направила судбоносну грешку ако би одбила да зграби маслинову гранчицу мира коју су јој понудиле Сједињене Државе протекле недеље. Тријумафлни наговештаји у званичним кинеским медијима не звуче добро, али надајмо се да ће на крају превладати реалистичније и конструктивније размишљање.

Пред светском економијом је светла перспектива, иако САД нису успеле да приморају земље са огромним и системским трговинским суфицитом да покрену раст глобалног пословног циклуса. Као и увек, Вашингтон ће морати да поднесе терет уместо својих неодговорних трговинских партнера – само како би на крају био жестоко критикован због кршења мултилатералног трговинског система.

 

Мајкл Иванович је независни аналитичар који се бави светском економијом, геополитиком и инвестиционим стратегијама. Радио је  као виши економиста при OECD-у у Паризу, међународни економсита у Банци федералних резерви у Њујорку и као предавач економије на Колумбија пословној школи.

 

Аутор Радомир Јовановић

 

Извор Си-Ен-Би-Си