Последњи амерички пионир

Ко је био Џастин Рејмондо, човек који је 1995. године током америчког бомбардовања Републике Српске зачео култни антиратни сајт?

Џастин Рејмондо (Justin Raimondo), оснивач и колумниста сајта Antiwar.com, а кога сматрам најутицајнијим америчким политичким активистом, преминуо је 27. јуна у Сан Франциску, у 68. години живота. Рејмонда сматрам најутицајнијим из два разлога: без антиратног покрета (antiwar movement) с краја 90-их, чији је Рејмондо најважнији зачетник, не би било данашњег феномена антифа. Исто тако, без Рејмондове антиратне пропаганде не би било Трампове анти-интервенционистичке артикулације, преузете од бившег конгресмена Рона Пола (Ron Paul), чији је Рејмондо био најзначајнији популаризатор.

Рејмондо је, тако, посредно утицао и на избор Трампа за америчког председника и на иницијалну мобилизацију антифа покрета, Трампових најтврђих противника, који су занемарили своју антиратну инкарнацију с почетка миленијума, потпуно се препустивши турбо-идеологизацији.

Сам Рејмондо је био апсолутни пионир у свакој политичкој заједници у којој је деловао. Геј избеглица из Њујорка у Сан Франциску с краја 60-их, један је од тридесетак учесника прве комеморације Stonewall инцидента. Тај инцидент се одиграо у Њујорку 1969,  а комеморација у Сан Франциску 1970. године. Ради се, наиме, о зачетку феномена данас познатог као парада поноса. Другим речима, као и у случају антифа, марш идеологије ка својој коначној пројекцији био је неумољив: оно што Рејмондо зове одбраном геј права од државе (по либертаријанизму) мутирало је у спровођење геј права од стране те исте државе (либерализам који, према Карлу Шмиту, неминовно колабира у социјализам).

Паралелно са геј прото-активизмом, Рејмондо је био и један од утемељивача модерног либертаријанског покрета, који се развијао уз сапутништво и подршку инокосних програмера из настајуће Силицијумске долине, такође 70-их година прошлог века.

АНТИРАТНИ АКТИВИСТА
Пошто је одбио спонзорство псеудо-либертаријанског естаблишмента, Рејмондо се неко време издржавао чишћењем зграда у Сан Франциску, радећи у ноћној смени, да би 1995. године, у раним данима интернета, регистровао домен www.antiwar.com. Сајт је досегао врхунац када је америчка војна операција у Ираку крахирала, изазвавши одијум код омладине и либерала 2004. године. Сви који би у Гуглу укуцали придев ‘antiwar’ – наилазили би на његову незаобилазну страницу бруталног обрачунавања са Бушом, уз враћање на Клинтона, па све до Рузвелта, Вилсона и Рузвелта старијег. У једном тренутку, те 2004. године, сајт је досезао и до два милиона прегледа на дан.

Протестанти у протестном маршу ка Капитол хилу у Вашингтону због рата у Ираку, 15. септембар 2007. године

Демонстранти у протестном маршу ка Капитол хилу у Вашингтону због рата у Ираку, 15. септембар 2007. године

Рејмондов утицај на данашњу америчку левицу и данашњу америчку десницу има директне везе са ратовима у распадајућој Југославији. Домен www.antiwar.com регистрован је 1995. године због бомбардовања Републике Српске, а 1999. године је доживео потпуно профилисање, са нападом на СР Југославију. Рејмондо је 1999. године de facto водио антиратне демонстрације на Берклију и у Сан Франциску, каналишући екипу састављену од олињалих шездесетосмаша, остатака америчке Социјалистичке радничке партије, либертаријанаца попут самог Рејмонда, и омладине која је тада првенствено била заинтересована за очување животне средине.

Та омладина је слушала Рејџ агенст д машин, рецимо, бавила се општим добром – па тако и критиковањем америчког интервенционизма, а расизмом се бавила тек на нивоу званичног америчког креда из раних 70-их. Кровни назив је био – антиглобализацијски покрет. Улични протести против бомбардовања Југославије кулминирали су протестима у Сијетлу против Светске трговинске организације јесени 1999. и окупљањем омладине на концерту Рејџ агенст д машин за време изборне скупштине Демократске странке, лета 2000. године испред Стејплс центра у Лос Анђелесу.

Пребацивање тежишта антиглобализацијског и антиратног покрета са левице на либертаријанску и палеоконзервативну десницу, као и на самог председника Америке, својеврстан је повратак изворишту. Амерички конзервативци и републиканци били су најгласнији критичари интервенционизма пре Другог светског рата. Рејмондо је у свом историографском раду осветљавао прваке ране либертаријанске, анти-интервенционистичке мисли, попут Герета Герета (G.Garrett) и калифорнијског песника Робинсона Џеферса (R. Jeffers).

Писао је и о остацима анти-интервенционистичког покрета после Другог светског рата, оличеним у републиканском сенатору Тафту (Robert Taft) и легендарном пуковнику Мекормику (Colonel McCormick), власнику Чикаго трибјуна, који су се супротстављали антикомунистичкој хистерији и формирању НАТО пакта. Тако је Рејмондо био један од ретких промотера либертаријанизма кога економија није интересовала, и који је своје тумачење слободе базирао на конкретним примерима америчког политичког анархо-либерализма и либертаријанизма – иако је сарађивао са остракизованим бед бојем либертаријанске Аустријске економске школе, Ротбардом (Murray Rothbard), Мизесовим учеником (Ludwig Mises).

ПРЕСУДНИ УТИЦАЈ
Године 1992, 1996. и 2000. учествовао је у Бјукененовим кампањама за председника, а 2008. године је извршио пресудни утицај у председничкој кампањи Рона Пола, супердеке из Тексаса који је збунио и завео америчку омладину (преко интернета, наравно). Млади су били позитивно шокирани чињеницом да се војним интервенцијама доследно противи једино 78-годишњи конгресмен из Тексаса, републиканац, који је уз то и за легализацију марихуане.

Полова критика америчког банкарског система и Рејмондова интернет промоција Пола продужили су живот садејству Рејмонда са омладинском левицом, пошто је антиратни активизам из времена напада на Ирак рефокусиран у периоду 2009-2011. на критику банкарских малверзација у оквиру покрета Окјупај (Occupy). Али, то је била последња конвергенција Рејмонда и младе левице, која ће се ускоро профилисати у антифа покрет који више неће помињати антиглобализацију као циљ.

На омладинску алтернативну десницу је, пак, наставио да врши утицај закључно са њиховом интернет артикулацијом у предвечерје америчких избора 2016. године. Интелектуални гуру алт-деснице, Ричард Спенсер признао је да је учио od Рејмонда, иако га је Рејмондо игнорисао, негирајући му релевантност.

Ричард Спенсер, једна од икона америчке алтернативне деснице протестује испред Линколновог меморијала у Вашингтону, 25. јун 2017. године

Ричард Спенсер, један од предводника америчке алтернативне деснице, на протесту у Вашингтону, 25. јун 2017. године

Сличне критике Спенсер је трпео и од недавно преминулог Ерона Вулфа (A. Wolf), уредника палеоконзервативног магазина Хрониклс, који је из елитне хришћанске перспективе сецирао постничеански океан ироније у којој плута америчка интелектуална омладина. Рејмондо, класични либерални хомосексуалац старог кова, више није имао снаге да се бави презрелом омладином, одричући гравитацију оваквој иронији.

Као што истовремено није могао да поднесе оно што је сматрао суштинском супротношћу геј филозофији живота, а то је моралистичко утеривање у секуларизовану хришћанску институцију звану брак и малограђанску инстутицију звану – морате имати/усвајати децу. Од тога је својевремено и побегао из Њујорка у Сан Франциско.

 

Илија Лабало је дипломирао филозофију на Универзитету у Берклију. Он је филмски продуцент, редитељ и глумац, аутор филма „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015). Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Извор Нови Стандард