Začetak ideološke cenzure ili zašto je važan slučaj Ćirjaković

Ispod optužbi za navodno „proganjanje” i „neprimerene reči” ponovo se na perfidan način uvode kriterijumi ideološke podobnosti

Osmog jula 2019. u listu Danas objavljeno je „Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK”. U pismu se ništa ne zahteva, već se samo „poručuje” i „upozorava”. Poručuje se svim „žrtvama” Ćirjakovićevog „progona” da nisu same i „upozorava” da i neko drugi može postati njegova „žrtva”. Prilično šokantan opis nečega što će poslužiti kao uvod u optužbu za „verbalni delikt”.

Uz kolaž Ćirjakovićevih tvitova, istrgnutih iz konteksta, autori pisma pokušavaju da predstave sebe kao ciljane žrtve ovog „nasilnika”. Ove „orhideje u septičkoj jami” – kako je Ćirjaković, dozvoljavajući sebi slobodu koja za tviter kao medij nije neprimerena, neke od njih umeo podrugljivo da opiše – rešile su da se obrate Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Pošto tamo nisu imali sluha za njihova tužakanja, odlučile su da svoju „pravdu” isteraju na drugi način.

NAPAD NA EGZISTENCIJU
To bi samo po sebi bilo razumljivo da se radilo o razmeni polemičkih strelica, ali ovde se otišlo mnogo dalje – ne samo da se neprikriveno apeluje da se gospodinu Ćirjakoviću oduzme reč, čime se ugrožava sloboda govora kao osnovno načelo demokratskog društva, nego se nastoji i da se ugrozi njegova životna egzistencija slanjem poruke instituciji u kojoj je zaposlen.

Autorke pisma ne skrivaju svoju nameru. Naime, one kažu da su baš sada rešile da reaguju kako bi sprečile da Z. Ćirjaković dobije status žrtve zbog pretnji koje je doživeo na „elitističkom poselu” (još jedan od Ćirjakovićevih izraza) na promociji knjige sociologa Jova Bakića. Optužujući Ćirjakovića za „nepristojnost”, „verbalno nasilje” i „voajerizam”, autorke nastoje da, pomeranjem fokusa javnosti sa nemilog incidenta, u kome se Ćirjakoviću pretilo „lomljenjem prstića”, relativizuju ceo događaj. Uprkos pretnjama, Ćirjaković nije pravdu tražio od policije ili poslodavca, već je slučaj izneo pred javnost i dozvolio nam da sami donesemo zaključke.

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme” i jedna od potpisnica otvorenog pisma protiv Zorana Ćirjakovića objavljenog u dnevnom listu „Danas” (Foto: Medija centar Beograd)

Pozivanje policije, pozivanje uprave fakulteta u stvarima koje se tiču stavova, argumenata i ocena učesnika u javnom životu, krajnje je neprimerena i opasna praksa. Ispod navodnog proganjanja i neprimerenih reči (sve što nekog „žulja” može biti proglašeno neprimerenim ili čak uvredljivim) ponovo se na perfidan način uvode kriterijumi ideološke podobnosti.

Tako je činjenica stvarnog nasilja – otvorena pretnja Z. Ćirjakoviću – potisnuta navodnim virtualnim nasiljem g. Ćirjakovića, čoveka koji je poznat po oštrom umu i oštrom jeziku. Zbog oštrog jezika, nekada se išlo na dvoboj (bilo je to pitanje časti), a danas se taj dvoboj obavlja drugim sredstvima: javnom polemikom, ili, na primer, razmenom tvitova. Svakako se to ne čini ugrožavanjem nečije materijalne egzistencije.

MOĆ KAO SUDIJA
Ko prati aktivnost g. Ćirjakovića na tviteru, lako će primetiti da su zamerke i optužbe za „voajerstvo” rezultat duboke frustracije pojedinaca zbog njegove istrajnosti u slikovitom i politički izoštrenom komentarisanju javnih ličnosti i njihovog delovanja. Tu očigledno spadaju i potpisnice ovog pisma.

Ono što posebno zabrinjava u pismu nije toliko nastojanje da se diskredituje gospodin Ćirjaković, koliko što se to diskreditovanje obavlja po aršinima politički korektnog govora nametnutog spolja. Naime, optužbe o „voajerisanju” i „progonu” u sebi sadrže prizvuk seksualno uznemiravane žrtve, dok je po sredi isključivo političko-ideološki konflikt između potpisnica pisma i Ćirjakovića. Te optužbe i pokušaji podvrgavanja javnog govora u nametnuti i unapred zadati ideološki kalup, mnogo su veći greh od bilo koje „nepristojnosti” koja je u tim tviter razmenama bila napisana (a obe strane nisu baš mnogo marile za izbor reči).

Da se cilja mnogo dalje od diskreditacije, vidi se u samom naslovu pisma, to jest u tome da je upućeno „FMK-u” gde je g. Ćirjaković zaposlen. Dakle, više nije reč samo o Ćirjakoviću, nego o nastojanju da se putem pritiska i sama obrazovna institucija instrumentalizuje u svrhu privatnih, ali i ideoloških obračuna na javnoj sceni. Autorke pisma dakle nastoje da putem indukovanog institucionalnog pritiska ućutkaju g. Ćirjakovića i isključe ga iz javne rasprave. Tu se više ne radi ni o polemici, ni o nekulturi, ni o „voajerstvu”, nego o prizivanju „moći” za sudiju u stvarima od javnog interesa (što je uvod u u ideološko nasilje).

Dubravka Stojanović, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jedna od potpisnica otvorenog pisma protiv Zorana Ćirjakovića u dnevnom listu „Danas” (Foto: Medija centar Beograd)
Dubravka Stojanović, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jedna od potpisnica otvorenog pisma protiv Zorana Ćirjakovića u dnevnom listu „Danas” (Foto: Medija centar Beograd)

Na ovaj način, danas je g. Ćirjaković izložen polugama pritiska disproporcionalnim „grehu” za koji se optužuje, ali po načinu na koji se taj pritisak vrši, jasno je da sutra meta pritiska može da bude svako ko se drzne da kritikuje određene stavove i javno delovanje.

Sve u svemu, vidimo da potpisnice ovog pisma ne samo da opravdavaju i relativizuju pretnje izrečene na javnoj tribini (da će uglednom publicisti, predavaču i analitičaru društvene stvarnosti biti polomljeni prsti), nego nastoje da kroz javni linč koji su povele taj nasilnički naum i ostvare.

 

Vladislav Obrenović je politikolog i saradnik časopisa Identitet. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Zoran Ćirjaković

 

Izvor Novi Standard