Преминуо бивши председник САНУ Никола Хајдин

Бивши председник САНУ, који је на том положају био од 2003. до 2015. године, преминуо је данас у Београду

Члан Српске академије наука и уметности Никола Хајдин, преминуо је у Београду, потврђено је РТС-у у САНУ. Хајдин је био на челу САНУ од 2003. до 2015. године.

Рођен је 4. априла 1923. у Врбовском у Хрватској. Дипломирао је и докторирао на Грађевинском факултету у Београду, где је био редовни професор од 1966. године. Био је један од водећих светских стручњака у области пројектовања мостова и лучних брана.

Његови мостови са косим затегама представљају светско достигнуће у изградњи мостова. Један од најпознатијих је мост на реци Висли у граду Плоцку у Пољској. Пројектовао и и лучне бране широм света. Аутор је више стотина научних радова. Веома је цењен као аутор читавог низа челичних и бетонских конструкција.

Из великог опуса тих остварења издвајају се Железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981); лучна брана „Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1970, а за редовног 1976. године. Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник САНУ у три мандата – од 2003. до 2015. године.

Никола Хајдин је био инострани члан неколико академија – Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета. Године 2000. године изабран је за почасног доктора Националног техничког универзитета Атине.

Академик Хајдин је дао изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, и на радове из Теорије танкозидних носача. Научни опус Николе Хајдина обухвата преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима) цитираних преко 300 пута у иностранству и више стотина пута у земљи.

Добитник је бројних признања и награда, међу којима су: Октобарска награда Београда (1959); Октобарска награда Новог Сада (1981); Награда АВНОЈ-а (1987); Прва награда за пројекат моста преко реке Висле у Плоцку, Пољска (1996); Орден рада са златним венцем (1979); Орден заслуга за народ са златним венцем (1987) и Плакета Светог Ђорђа града Крагујевца (2011), саопштила је Српска академија наука и уметности.

РЕКОНСТРУКЦИЈА „МОСТА СЛОБОДЕ“ ТАЧНО У МИЛИМЕТАР
Никола Хајдин сачинио је пројекат реконструкције „Моста слободе“ у Новом Саду срушеног у НАТО бомбардовању. Хајдин, који је као ретко који градитељ два пута градио исти мост, рекао је да се у обнови ни милиметар није одступило од првобитног пројекта и да је мост потпуно исти као и пре бомбардовања. „Мост слободе“ дуг је 1.382 метра. Грађен је по Хајдиновом систему косих затега са два пилона, висине 60 метара.

 

Извор РТС, 17. јул 2019.