Preminuo bivši predsednik SANU Nikola Hajdin

Bivši predsednik SANU, koji je na tom položaju bio od 2003. do 2015. godine, preminuo je danas u Beogradu

Član Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

Rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom u Hrvatskoj. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gde je bio redovni profesor od 1966. godine. Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana.

Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova. Jedan od najpoznatijih je most na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj. Projektovao i i lučne brane širom sveta. Autor je više stotina naučnih radova. Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija.

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana “Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača. Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

REKONSTRUKCIJA “MOSTA SLOBODE” TAČNO U MILIMETAR
Nikola Hajdin sačinio je projekat rekonstrukcije “Mosta slobode” u Novom Sadu srušenog u NATO bombardovanju. Hajdin, koji je kao retko koji graditelj dva puta gradio isti most, rekao je da se u obnovi ni milimetar nije odstupilo od prvobitnog projekta i da je most potpuno isti kao i pre bombardovanja. “Most slobode” dug je 1.382 metra. Građen je po Hajdinovom sistemu kosih zatega sa dva pilona, visine 60 metara.

 

Izvor RTS, 17. jul 2019.

Pratite nas na YouTube-u