Филип Родић: Толеранција на албански начин

Албанци заиста не праве разлику између религија, него мрзе све што није албанско без икаквог дискриминисања на основу верске припадности

Када се у Лондону одржава Глобална конференција за медијске слободе, па на њој буде забрањен приступ руским медијима, попут РТ и Спутњика, то није лицемерје. Када телевизија Н1, све позивајући се на ову конференцију, организује ванредну двочасовну емисију о „говору мржње и хајкама“ у нашем јавном животу, па позове само истомишљенике, то је „дебата“.

Када један од гостију замери Војиславу Шешељу што за новинарку његове редакције каже да „личи на мунгоса“, али у својој колумни напише да је лидер радикала раније „личио на обичан лејзи бег, а сада личи на лејзи бег за две особе“, то је „пристојност“ и „принципијелност“. У чему је он то бољи, ако на одвратне Шешељеве увреде узвраћа истим таквим увредама? Када и дотична телевизија и дневни лист прогоне човека на основу једностраних оптужби и проглашавају га насилником којег треба набити на аустријског канцелара (да му име не помињемо), то није „хајка“.

С обзиром на то да и домаће и стране прогресивне снаге имају овакав приступ поштовању другачијег мишљења и способне су да толеришу само оне и оно што се директно уклапа у њихов калуп, зашто би онда било ко био изненађен када особа која се представља као „косовски министар спољних послова“, а зове се Беџет Пацоли, на нечему што се представља као конференција о верским слободама и одржава се у Вашингтону изјави да је његова „држава“ пример у региону, а и шире, за међуверску толеранцију и суживот.

„На нашем путу напред, морамо да се осврнемо на нашу дугогодишњу традицију мирног суживота између различитих религија. Муслимани, католици, православци, протестанти, Јевреји и многе друге заједнице живе заједно у хармонији“, рече Пацоли.

Како изгледа та хармонија, већина Срба врло добро зна. Да се не враћамо у даљу прошлост, само у последњих двадесет година, откако је НАТО „ослободио“ јужну српску покрајину и откако су на власт у Приштини стигле прогресивне снаге из шуме, уништено је, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 150 православних цркава и манастира. У духу те верске толеранције убијани су и монаси попут, наочиглед Кфора, масакрираних Харитона и Стефана. Толеранција је демонстрирана и уништавањем више од 5.000 надгробних споменика на 256 српских гробаља. Колико је верска толеранција ствар „дугогодишње традиције“ сведочи и чињеница да се последње познато скрнављење православног гробља догодило пре свега недељу дана у Липљану. Треба ли као чин „верске толеранције“ навести и скандалозно претварање древне цркве Светог Николе у Новом Брду у католичку цркву уз помоћ немачке државе? Ствар „традиције“ на данашњем Косову и Метохији пре су стални напади на Србе који о верским празницима покушавају да обиђу уништене гробове својих предака.

Подстицај и охрабрење за своје уверење да имају некакву „верску толеранцију“ косовски Албанци несумњиво добијају и из Америке, земље домаћина овог скупа, која гласно ћути када је прогон хришћана широм света у питању, а посебно када тај прогон спроводе њихови штићеници попут Албанаца или сиријске „демократске опозиције“. Када већ не могу да прећуте неки покољ, амерички прогресивци се труде да заташкају о коме се ради, као што је то био случај приликом напада за Ускрс у Шри Ланки. Тада су бивши председник Барак Обама и икона косовских Албанаца Хилари Клинтон изразили жаљење због напада на „обожаваоце Ускрса“ (Easter worshipers) никако не могавши да те људе назову просто хришћанима. Сличан однос видљив је и у медијима главног тока.

Однос који се тешко може назвати толерантним, мора се напоменути, косовски Албанци немају само према православним Србима, него и према припадницима других вера и народа, попут Јањеваца, потомака дубровачких трговаца који су се у овом крају населили крајем 14. века, католика који се декларишу као Хрвати. О мукама кроз које пролазе пре неколико година сведочио је за Политику локални жупник, дон Мате, који наводи да се селу пред верске празнике искључује струја. „Догађа се то редовито уз благдане. Ја нисам живчан због тога, наше свјетло је Исус“, рекао је он.

Његов сународник Фрањо Караматић додаје да им Албанци, поред тога што их редовно пљачкају, поручују да треба да „иду у Хрватску“, јер Косово „није њихова држава“. Слична је судбина свих који живе на Косову, а нису Албанци, укључујући, на пример, и муслимане Горанце, или Роме. Када се све ово узме у обзир испада да Албанци заиста не праве разлику између религија, него мрзе све што није албанско без икаквог дискриминисања на основу верске припадности.

 

Аутор Филип Родић

 

Извор Вечерње новости, 21. јул 2019.