Форин полиси: Трампова администрација систематски убија Албанију

Недавно уплитање америчког Стејт департмента у локалне изборе претворило је мањи политички неред у запаљиву ситуацију без јасног излаза

Мешање Стејт департмента у Албанији не служи ничијим интересима, пише Форин полиси. У последње две године много је писано о слабљењу демократије широм света и појави онога што се назива “демократска рецесија”. Руско уплитање, кинески експанзионизам, европска стагнација и окретање Сједињених Држава од либералног светског поретка, на чије стварање су утицале, фактори су који могу да објасне овај тренд. Али постоји још један посебно суптилан, једнако опасан и превиђен фактор који доприноси нестабилности и повлачењу демократије. Тај фактор је збуњеност – конкретно, конфузија око дипломатије Трампове администрације.

Размотримо случај Албаније. Недавно уплитање америчког Стејт департмента у локалне изборе претворило је мањи политички неред у запаљиву ситуацију без јасног излаза, пише Агим Нешо, албанско-амерички аналитичар за Форин полиси. Како је рекао, Албанија се налази у конституционалној кризи која траје од фебруара.

Низ цурења информација објављених у немачком листу Билд открио је систематско куповање гласова и намештање избора од стране владајуће социјалистичке партије премијера Едија Раме на парламентарним изборима 2017. године. Опозициона коалиција Демократске странке и Социјалистичког покрета за интеграцију, протестујући против раширене корупције у Раминој влади и доводећи у питање легитимност парламентарних избора, поднела је оставке на своја парламентарна места, обећавајући бојкот политичког процеса док се Рама не повуче.

Суочавајући се са све већим протестима и притиском јавности, албански председник Иљир Мета отказао је локалне изборе у земљи који су били заказани за 30. јун, па их је одложио за октобар. У међувремену је позвао и владу и опозицију да преговарају о решењу кризе. Међутим, влада под вођством Раме једнострано је инсистирала на изборима упркос бојкоту, оркестрирајући оно што су многи Албанци исмејали као “изборе без избора” у комунистичком стилу. Владајући социјалисти били су једини кандидати у 35 од 61 округа.

Социјалисти су покренули и поступак за смену председника под изговором да је поступао противуставно да би отказао гласање. (Уставни суд није био у стању да реагује јер су његове судије подвргнуте антикорупцијској истрази.) Све у свему, ове радње прете да претворе земљу у једнопартијску државу у којој све институције власти – све канцеларије градоначелника и локална већа, парламент, веће министара, државно тужилаштво, председништво и судови – контролише једна странка, а изабрани представници више од 45 одсто земље, коју представља опозиција, протестују на улицама.

Метју Палмер, заменик помоћника америчког државног секретара за европске и евроазијске послове, ушао је у ову већ напету предизборну ситуацију на начин на који је успео да погорша ствари. Била су два аспекта Палмерове интервенције: прво – он је прогласио опозицију одговорном за било какво насиље на протестима; и друго – валидирање једнопартијских избора 30. јуна. Иако је прва порука разумљива, друга је у супротности са свим демократским принципима.

“Палмер је збуњујуће тврдио да би прво требало да се одрже избори (чак и на рачун стварања једнопартијске државе без провера и равнотеже), након чега би следио избор за нови уставни суд, који би потом одлучио о ваљаности гласања. (У овом тренутку, опозиција никада не би прихватила легитимност уставног суда ако не игра улогу у његовом избору.) Он је такође имплицитно сугерисао да ће Сједињене Државе прекинути везе са било којом странком чије присталице учествују у насиљу, и није признао жалбе опозиције да су неправедно маргинализоване у изборном процесу”, наводи Нешо.

Основна претпоставка управљања је да институције треба да функционишу исправно – било да се ради о изборима или судовима – и да их треба посматрати као легитимне. Палмер је предложио да Албанци игноришу овај принцип, без шватања да то има опасне последице.

“До избора 30. јуна, Албанија је била демократија без функционалних институција које се боре за праведност својих избора; од 1. јула, захваљујући опасном путу који је преузела Рамина коалиција и погрешна интервенција Палмера, земља данас није ни демократија ни република”, каже Нешо.

Албански бирачи су на крају игнорисали кампању социјалистичке владе и Палмеров покушај интервенције тако што су се тихо уздржали од избора. Резултат је био историјски низак одзив од око 20 одсто на изборима. У својој жестокој анализи избора, међународна посматрачка мисија ОЕБС закључила је да су они одржани “са малим поштовањем интереса бирачког тела”.

Све ово поставља озбиљна питања Стејт департменту, који и даље заговара да Албанци прихвате легитимитет ових избора. На основу чега Сједињене Државе оспоравају захтеве опозиције за праведношћу јер не може да верује изборном процесу? Зашто не следити пут компромиса који нуди властити легитимно изабрани председник Албаније? Не постоји јасна резолуција о приступу који су Палмер и његови сарадници из Стејт Департмента спроводили.

Постоје и шира питања која се отварају овом афером: ко води рачуна у Стејт Департменту, док се државни секретар Мајк Помпео фокусира на кључна жаришта и иницијативе за спољну политику? Ко предводи америчке бирократе који играју тако важну улогу у одржавању стабилности крхких земаља и региона широм света и са којим принципима? Чини се јасним да недостатак позиција на вишем нивоу у Стејт департменту узима свој данак”, наводи он.

Нешо закључује да Палмерова дипломатија не одражава наводну доктрину Трампове администрације о поштовању националног саомопредељења (почевши са Америком на првом месту), нити да одражава принципе либералног поретка које су спроводили други амерички председници од Џорџа Буша старијег.

“Данас, Албанци, један од највише проамерички настројених народа у свету, почињу да доводе у питање намере и компетенције свог стратешког партнера”, закључује он.

 

Извор Блиц, 24. јул 2019.