Erdoganove kiparske dileme

Bušenje nafte i gasa u Istočnom Mediteranu je pred Erdogana postavilo neočekivan izbor između NATO-a i savezništva sa Rusijom i Kinom

Poslednjih nedelja se odvija dramatična eskalacija tenzija zbog prisustva turske naftne platforme u spornoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni koja se prostire oko Kipra, članice EU. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tvrdi da Turska ima pravo da eksploatiše naftu ne samo u vodama oko Severnog Kipra, nego i u vodama daleko odatle, na koje grčki deo Kipra polaže pravo.

Ovi potezi – pomeranje turskih platformi za eksploataciju nafte i gasa u sporne vode – stvorili su novi, dramatični sukob u energetski bogatom Istočnom Mediteranu. Akteri koji su uključeni u sve to predstavljaju politički Molotovljev koktel sukobljenih interesa, koji ne samo da Tursku potencijalno suprotstavlja Kipru i Grčkoj, već i Izraelu i SAD-u, dok Rusija i Kina sve to posmatraju sa velikim interesovanjem.

Dana 20. juna Turska je objavila da je poslala drugi brod u vode oko Kipra kako bi bušila i izvlačila naftu i gas. Ona tvrdi da poseduje pomorska prava zahvaljujući priznanju nezavisnosti kiparskih Turaka na severoistočnom delu ostrva okrenutom ka Turskoj. Otkako je ostrvo podeljeno 1974. godine, jedino je Turska zvanično priznala Severni Kipar, koji sebe naziva „Turskom republikom Severni Kipar“, a koji zauzima nekih 36 odsto teritorije ostrva. Ostatak ostrva, poznat kao Republika Kipar, je prepoznat kao suverena članica EU i istorijski je blizak sa Grčkom. Tokom jula 2017. godine, razgovori o ujedinjenju ostrva posredstvom UN-a su propali, a tenzije oko energenata su porasle.

Ogromne količine nafte, a naročito prirodnog gasa, su tokom 2011. godine otkrivene u Istočnom Mediteranu, u blizini Kipra, kao i nadomak Izraela, Libana i potencijalno Egipta. Čitav region bi mogao da sadrži preko 500 biliona kubnih metara gasa. Od tog momenta, Istočni Mediteran je došao u fokus energetske geopolitike i rastućih tenzija. Kada je Kipar dodelio prava na eksploataciju ENI-ju februara prošle godine, Turska je poslala ratne brodove u pomenutu oblast, primoravajući ENI da odustane od bušenja i eksploatacije.

Brod za bušenje Saipem 12000 italijanske kompanije ENI uplovljava u kiparske vode, 27. decembar 2017. godine (Foto: Georgios Lakkotrypis)
Brod za bušenje Saipem 12000 italijanske kompanije ENI uplovljava u kiparske vode, 27. decembar 2017. godine (Foto: Georgios Lakkotrypis)

Zatim, kada je u novembru Kipar dodelio prava na bušenje i eksploataciju u vodama jugozapadno od Kipra vodećoj američkoj kompaniji Ekson mobajl, Erdogan je zahtevao da se obustave radovi, nazivajući kompaniju „piratskom“. Poslednjih nedelja Erdogan je pogoršao situaciju slanjem nekolicine turskih brodova za bušenje i eksploataciju u vode na koje pravo polaže Republika Kipar.

IZA KULISA
Šta se nalazi u pozadini sadašnje evidentne turske eskalacije kojom se, uz prilično sporne argumente, vrše bušenja u blizini obala Kipra? Zašto se sada poteže pitanje koje je manje-više poznato više od osam godina otkako su pronađene prve velike rezerve gasa? Postoji nekoliko faktora koji bi mogli da objasne sve to.

Najpre, tu su dramatični izborni porazi Erdogana poslednjih meseci, koji su – po prvi put za više od deset godina – doveli njegovu moć u pitanje. Ne može se zanemariti da on možda tvrdo držanje po pitanju turskih zahteva na Kipru vidi kao šansu za jačanje svoje smanjene popularnosti, naročito otkako je turska ekonomija ušla u oštru recesiju poslednjih meseci. Sa rastućom političkom nesigurnošću, Tursku ekonomiju pogađa sve veća nezaposlenost, kolaps domaće potražnje i pad vrednosti lire.

Erdogan se takođe nalazi u sred sukoba sa Vašingtonom zbog insistiranja Ankare na kupovini naprednog ruskog PVO sistema S-400, umesto američke alternative. Činjenica da je Turska članica NATO-a, baš kao i Grčka, dodatno začinjava ovu geopolitičku čorbu. Tako je 17. jula Vašington saopštio da će zbog nabavke ruskih PVO sistema S-400, Turskoj biti uskraćena isporuka najmodernijih višenamenskih stelt aviona F-35.

TURSKA I RUSIJA
Godinama unazad, a naročito nakon neuspelog puča iz jula 2016. godine za koji je Erdogan optužio Fetulaha Gulena, produženu ruku CIA-e u egzilu u Pensilvaniji, odnosi između Erdogana i Vašingtona su na tankom ledu jer Vašington odbija da isporuči Gulena.

Sada, nakon pređašnjeg pucanja tursko-ruskih veza kada je turski lovac oborio ruski avion unutar sirijskog vazdušnog prostora, Rusija vrši veliki prodor u Tursku, što zabrinjava Vašington. Pored kupovine ruskih PVO sistema S-400, Erdogan se pridružio Rusiji u izgradnji gasovoda „Turski tok“ od ruskog Crnog mora do Turske.

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin na ceremoniji povodom završteka izgradnje morskog dela gasovoda „Turski tok“, Istanbul, 19. novembar 2018. godine (Foto: Bulent Kilic/AFP/Getty Images)
Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan na ceremoniji povodom završteka izgradnje morskog dela gasovoda „Turski tok“, Istanbul, 19. novembar 2018. godine (Foto: Bulent Kilic/AFP/Getty Images)

Novembra 2018. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je otišao u Istanbul kako bi proslavio završetak izgradnje prvih 910 kilomtera podvodnog dela gasovoda koji je stigao do turskog tla. Druga paralelna linija gasovoda će dopremiti ruski gas preko Turske do Grčke i potencijalno do Srbije, Mađarske i drugih evropskih tržišta. Putin i Erdogan su takođe razgovarali i na nedavno održanom samitu G20 u Osaki, pri čemu su diskutovali o značajnom povećanju trgovinske razmene.

Međutim, nedavni potezi Turske i slanje brodova za bušenje u kiparske vode garantuju da Grčka neće pristati na kupovinu gasa iz dela „Turskog toka“ koji ide preko Turske. Štaviše, činjenica da je Turska postavila svoje nove raketne baterije ruskog sistema S-400 na jugozapadu zemlje koje pokrivaju vazdušni prostor i teritorijalne vode Kipra i Grčke ne doprinosi prijateljskim odnosima Grčke ni sa Turskom ni sa Rusijom.

Dana 16. jula, dok je EU uvodila sankcije Turskoj zbog nezakonitog bušenja njenih brodova u blizini Kipra, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je odgovorio: „Nazivati odluku EU sankcijama bi značilo da je shvatamo ozbiljno. To ne bi trebalo činiti. Odluka je doneta kako bi se zadovoljili kiparski Grci. Ove stvari nemaju nikakvog uticaja na nas“.

Čim je to izgovorio, Ankara je objavila slanje četvrtog istraživačkog broda u Istočni Mediteran. Erdoganov šef diplomatije, bez lažne skromnosti, tvrdi da Turska ima jednaka prava kao i vlada grčkog dela Kipra na bušenje u vodama udaljenim 200 milja od kiparske obale, pa je čak posegao i za pravom na deo Mediterana koji preseca ekskluzivnu ekonomsku zonu Grčke. A njegove reči su ojačane dronovima, borbenim avionima F-16 i ratnim brodovima koji prate brodove za bušenje nadomak Kipra.

BUDUĆNOST NATO
Sve ovo nameće pitanje da li Erdogan planira da otvori novo veliko poglavlje u turskoj geopolitici, odnosno, da li se sprema za izlazak iz NATO-a i pristupanje Šangajskoj organizaciji za saradnju pod rukovodstvom Kine i Rusije.

Ne samo da izgleda da je Turska voljna da produbi svoje vojne veze sa Moskvom, već je tokom nedavne posete Pekingu drugog jula, Erdogan odbio da kritikuje Kinu zbog njenog navodnog zatvaranja više od milion muslimanskih Ujgura u provinciji Sinkjang. Ranije je Turska, koja Ujgure smatra narodom turskog etničkog porekla i koja je Sinkjang nazivala Istočnim Turkestanom, bila jedina muslimanska zemlja koja je osuđivala tretman Ujgura od strane Kineza. Ovog puta je Erdogan bio iznenađujuće uzdržan, rekavši kineskim medijima kako „veruje da je moguće naći rešenje ovog problema uzimajući u obzir osećanja obeju strana“.

Dečaci i devojčice mašu turskim i kineskim zastavicama prilikom dobrodošlice koju je predsednik Kine Si Đinping priredio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu ispred Velike dvorane naroda, Peking, 02. jul 2019. godine (Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein)
Dečaci i devojčice mašu turskim i kineskim zastavicama prilikom dobrodošlice koju je predsednik Kine Si Đinping priredio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu ispred Velike dvorane naroda, Peking, 02. jul 2019. godine (Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein)

Svrha Erdoganovog putovanja u Peking očigledno je bila pridobijanje ekonomske podrške za oslabljenu ekonomiju Turske koju su proteklih meseci teško pogodile američke sankcije. Kineske kompanije su već uključene u izgradnju dela nove super-brze železničke pruge od Istanbula do Ankare, kao i novog istanbulskog aerodroma.

Turska je često sedela na dve stolice – istočnoj i zapadnoj –u nastojanju da pridobije za sebe najveću korist. Pitanje koje se sada postavlja jeste da li se Erdogan okreće ka definitivnom savezništvu sa Kinom i Rusijom, rizikujući pritom svoj status u NATO-u. Ukoliko je tako, trenutni spor oko bušenja nafte i gasa u blizini Kipra će biti nebitna afera na putu ka tektonskim geopolitičkim promenama koje će postaviti velike izazove ne samo za EU, već i za Vašington.

 

Vilijam Engdal je strateški konsultant i predavač, diplomirani politikolog Univerziteta Prinston i autor bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo Vladan Mirković

 

Izvor New Eastern Outlook