САД између „расистичких јадника“ и левих либерала

Како су Трампови твитови и тринаест секунди скандирања пробудили старе духове и поставили старо питање – шта је то, заправо, расизам?

„Пошаљи је назад! Пошаљи је назад“! Тринаест секунди скандирања овог слогана на митингу у Северној Каролини, као одговор на Трампово излагање о испадима конгресменке сомалијског порекла Илхан Омар, неће ускоро бити ни заборављено, ни опроштено.

Овај слоган ће имати дуг „рок употребе“. На И-беју се већ продају мајице са натписом „Пошаљи је назад“ (Send Her Back) и америчком заставом. Очекујте овај слоган и на будућим Трамповим митинзима, јер су његови следбеници сада схватили да њиме доводе елиту до лудила. Дотично скандирање од 13 секунди и Трампов ранији твит о четири радикалне конгресменке из тзв. „Екипе“ („the Squad“ – назив који су себи наденуле четири изразито антитрамповски оријентисане конгресменке Демократске странке: Илхан Омар, Александрија Окасио-Кортез, Ајана Пресли и Рашида Тлејб, прим. прев.) да се „врате“ одакле су дошле, се сада третирају као „пиштољ који се дими“ у кампањи доказивања да је Трамп непоправљиви расиста чија је „база“ отрована истом мржњом.

ШТА ЈЕ РАСИЗАМ?
Ево шта пише у колумни Њујорк тајмса коју потписује Чарлс Блоу, у којој се речи „расиста“ и „расизам“ понављају више од 30 пута: Американци који се не слажу са тиме да је Трамп расиста – су и сами расисти. „Да не буде забуне, порицање расизма и одбијање да се он изведе на видело је такође расизам“. Али шта је расизам?

Није ли то манифестована нетрпељивост или мржња према људима другачије боје коже услед боје њихове коже? Трамп није вређао етничку или расну припадност Илхан Омар у свом говору. Он је цитирао и осуђивао оно што је Омарова рекла, исто као што је Ненси Пелоси критиковала шта су Омарова и остатак „Екипе“ говорили и радили када се подсмехнула њиховом понашању и зеленој агенди. Очигледно се Американци не слажу око значења расизма.

Доналд Трамп поздравља присталице на предизборном скупу у Вилијамс арени, Гринвил, Северна Каролина, 17. јул 2019. године (Фото: REUTERS/Kevin Lamarque)

Доналд Трамп поздравља присталице на предизборном скупу у Вилијамс арени, Гринвил, Северна Каролина, 17. јул 2019. године (Фото: REUTERS/Kevin Lamarque)

Блоу пише: „Анкета Ју-Ес-Еј тудеј-а и Ипсос-а објављена 17. јула показала је да је дупло више Американаца који верују да људи који друге називају расистима то чине ‘у лошој намери’, него што је оних који верују у супротно“. Републиканци и конзервативци сматрају да је „расиста“ термин који левичари користе како би стигматизовали, оклеветали и ућуткали противнике. Како је један шаљивџија то објаснио, расиста је конзервативац који побеђује у расправи са либералом.

Током предизборне кампање 2016. године, Хилари Клинтон је дала чувену изјаву о Трамповој популистичкој бази: „Пола њих би могли да ставите у оно што називам шаком јада…расисти, сексисти, хомофоби, ксенофоби, исламофоби“. И још: „Неки од њих су непоправљиви, али срећом они нису Америка“. За Хилари, Трампове присталице нису део добре Америке, просвећене Америке. Њено блаћење Трампових присталица се преплиће са медијском сликом народа који се смеје, навија и скандира на митингу у Северној Каролини.

Трампове присталице знају шта медији мисле о њима, због чега у Средњој Америци (Middle America – колоквијални термин за географско срце САД, нарочито за руралне области, прим. прев.) медији имају кризу кредибилитета и моралног ауторитета. Истинске Трампове присталице им не верују, не воле их и не поштују. А та осећања су очигледно узајамна.

ТРИНАЕСТ СЕКУНДИ
Иако је сирово и грубо, како би се по злобности мерило скандирање „пошаљи је назад“ од 13 секунди са слоганом студената Лиге бршљана и других кампуса из шездесетих: „Хо! Хо! Хо Ши Мин! NLF ће победити!“ (Ho! Ho! Ho Chi Minh! The NLF will win!). Ово се скандирало на демонстрацијама када је NLF (мисли се на „Национални фронт ослобођења“ Јужног Вијетнама, прим. прев.), односно Вијетконг, убијао на стотине америчких војника сваке недеље. Како 13 секунди скандирања „пошаљи је назад“ делује у поређењу са руљом која је децембра 2014. блокирала Менхетн узвикујући: „Шта хоћемо? Мртве полицајце! Када хоћемо? Одмах!“

Претходна недеља је поново показала шта ми Американци мислимо једни о другима, што наговештава будуће проблеме за нашу републику. Како би демократија трајала, мора постојати претпоставка да онај који је изгубио на изборима има утеху у томе што ће се нови избори одржати за свега пар година. А уколико губитници успеју да убеде већину да их подрже, успеће да преузму позиције власти и спроведу своју агенду. Трампових 40-45 одсто присталица не само да је константно вређано и демонизовано од стране медија под контролом естаблишмента, него им се још и говори да ће, у не тако далекој будућности, бити демографски збрисани растућим бројем нових миграната који продиру у земљу. „Време вам је скоро истекло“ – то отприлике тако звучи.

Пит Батгејг, Џо Бајден, Берни Сандерс и Камала Херис током предизборне дебате Демократске странке за демократског председничког кандидата, Мајами, Флорида, 27. јун 2019. године (Фото: REUTERS/Mike Segar)

Пит Батгејг, Џо Бајден, Берни Сандерс и Камала Херис током предизборне дебате Демократске странке за избор демократског председничког кандидата, Мајами, Флорида, 27. јун 2019. године (Фото: REUTERS/Mike Segar)

А већина демократских кандидата је признала да, уколико буду изабрани, гранични зид никада неће бити изграђен, упадање у земљу преко границе више неће бити илегално, ICE („Immigration and Customs Enforcement“, односно Служба за имиграционо и царинско извршење, прим. прев.) ће бити укинут, насеља за смештај имиграната ће бити проширена, илегалним имигрантима ће бити доступно бесплатно здравство, а милиони оних који се илегално скривају у САД ће добити амнестију и пут ка држављанству. Америка ће за пар година, кажу они, бити толико неповратно промењена, да „ваша врста“ више никада неће успети да дође до полуга политичке власти, док ће „ваша Америка“ нестати пред другачијом Америком у којој „Екипа“ и њој слични левичари успостављају правила игре.

Хоће ли „јадници“ – којих има на милионе – прихватити будућност у којој ће они и њихова деца, и деца њихове деце, бити подвргнути перманентној владавини људи који их отворено презиру и третирају као расисте, сексисте и фашисте? Хоће ли Средња Америка тихо упловити у ту благу ноћ?

 

Насловна фотографија: J. Scott Applewhite/AP Photo

 

Превео Владан Мирковић

 

Извор Buchanan.org