Da li je 5G mreža štetna po zdravlje?

“Bazne stanice 5G ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Ne predstavljaju opasnost ni po biodiverzitet”, uverva Irini Reljin

Formiranju 5G mreže, kao i svih ranijih generacija mobilnih sistema, mora prethoditi aukcijska prodaja radiofrekvencijskog spektra namenjenog za korišćenje mobilnih sistema elektronskih komunikacija. U ovom trenutku, imajući u vidu slobodan spektar, rad različitih službi u okruženju, kao i zainteresovanost mobilnih operatora, odlučeno je da aukcija bude održana u trećem kvartalu 2020. godine.

Srbija će početi razvoj 5G mreže prvo u opsegu 3,4–3,8 gigaherca što inače u ovom trenutku u Evropi predstavlja najčešće korišćen opseg za ove namene, kaže za Politiku Irini Reljin, pomoćnica ministra za trgovinu, turizam telekomunikacije.

Ona objašnjava da se u Evropi ne raspisuje aukcija za određenu generaciju mobilnih sistema, već da se po principu tehnološke neutralnosti u bilo kom, za mobilne sisteme međunarodno opredeljenom, IMT opsegu mogu razvijati sistemi mobilnih elektronskih komunikacija. Svakako, u ovom trenutku se može očekivati razvoj samo poslednje, komercijalno raspoložive, generacije 5G sistema.

– U opsegu 3,4–3,8 GHz, u nekim državama Evrope, već rade 4G sistemi ili neke druge tehnologije. Po isteku dozvola za korišćenje spektra, u tim državama se raspisuju aukcije za izdavanje novih pojedinačnih dozvola. Ukoliko nekom od operatora dozvola ne ističe u bliskoj budućnosti, on svakako ima pravo (po principu tehnološke neutralnosti) da zameni svoju tehnologiju i da pređe, na primer, na 5G. Na osnovu na internetu raspoloživih mapa dostupnosti 5G tehnologije vidi se da se broj komercijalnih 5G sistema povećava, a da je veliki broj država u svetu, pa i u Evropi, u fazi testiranja, u kojoj se i mi nalazimo – kaže naša sagovornica.

Dokle se stiglo s uspostavljanje infrastrukture za 5G i da li će Huavej biti partner Srbije u ovom poslu?
U Republici Srbiji se razvija inicijalna mreža za testiranje novih tehnologija, između ostalih i 5G. Testiranje će se završiti do kraja naredne godine, što bi trebalo da se uklopi u planove za aukcijsku prodaju prava na korišćenje radiofrekvencijskog spektra. Dozvolu za testiranje je izdala Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge operatoru „Telenoru”, ali se očekuje da će i ostala dva operatora biti zainteresovana da pokrenu slične aktivnosti. Prva postavljena bazna stanica jeste proizvođača Huaveja. Potrebno je istaći da operatori sklapaju komercijalne ugovore sa svojim dobavljačima i da na njih država nema uticaja. Telekom je, na primer, demonstraciju 5G sistema prošle godine radio koristeći opremu kompanije Erikson.

Dakle, država ne finansira mrežu mobilnih operatora. Država aukcijski prodaje pravo na korišćenje radiofrekvencijskog spektra kao svog javnog dobra. Mreža 5G je dosta zahtevna i skupa. Bazne stanice će se postavljati velikim delom na lokacijama na kojim operatori već poseduju infrastrukturu, ali će, za više frekvencijske opsege koji su takođe u planu za naredne faze, broj baznih stanica da se povećava. Razlog za to je što signali pri visokim frekvencijama imaju veća slabljenja što znači da će pokrivanje teritorije signalom 5G biti malo i ograničeno. Stoga se, kako bi se obezbedila dostupnost i kontinuitet prijema signala, bazne stanice malih snaga postavljaju gušće raspoređene u prostoru.

Koliko svetska dešavanja, otpor Amerike i nekih evropskih zemalja prema Huaveju, koji je prvi u svetu razvio 5G mrežu, mogu da poremete saradnju naše države i Huaveja?
Prema regulativi EU kojoj, u procesu evrointegracija, teži Republika Srbija mreže elektronskih komunikacija moraju biti zasnovane na tehnološki neutralnom principu. Operatori sami biraju opremu, a država je u obavezi da obezbedi zakonodavni okvir koji je usklađen sa svim direktivama EU. Napominjemo da su direktive usvojene u EU na osnovu pozitivnog iskustva i odluke svih 28 članica i da se u njima forsira potpuna transparentnost i razvoj konkurencije na svim tržištima elektronskih komunikacija. Regulatorno telo kome su povereni poslovi vezani za regulaciju ovih tržišta, kao i primenu elektronskih komunikacija, nezavisno je i država ni na njega, a pogotovu ne na operatore, ne može uticati u izboru opreme, tehnologije, i drugih komercijalnih pitanja.

Dakle, kao što država ne može forsirati proizvođače, tako nema pravo, a ni potrebu, da zabranjuje nekom od njih rad na našem tržištu.

Huavej je strateški partner naše države za projekat razvoja pametnih gradova za Beograd, Novi Sad i Niš. U kojoj fazi je taj projekat?
Projekat izgradnje mreže za „pametni grad” Niš je u fazi pripreme. Koristiće 4G mrežu jer su servisi takvi da, u prvoj fazi, ne zahtevaju bržu tehnologiju.

Kakvu korist će imati građani i privreda od uvođenja 5G mreže?
Primene 5G sistema su naročito važne u oblastima u kojima se zahteva izuzetno malo kašnjenje signala ili prenos velike količine podataka u realnom vremenu. Tako su neke od primena već postojale i u starim tehnologijama, ali u 5G one povećavaju i obezbeđuju visoku bezbednost rada.

Najčešće primene 5G će biti u telemedicini – u prenosu i obradi medicinskih signala. Operacije se obavljaju na daljinu već dugi niz godina, ali s 5G to je bezbednije jer su kašnjenja mala. Telemedicina će generalno obezbediti bolju negu i efikasnije lečenje pacijenata u ruralnim područjima.

Korisna je za dostavu pošiljki na udaljenim lokacijama: dronovi se uveliko koriste u svetu za te svrhe. Zatim u virtuelnoj stvarnosti koja razvijenim softverima omogućava edukacije i postizanje veština za rad na procesima koji su opasni ili komplikovani (na primer hirurg se obučava za specijalne operacije).

Moguće ju je primeniti i pri kontroli useva i daljinski kontrolisanim automatizovanim aktivnostima vezanim za navodnjavanje, zaprašivanje i veštačko đubrenje useva. Tako bi se sprečilo prekomerno đubrenje i zaštitile ptice, pčele i leptiri (a i ljudi) od otrova. Primenjiva je i u kontroli saobraćaja i kretanju vozila bez vozača. Ova mreža će se koristiti u magacinima bez radnika u kojima roboti pakuju i šalju na odredište robu koja bi se naručivala preko interneta. Primene su brojne i tamo gde se daljinski pokreću pojedini uređaji, a istovremeno je nemoguće koristiti kablove. U takvim slučajevima mreža mora da bude bežična a, zbog velike količine podataka ili zbog potrebe za iznenadnim komandama, 5G tehnologija je nezaobilazna.

Kako komentarišete kritike na račun 5G mreže u smislu bezbednosti i štetnog zračenja? Ima li razloga za strah?
Razloga za strah od upotrebe novih tehnologija, kao što je 5G, nema. Ono što se navodi kao razlog za „borbu protiv 5G sistema” jeste radiofrekvencijsko područje u kojem rade ovi sistemi u svetu, a uskoro će i kod nas. U osnovi ovoga je površno poznavanje pojmova vezanih za zračenja i pojmova vezanih za radiofrekvencijsko područje, kao i snage radio-stanica.

Govoreći o radiofrekvencijskim službama u koje spada i mobilna, pa samim tim i 5G, važno je istaći da radiofrekvencijski opsezi u kojima će 5G raditi (700 MHz, 3,4–3,8 GHz, 26 GHz, 36 GHz) obuhvataju radio-frekvencije koje su i do sada korišćene u elektronskim komunikacijama, ali će sada, zbog promene tehnologije, njihova namena samo biti preimenovana.

Bazne stanice 5G ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Ne predstavljaju opasnost ni po biodiverzitet jer se, po pitanju snaga i frekvencija, ništa nije promenilo u odnosu prethodni period (sve frekvencije su već korišćene za neku drugu namenu).

Elektronske komunikacije su poznate po tome što rade s malim snagama. Poznato je da kućni aparati koji rade na niskim frekvencijama (fen za kosu na 50 Hz, na primer) proizvedu veće zračenje od bilo kog terminalnog uređaja u elektronskim komunikacijama. Treba istaći da je, zahvaljujući novinama koje vode ka efikasnijem kodovanju i zaštiti podataka u ovoj oblasti, moguća detekcija korisnih signala (govor, slika, video, podaci) i pri manjim snagama nego ranije.

Može se, još jednom, zaključiti da brojni uređaji elektronskih komunikacija već godinama rade na frekvencijama na kojima će raditi i 5G i da do sada to nije smetalo ni pticama, ni pčelama, ni građanima.

ZRAČENjE ISTINE I ZABLUDE
Zrači asfalt u toplim danima, zrači sunce, zrače grejna tela u našim domovima, kaže Irini Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Nejonizujuća zračenja nastaju počev od niskih frekvencija, zaključno s onima koja odgovaraju ultravioletnom spektru. Tu spada i radiofrekvencijsko područje i vidljivi deo spektra. Ona objašnjava da najviše radio-frekvencije odgovaraju mikrotalasnom zračenju na milimetarskim talasnim dužinama (čemu odgovara frekvencijsko područje od 30 do 300 GHz) i one, ukoliko se koriste velike snage, kao štetno dejstvo mogu da proizvedu termički efekat. Stoga se ne preporučuje da se mobilni telefon drži predugo na ušima. Uostalom, smart telefoni se sve više udaljavaju od glave, jer su nove aplikacije takve da je potrebno da se gleda u ekran. Jednostavno rečeno, po prestanku rada (isključivanju) uređaja koji proizvodi radiofrekvencijska zračenja, prestaje i zračenje. Nejonizujuća zračenja ne menjaju materiju koja im je izložena.

Za razliku od nejonizujućih zračenja, jonizujuća imaju dovoljnu energiju da raskinu veze unutar atoma i oslobađaju elektrone, čime se jonizuje materija koju napadnu. Efekat ovog zračenja podrazumeva razaranje i promenu DNK, pa se stoga, izuzev u svrhu skeniranja, izbegava. Ljudski organizam, međutim, može da se regeneriše u manjem obimu i pri ovakvim zračenjima. Ukoliko se pređe granični prag zračenja, onda dolazi do oštećenja ćelija i posledica jonizujućeg zračenja može biti i gubitak života, odnosno maligno oboljenje. Veliki deo ultravioletnog spektra proizvodi jonizujuća zračenja, pa se ne savetuju duga izlaganja suncu, odnosno korišćenje solarijuma.

 

Autor Marijana Avakumović

 

Izvor Politika, 29. jul 2019.

Pratite nas na YouTube-u