Џенифер Браш: Коштуница главни кривац за напад на амбасаду САД

"У реду је да се сада неколицини тадашњих полицијских званичника припрема суђење, али главни кривац је Коштуница", рекла је она

“Главни кривац што се десио напад на америчку амбасаду у Београду је бивши премијер Србије Војислав Коштуница – и то годинама говорим јавно”, изјавила је у разговору за Глас Америке Џенифер Браш, бивша заменица америчког амбасадора у Београду.

Некадашње здање америчког дипломатског представништва у улици Кнеза Милоша у Београду запаљено је током протеста “Косово је Србија” фебруара 2008, неколико дана пошто је Косово прогласило независност од Србије. Тада је погинуо демонстрант Зоран Вујовић.

За насиље у којем је живот изгубила једна особа нико није одговарао, јер је условна казна укинута четворици осуђених починилаца – док су тројици, због недостатка доказа, потврђене ослобађајуће пресуде.

“Није било никакве реакције, што нас је запањило. Касније сам од очевидаца сазнала да је тадашњи премијер Војислав Коштуница, током овог напада, присуствовао служби у храму Светог Саве, где је примио информацију о нападу на америчку амбасаду. Његов одговор је био отприлике: ‘Немојте реаговати’. Значи, Коштуница је дао наређење полицији да не предузме ништа. У реду је да се сада неколицини тадашњих полицијских званичника припрема суђење у Београду, али главни кривац, одговоран што се напад уопште десио је тадашњи премијер Војислав Коштуница”, истиче Џенифер Браш.

Слободан Вуколић, Младен Курибак, Стеван Бјелић, Зоран Рашковић и Бојан Марковић, некадашњи високи полицијски функционери, у октобру би требало да се појаве пред судом – на припремном рочишту у поступку који се против њих води због неспречавања напада на америчку и немачку амбасаду. Рочиште је било заказано у јулу, али је напослетку одложено.

Џенифер Браш оцењује да та чињеница указује на неспремност владе Србије да реши случај, који се већ 11 година одлаже.

“Почело је са администрацијом премијера Коштунице, преко администрације Демократске странке Бориса Тадића, иза којих су дошли Томислав Николић и Александар Вучић. Значи реч је о низу политичких странака које нису предузеле никакве мере у вези са овим међународним прекршајима”, указује она.

Бивша заменица амбасадора истакла је да је заштита страних дипломатских објеката и дипломатског особља прецизно предвиђена Бечком конвенцијом, чија је Србија потписница.

“Поред тога безбедносно особље амбасаде одржавало је врло добре односе са српском полицијом и српским специјалцима и сви ми смо били веома добро тренирани како да заштитимо нашу амбасаду. Није око тога било никакве забуне. Међу демонстрантима су били распоређени припрадници српске полиције у цивилу. Полиција је веома добро схватала шта се дешавало испред америчке и других нападнутих амбасада”, подвлачи Џенифер Браш.

У разговору за Глас Америке, амбасадорка Браш навела је да се Сједињене Државе, у оквиру политике према Србији, залажу за њену европску интеграцију. У том смислу постоје, како их назива, црне рупе у односима две земље које већ деценијама нису решене.

“Најдуже нерешено питање у односима Вашингтона и Београда је убиство браће Битићи по завршетку рата на Косову. Сматрам да тај случај још није решен због помањкања политичке воље низа спрских администрација”, сматра америчка дипломатска представница.

После тога, указује Браш, догодио се инцидент са српским кошаркашем Миладином Ковачевићем, који је у мају 2008, претукао у студентском клубу у Бингамптону, свог колегу студента Брајана Штајнхауера.

Ковачевић је са лажним пасошем побегао из Америке да бисмо потом постигли споразум са владом у Београду да му се суди у Србији и да влада Србије исплати одштету породици. То значи није више камен спотицања, али да ли смо задовољни решењем? рекла би да је исход могао бити много бољи”, рекла је она.

У то време, истиче Браш, постојао је извесни број страних амбасада, претежно западних, које једноставно нису разговарале са Српском радикалном странком, партијом чији је лидер Војислав Шешељ осуђен на десет година затвора због прогона Хрвата из војвођанског села Хртковци.

“Када су се Николић и Вучић одвојили од Шешеља и оформили Спрску напредну странку помислили смо да постоји простор да са њима разговарамо о европским интеграцијама и питањима која би, како смо веровали, била позитивна за Србију и српски народ. Одлучила сам да као заменик амбасадора позовем Николића и Вучића у своју резиденцију и укажем им неразрешене проблеме у нашим билатералним односима. Нагласила сам да, уколико желе поверење Сједињених Држава и сарадњу са Вашингтоном, морају да реше ова питања”, подсећа на догађаје који су пратили настанак данас у Србији владајуће Српске напредне странке.

Касније, Александар Вучић је у више наврата посетио Вашингтон у својству лидера СНС-а и био примљен на највишем нивоу, наставља Браш.

“Обично сам то била ја као директор за централно европска питања у Стејт Департменту, али га је примио и тадашњи заменик помоћника државног секретара. Значи наставили смо дијалог са Николићем и Вучићем и охрабривали их да се позабаве поменутим питањима“, каже Браш.

Према њеним речима САД су добијале уверавања да су новонастали напредњаци посве другачији од тадашњих власти и опозиције.

“Вучић је био веома предусретљив и заинтересован да докаже саговорницима да су напредњаци сасвим различити од радикала и Демократске странке, да ће се борити против корупције и учинити праву ствар. Пружао ми је уверавања да ће сарађивати у вези са свим нерешеним питањима“, закључила је у разговору за Глас Америке Џенифер Браш – каријерни амерички дипломата.

Српска напредна странка на власти у Србији налази се од 2012. када су након обједињених председничких и парламентарних избора преузели власт чији је стожер била тадашња Демократска странка, коју је предводио Борис Тадић. Као најзначајније циљеве своје политике, уочи и по доласку на власт, истакли су борбу против корупције, бољи стандард грађана, као и ангажовање у решавању вишедеценијског спора са Косовом.

После седам година власти СНС-а – преговори Београда и Приштине су тренутно замрзнути, Србија је према извештају међународног посматрача, невладине организације Фридом хаус прешла у категорију делимично слободних земаља. Такође, у последњем мајском извештају Европске комисије, наглашено је да је неопходан напредак Србије у области владавине права и напредак у дијалогу са Косовом – од чега зависи прогрес Србије у преговорима о чланству у ЕУ.

 

Аутор Катарина Радовић

 

Извор Глас Америке, 30. јул 2019.