V. Prvulović: Zašto je važna ekonomska diplomatija

Micotakisova odluka o uvođenju savetnika za ekonomsku diplomatiju je važna za buduću ekonomsku stabilizaciju Grčke. Evo i zašto

Jedna od prvih mera koje je doneo novi grčki premijer Kirijakos Micotakis bilo je imenovanje, prvi put u istoriji Grčke, nacionalnog savetnika za ekonomsku diplomatiju. Zašto je ovo značajno za teški period ekonomske stabilizacije prijateljske Grčke, pokušaću da objasnim. Zašto je ovo značajno za budući razvoj Srbije? Zato što se Srbija kreće istom strmom i uzanom stazom, a morala bi da izbegne ekonomski sunovrat Grčke. Zašto je ovo interesantna tema za mene? Zato što sam 2000. godine objavio prvo delo Ekonomska diplomatija, uveo ga u univerzitetsku agendu i bio mentor petorici domaćih i stranih doktoranada iz te oblasti. Knjiga je imala pet izdanja na srpskom, a 2015. i na engleskom jeziku.

Moja grčka studentkinja poslediplomskih studija Angeliki Larda obradovala me je vešću da je konačno shvaćen značaj ekonomske diplomatije, imenovanjem savetnika za ta pitanja u prevazilaženju teške ekonomske krize, bolje rečeno katastrofe, koja prijateljsku zemlju potresa već dugi niz godina. Izostanak stručnosti u nadgledanju uzroka krize doveo je ovu zemlju do ruba ekonomske propasti, situacije u kojoj grčki dug predstavlja 181 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i gde su izgledi da se on svede na podnošljivu meru predviđeni za 2060. godinu, a Angeliki tvrdi i mnogo kasnije.

Grčkom od 1955. vladaju očevi, sinovi i unuci tri porodice (skoro kao dinastije): Karamanlis, Papandreu i Micotakis. Najstariji, Konstantinos Karamanlis bio je predsednik četiri grčke vlade: 1955–1958, 1958–1961, 1961–1963. i posle pada vojne hunte od 1973. do 1980. Posle toga bio je predsednik republike 1980–1985. i 1990–1995. Najstariji Papandreu, Andreas, bio je prvi grčki socijalistički premijer (osnivač partije PASOK) od 1981. do 1989. i od 1993. do 1996, a njegov sin Jorgos Papandreu premijer od 2009. do 2011.

Najstariji Konstatinos Micotakis, poznat kao posrednik u traženju rešenja za rat u bivšoj Jugoslaviji, bio je grčki premijer 1990–1993. Njegova ćerka Dora Bakojani bila je ministar inostranih poslova i gradonačelnica Atine, a unuk Kostas Bakojani danas je prvi čovek Atine. Njegov sin Kirijakos Micotakis, vođa Nove demokratije, izabran je nedavno za premijera, posle pobede nad levičarskom Sirizom Aleksisa Ciprasa. Dakle, tri poznate familije vodile su ovu zemlju od 1955, preko ulaska u EU 1981. i dok je zemlja, bez kočnica, upadala u tešku ekonomsku krizu.

Teško je pobrojati sve razloge, ali glavni su sledeći: Grčka je razuđena zemlja sa više od 300 ostrva, komplikovana i skupa za administrativno, vojno, saobraćajno, servisno, ali i ekonomsko funkcionisanje. Zemlja sa idealnom pozicijom, klimom i mogućnostima za masovni turizam tokom većeg dela godine. Ambiciozni turistički planovi zahtevali su ogromna ulaganja u infrastrukturu: auto-puteve po izuzetno teškoj konfiguraciji, brodsku i trajektnu mrežu, izgradnju i održavanje velikog broja aerododroma i luka na udaljenim ostrvima. Održavanje vojnih kontingenata na tim lokacijama usled stalnog straha i pretnje od mnogoljudne, velike i moćne Turske, zahtevalo je velika ulaganja u opremu, naoružanje, avijaciju i dr. Nije ulagano u razvoj industrije, pogotovu prerađivačke, niti u modernizaciju velikih luka.

Grčka, osim maslinovog ulja, voća, sira i poljoprivrednih proizvoda, gotovo sve uvozi. Makedonija i Trakija, kao žitnice koje proizvode najveći deo hrane za 11 miliona Grka i pridošle turiste, zahtevali su savremenu i skupu organizaciju poljoprivrede. Velika su ulaganja plasirana u održivu, pre svega sunčanu energiju iz obnovljivih izvora, panele i centrale koji pokrivaju ogromne prostore.

Po ulasku u EU Grčka je bila u prilici da iz evropskih izvora dobija znatna sredstva za sve pomenute namene, ali ih je pogrešno shvatala, gotovo kao poklon bogate Evrope Grčkoj u razvoju. Zaduživanja su išla stihijski, bez ozbiljne provere, pogotovu što su korišćena za nerentabilne projekte: skupe auto-puteve, komplikovane morske mostove za spajanje Peloponeza sa kopnom i dr. Evropa je nudila kredite za izgradnju auto-putne veze Grčke sa ostatkom EU, preko Albanije i Italije. Grčka je to prihvatala bez dovoljne provere isplativosti i mogućnosti otplate. Bez konzistentne ekonomske politike i ekonomske diplomatije, kredite iz zapadnih banaka Grčka je koristila tako što je izgradnju poveravala kompanijama iz zemalja koje su i davale navodno povoljne kredite. Zaduženi novac nije ni stizao do Grčke, već samo izveštaji o zaduživanjima.

Sa olimpijskim igrama i izgradnjom nepotrebno duplih olimpijskih borilišta, čaša dugova se prelila i građani su počeli da trpe ekonomske promašaje svojih vlada. Pokušaji da se deo grčkih dugova otpiše udarali su na neprobojan nemački zid zvani Volfgang Šojble.

Zato je ova informacija o uvođenju savetnika za ekonomsku diplomatiju, iako zakasnela, važna za buduću ekonomsku stabilizaciju Grčke. A cela priča o zaduživanju Grčke poučna za Srbiju u najavljenom ekonomskom usponu.

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Izvor Politika, 30. jul 2019.