В. Првуловић: Зашто је важна економска дипломатија

Мицотакисова одлука о увођењу саветника за економску дипломатију је важна за будућу економску стабилизацију Грчке. Ево и зашто

Једна од првих мера које је донео нови грчки премијер Киријакос Мицотакис било је именовање, први пут у историји Грчке, националног саветника за економску дипломатију. Зашто је ово значајно за тешки период економске стабилизације пријатељске Грчке, покушаћу да објасним. Зашто је ово значајно за будући развој Србије? Зато што се Србија креће истом стрмом и узаном стазом, а морала би да избегне економски суноврат Грчке. Зашто је ово интересантна тема за мене? Зато што сам 2000. године објавио прво дело Економска дипломатија, увео га у универзитетску агенду и био ментор петорици домаћих и страних докторанада из те области. Књига је имала пет издања на српском, а 2015. и на енглеском језику.

Моја грчка студенткиња последипломских студија Ангелики Ларда обрадовала ме је вешћу да је коначно схваћен значај економске дипломатије, именовањем саветника за та питања у превазилажењу тешке економске кризе, боље речено катастрофе, која пријатељску земљу потреса већ дуги низ година. Изостанак стручности у надгледању узрока кризе довео је ову земљу до руба економске пропасти, ситуације у којој грчки дуг представља 181 одсто бруто домаћег производа (БДП) и где су изгледи да се он сведе на подношљиву меру предвиђени за 2060. годину, а Ангелики тврди и много касније.

Грчком од 1955. владају очеви, синови и унуци три породице (скоро као династије): Караманлис, Папандреу и Мицотакис. Најстарији, Константинос Караманлис био је председник четири грчке владе: 1955–1958, 1958–1961, 1961–1963. и после пада војне хунте од 1973. до 1980. После тога био је председник републике 1980–1985. и 1990–1995. Најстарији Папандреу, Андреас, био је први грчки социјалистички премијер (оснивач партије ПАСОК) од 1981. до 1989. и од 1993. до 1996, а његов син Јоргос Папандреу премијер од 2009. до 2011.

Најстарији Констатинос Мицотакис, познат као посредник у тражењу решења за рат у бившој Југославији, био је грчки премијер 1990–1993. Његова ћерка Дора Бакојани била је министар иностраних послова и градоначелница Атине, а унук Костас Бакојани данас је први човек Атине. Његов син Киријакос Мицотакис, вођа Нове демократије, изабран је недавно за премијера, после победе над левичарском Сиризом Алексиса Ципраса. Дакле, три познате фамилије водиле су ову земљу од 1955, преко уласка у ЕУ 1981. и док је земља, без кочница, упадала у тешку економску кризу.

Тешко је побројати све разлоге, али главни су следећи: Грчка је разуђена земља са више од 300 острва, компликована и скупа за административно, војно, саобраћајно, сервисно, али и економско функционисање. Земља са идеалном позицијом, климом и могућностима за масовни туризам током већег дела године. Амбициозни туристички планови захтевали су огромна улагања у инфраструктуру: ауто-путеве по изузетно тешкој конфигурацији, бродску и трајектну мрежу, изградњу и одржавање великог броја аерододрома и лука на удаљеним острвима. Одржавање војних контингената на тим локацијама услед сталног страха и претње од многољудне, велике и моћне Турске, захтевало је велика улагања у опрему, наоружање, авијацију и др. Није улагано у развој индустрије, поготову прерађивачке, нити у модернизацију великих лука.

Грчка, осим маслиновог уља, воћа, сира и пољопривредних производа, готово све увози. Македонија и Тракија, као житнице које производе највећи део хране за 11 милиона Грка и придошле туристе, захтевали су савремену и скупу организацију пољопривреде. Велика су улагања пласирана у одрживу, пре свега сунчану енергију из обновљивих извора, панеле и централе који покривају огромне просторе.

По уласку у ЕУ Грчка је била у прилици да из европских извора добија знатна средства за све поменуте намене, али их је погрешно схватала, готово као поклон богате Европе Грчкој у развоју. Задуживања су ишла стихијски, без озбиљне провере, поготову што су коришћена за нерентабилне пројекте: скупе ауто-путеве, компликоване морске мостове за спајање Пелопонеза са копном и др. Европа је нудила кредите за изградњу ауто-путне везе Грчке са остатком ЕУ, преко Албаније и Италије. Грчка је то прихватала без довољне провере исплативости и могућности отплате. Без конзистентне економске политике и економске дипломатије, кредите из западних банака Грчка је користила тако што је изградњу поверавала компанијама из земаља које су и давале наводно повољне кредите. Задужени новац није ни стизао до Грчке, већ само извештаји о задуживањима.

Са олимпијским играма и изградњом непотребно дуплих олимпијских борилишта, чаша дугова се прелила и грађани су почели да трпе економске промашаје својих влада. Покушаји да се део грчких дугова отпише ударали су на непробојан немачки зид звани Волфганг Шојбле.

Зато је ова информација о увођењу саветника за економску дипломатију, иако закаснела, важна за будућу економску стабилизацију Грчке. А цела прича о задуживању Грчке поучна за Србију у најављеном економском успону.

 

Аутор Владимир Првуловић

 

Извор Политика, 30. јул 2019.