Како функционише интернет цензура?

Кључно је да се схвати да Гугл, Јутјуб, Твитер и други технолошки гиганти нису непристрасни кустоси онлајн садржаја. Они су цензори

Први стадијум интернет цензуре се одвија када жртве чак нису нису тога ни свесне. Твитови, објаве, чланци, видео снимци, коментари и политички садржај на веб-сајтовима се могу објављивати без икаквог отпора. Али они се не виде, не бивају предложени (suggested) корисницима на интернету и брзо бивају затрпани гомилом другог, конкурентног садржаја. Након што су резултати председничких избора 2016. године шокирали Силицијумску долину, технолошки гиганти су један по један почели да издају саопштења како су, због „дезинформација“ које су циркулисале у изборној кампањи, прилагодили своје алгоритме који рангирају садржај.

Како је виши потпредседник Гуглове претраживачке јединице Бен Гомез рекао након избора 2016. године, „подесили смо ствари тако да на површини одржимо веродостојније странице и истовремено оборимо ранг неквалитетних садржаја“. Поред тога, Гомез је рекао да је Гугл ажурирао смернице за „оцењиваче да на одговарајући начин означе шта може садржати погрешне информације, неочекивано увредљиве садржаје, преваре и неосноване теорије завере“.

Постоји мноштво садржаја на интернету. Ако би уклањање одређених неприкладних садржаја из тог мора информација био неутралан процес, то би била једна ствар. Међутим, Гугл, Твитер, Епл и други технолошки гиганти нису непристрасни кустоси онлајн садржаја. Око 95 процената свих политичких донација од стране запослених у технолошким компанијама током изборне кампање 2016. су ишле Хилари Клинтон, наводи организација Краудпак која прати новчане донације политичарима. Видео-снимак првог састанка комплетног персонала Гугла након избора 2016. који је процурео у јавност баца додатно светло на све ово, с обзиром да је суоснивач Гугла Сергеј Брин запосленима рекао да су изборни резултати „дубоко увредљиви“, а финансијска директорка Рут Порат умало није заплакала када је обећала да ће Гугл „користити своју огромну снагу, ресурсе и досег који има како би наставио да унапређује вредности које су истински важне“.

У ИГРИ ЈЕ 15 МИЛИОНА ГЛАСОВА
Сумњам да би се руководиоци Гугла и других компанија из Силицијумске сложили са већином грађана САД око тога које вредности су заиста важне, шта јесте или није увредљиво, шта је превара или теорија завере, или која је разлика између веродостојних и лажних вести. Заправо, студија Истраживачког центра Пју спроведена прошле године потврдила је да „72 одсто јавног мњења сматра да друштвене мреже највероватније активно цензуришу политичке ставове које њихови власници сматрају непримереним“. То уверење деле многи широм политичког спектра, премда је јаче међу конзервативцима, будући да 85 процената „републиканаца и независних бирача који нагињу ка републиканацима“ верује да технолошки гиганти цензуришу политички говор.

Испоставља се да је то неповерење пустило дубок корен. У месецима који су претходили изборима 2016. године, научни истраживач Роберт Епстин предводио је тим који је објективно утврдио да је првих десет резултата претраге о изборима који су се појављивали на првој страни Гугловог претраживача (међу хиљадама других) у просеку фаворизовало Клинтонову у односу на Доналда Трампа. Он је касније проценио да је ово могло да утиче на два до три милиона неопредељених бирача да на крају гласају за Клинтонову у односу на Трампа. У јуну је водитељу Фокс њуза Такеру Карлсону рекао да манипулисање резултатима претраге на изборима 2020. године демократама може донети ни више ни мање него 15 милиона гласова. Наставивши да спроводи поменуто истраживање, Епстин је утврдио да Гугл манипулише ставовима и тако што одређује које појмове за претраживање ће понудити од првог укуцаног карактера, као и који појмови ће вам бити понуђени до настављате да куцате.

Роберт Епстин

Али Гугл није једини који ово ради. Извештај Вајс њуза из јула 2018. године је показао да „опадајући мени претраживања на Твитеру није показивао профиле неких истакнутих републиканаца”, што је у суштини представљало „тиху цензуру“. Када корисници почну да куцају имена председавајуће Републиканског националног комитета Роне Мекданијел и осталих, профили других, мање познатих људи са мањим бројем пратилаца се појављују као предложени. Председавајући Демократског националног комитета Том Перез и друге демократе нису имале сличних проблема. Твитер је касније решио овај проблем и у сведочењу пред Конгресом је поновио да не врши рангирање на основу политичких ставова. Руководилац развојног сектора Твитера Кејвон Бејкпур је касније рекао да је проблем настао због Твитеровог коришћења „бихевиоралних сигнала и машинског учења како би се смањила могућност да се људи одврате од здраве јавне расправе“, па је грешком означио профиле Мекданијелове и других као проблематичне. Проблем је био у машини, зар не видите? Не обраћајте пажњу на човека иза кулиса.

Намерно или не, тек Епстиново истраживање показује да ове манипулације резултатима претраге имају велики утицај. Фаворизовање једног политичара (или политичког става) у резултатима претраге у односу на другог „лако може променити гласачке преференције неопредељених бирача за 20 процената или више – до 80 процената у неким демографским групама“, написао је Епстин за Ју-Ес-Еј тудеј. Још увек не постоји начин да се избегне Гуглова политичка пристрасност јер је његов утицај огроман. Према подацима Статисте, 88,5 процената претраживачких активности у свету се одвија преко Гугла, а Јутјуб, његова филијала, контролише 90 процената тржишта видео-снимака.

ПРЕОПАСНИ ДА ГОВОРЕ
Што нас доводи до демонетизације, другог нивоа онлајн цензуре. Ствараоци Јутјуб видео-снимака већ дуго знају да се видео-снимцима са проблематичним садржајем ускраћују приходи од реклама. На Јутјубу и другим платформама демонетизација је алгоритамска функција према којој помињање одређених тема и речи онемогућује видео ствараоце да зарађују за живот. Он функционише као машинским путем контролисани Овертонов прозор који строго ограничава услове прихватљиве дебате. Резултат је то да се видео каналима који се баве осетљивим политичким темама може демонетизовати читав каталог видео-снимака. Ово се десило неким каналима који су се бавили питањем права на поседовање оружја и Другим амандманом, као и каналима који су објављивали видео-снимке оружаних инцидената у којима је учествовала полиција са циљем да сузбију ширење дезинформација од стране активистичких група попут „Животи црнаца су важни“ (Black Lives Matter).

У јуну је Јутјуб демонетизовао сав садржај на изузетно популарном каналу конзервативног комичара Стивена Краудера, након што је он имитирао пискави начин говора Карлоса Мазе, геј водитеља Вокс медије. Маза је то назвао хомофобичним узнемиравањем, а Јутјуб је навео да се ради о „актуелном обрасцу гнусног понашања“. Краудер ће моћи поново да стиче приходе од реклама, истичу из Јутјуба, али прво „морају да се реше сви релевантни проблеми у вези са каналом“.

Последњи корак је деплатформизација, односно директна забрана. Списак конзервативаца који су били деплатформисани са друштвених мрежа је дугачак и постаје дужи сваког дана. Од десничарских провокатора Мајла Јанопулоса, Алекса Џоунса и Гејвина Мекинеса, до левих центриста и заговорника брегзит попут Карла Бенџамина.

Сви они (и многи други) су од стране великих технолошких компанија означени као исувише опасни да би им се допустило да говоре. У међувремену, познате левичарске личности које конзервативцима прете насиљем, и чланови Антифе који то спроводе у дело, настављају да користе своје налоге.

Сенатор Тед Круз говори о цензури на интернету током саслушања на седници Одбора за правосуђе, Вашингтон, 10. април 2019.

Ако вам се овај кратки каталог интернет цензуре учини суморним, узмите у обзир да је први корак ка решавању проблема разумевање да проблем постоји. Шта се у погледу овог проблема може учинити у овом тренутку није сасвим јасно.

 

Превео Радомир Јовановић

 

 

Извор Chronicles Magazine