Zašto pet velikih sila šalje iskusne ambasadore u Srbiju?

Rusija i Kina su već poslale nove ambasadore u Srbiju, a očekuje da to isto učine i SAD, Francuska i VB. Veruje se da imaju “specijalne zadatke”

Sjedinjene Američke Države (SAD), Rusija, Velika Britanija i Francuska – sve ove zemlje poslale su u Srbiju, ili će to učiniti uskoro, svoje nove ambasadore koji će u narednom periodu službovati u Beogradu.

Ako se tome doda još i Kina, koja je to učinila početkom ove godine poslavši direktno iz Sarajeva ambasadorku Čen Bo na novu misiju u Beograd, mnogi će pomisliti da se u Srbiji sprema diplomatska ofanziva, tim pre što neki od ovih diplomata, slučajno ili namerno, dolaze iz službe u Moskvi.

Osim te činjenice, manje-više sve njih povezuje Balkan, jer su gotovo svi bar u jednom trenutku službovali na ovim prostorima, što može biti razlog više da se pomisli da se region vraća u fokus, što zbog njegove važnosti, ali i zbog povezanosti sa pre svega Rusijom, na koju mnogi ne gledaju blagonaklono.

Zato će u glavnom gradu Srbije službovati dobri poznavaoci balkanskih prilika koji su iskusne karijerne diplomate, koje uglavnom govore srpski jezik, i kojima ovaj deo Evrope nije nepoznanica.

Da li je ovakav sastav slučajan, i da li će svaki od njih imati neki “specijalni zadatak” kada je u pitanju Srbija? Da li se njihovo imenovanje može smatrati nekom vrstom pritiska, naročito u finišu priče oko “kosovskog čvora”? Ili je reč o odbrani interesa sopstvenih zemalja koji se lome na Balkanu, a naročito u Srbiji?

Svoju službu u Beogradu već su počeli ambasadorka Kine Čen Bo i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko. Uskoro, dužnost ambasadora Velike Britanije u Srbiji preuzima Šan Meklaud, zatim Entoni Godfri iz SAD, kao i Žan Luj Falkoni, Francuz koji će naslediti dosadašnjeg ambasadora Federika Mondolonija.

Od svih ovih imenovanja, najveće interesovanje u srpskoj javnosti ipak vlada za za dvojicu ambasadora koji predstavljaju i dve najveće, ali najčešće suprotstavljene sile, SAD i Rusiju. Da li je i Srbija mesto za njihovo obračunavanje?

Kako za Blic kaže asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, stranci ovo podneblje povezuju sa jakim ruskim uticajem. – S tim u vezi, službovati na Balkanu, uključujući i Srbiju, zapravo je izazov – priča on.

AKTIVNIJA ULOGA
Sa druge strane, navodi, očekivanja su da će za godinu, dve na ovim prostorima biti krupnih promena, u smislu evrointegracija, rešavanja kosovskog problema, izgleda Bosne i Hercegovine…

– Dolazak iskusnih diplomata nam govori da njihove zemlje očekuju aktivniju ulogu svojih predstavnika u događajima koji se najavljuju u regionu, a pre svega postizanju sporazuma između Beograda i Prištine. Bocan-Harčenko svojim dugogodišnjim iskustvom sa balkanskim temama i učešćem u Bečkim pregovorima šalje jasnu poruku da Rusija ne želi da bude nemi posmatrač, već akter od koga će zavisiti sprovođenje eventualnog rešenja za Kosovo – priča Surlić.

On navodi i da novi američki ambasador dolazi iz Moskve, i da je njegovo imenovanje povezano sa dominantnim mišljenjem da Rusija jača svoj uticaj na Zapadnom Balkanu. – Iskusne diplomate poput Godfrija, koje su upoznate sa strategijama Kremlja, mogu doprineti drugačijim ishodima – pojašnjava on.

Sa druge strane, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) kaže da, osim fransuskog, u svim ostalim ambasadama niko ne dolazi vanredno, već je reč o redovnim smenama po isteku mandata, što zbog penzionisanja što zbog odlaska na druga mesta.

– Činjenica jeste da su ambasadori SAD i Rusije, pa i Velike Britanije, ljudi koji maju više iskustva nego neki njihovi prethodnici iz ranijih mandata. Reč je o iskusnim diplomatama sa dugim diplomatskim stažom – kaže Novaković.

On pojašnjava i da je činjenica da u proteklih godinu dana jeste veće interesovanje za Srbiju i zapada i Kine. – Sve to može da ima veze sa, recimo, francuskom strategijom za Zapadni Balkan, zatim inicijativom SAD kada je reč o Kosovu, kineskim angažmanom zbog inicijative “Pojas i put” – navodi on.

SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE – ENTONI GODFRI
Iako njegovo imenovanje još nije zvanično potvrđeno, Entoni Godfri biće naslednik Kajla Skota na funkciji ambasadora SAD u Srbiji. U srpsku prestonicu stiže iz Moskve, gde je zamenik američkog ambasadora u Rusiji.

Da će on preuzeti funkciju vrlo je izvesno, s obzirom na je jedini kandidat za ovo mesto, o čemu je ovih dana govorio i pred Odborom za spoljne poslove u američkom Senatu. Upravo se na tom mestu osvrnuo na, kako je rekao, “ruski maligni uticaj”, kao i “rusko agresivno ponašanje i kampanje dezinformacija širom većeg dela Evrope”.

Takođe, govorio je i o nužnosti sprovođenja reformi u Srbiji, neophodnosti postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, Srbiji kao destinaciji za investicije, nerešenom slučaju braće Bitići…

On je karijerni diplomata koji se, između ostalog, bavio i pitanjima Bliskog istoka, Turske i Evroazije, Irakom i poslovima na uspostavljanju međunarodne koalicije u borbi protiv terorističke Islamske države (ISIS). Osim u Moskvi, službovao je i u Hrvatskoj, Jermeniji, Turskoj, Iraku, Čečeniji… Pre ulaska u diplomatiju Godfri je proveo 12 godina u američkoj mornarici.

RUSKA FEDERACIJA – ALEKSANDAR BOCAN-HARČENKO
Ono što se spekulisalo još prošle godine, desilo se ove, pa je ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Čepurina zamenio Aleksandar Bocan-Harčenko, koji važi za odličnog poznavaoca balkanskog regiona.
On je krajem jula predao akreditive sprkom predsedniku Aleksandru Vučiću, i za samo nekoliko dana stigao do Niša, gde je prisustvovao primopredaji oklopnih vozila BRDM-2, koja su inače donacija Ruske federacije.

Takođe, pohvalio je na društvenoj mreži Tviter da je posetio izložbu “Odbrana 78”, uz opasku da je NATO bombardovanje bilo zlo, pohvalio srpsko-ruske odnose, a dotakao se i vojne neutralnosti Srbije.

Reč je, inače, o diplomati poznatom na međunarodnoj političkoj sceni, koji je odavno uključen u diplomatske procese koji su pratili raspad bivše Jugoslavije. Ranije je bio na dužnosti specijalnog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova za Balkan i učestvovao je u radu Saveta za implementaciju mira koji je pratio ispunjavanje Dejtonskog sporazuma.

Takođe, bio je i šef Odseka za zemlje bivše Jugoslavije, a potom i zamenik direktora u odeljenjima za Evropu. Bocan-Harčenko je bio dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i, uz diplomate SAD i EU, predstavnik u posredničkoj trojci za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije.

Podržao je i referendum u RS 2011. godine, a njegov stav bio je i da bi referendum o članstvu u NATO u Crnoj Gori trebalo da se održi, optuživši crnogorske vlasti da to namerno ne čine. Početkom prošle godine Bocan-Harčenko rekao je da je Rusija u kontaktu sa Beogradom zbog pogoršanja situacije između Srbije i Kosova. Istakao je tada i da je saradnja sa Beogradom vrlo intenzivna i “što se tiče borbe protiv pokušaja da se Kosovo ugura u međunarodne organizacije.

VELIKA BRITANIJA – ŠAN MAKLAUD
Početkom ove godine britanski Forin ofis imenovao je Šan Maklaud za nasledinicu doskorašnjeg ambasadora Velike Britanije u Srbiji Denisa Kifa, i ona bi dužnost trebalo da preuzme tokom leta.

U međuvremenu, sama za sebe kaže da je trenutno učenik srpskog jezika, kako joj piše u opisu profila na Tviteru, ali i da je muzičar i skijašica uzbrdo.

U Moskvi je službovala dva puta, u vreme raspada Sovjetskog Saveza, od 1988. do 1992., ali se vratila 2004. godine kao političi savetnik. Takođe, radila je i kao zamenik šefa misije u Vilnjusu, u Litvaniji, a od 1996. do 2000. godine je bila u Hagu, pa od 2009. u Češkoj, kao ambasador, gde je službovala do 2013. godine.

Nakon toga, odlazi u Beč, gde je bila angažovana na mestu šefa britanske Delgacije pri OEBS-u. U njenoj biografiji se navodi da je odlikovana ordenom priznanja Velike Britnije za zasluge i podršku operacijama u Avganistanu od 2001. do 2002. godine.

FRANCUSKA – ŽAN LUJ FALKONI
Samo nekoliko dana nakon posete fransuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, odjeknula je informacija da dosadašnji ambasador ove zemlje u prestonici Federik Mondoloni napušta funkciju, i to baš na Makronovu molbu.

Odmah je stigla i informacija o njegovom zameniku, Žan Luj Falkoniju, koji je predstavljen kao velikog stručnjak za multilateralu. Za njega se priča i da je odličan je poznavalac evropskih prilika, sistema funkcionisanja EU, ali i bezbednosti. Falkoni je trenutno ambasador Francuske u kancelariji UN u Beču.

KINA – ČEN BO
Ambasadorka Kine u Srbiji važi za jednog od vrsnih poznavaoca situacije na Balkanu, tim pre što je svojevremeno službovala upravo na ovim prostorima. Naime, u periodu od 1996. do 1999. godine bila je ataše, treća sekretarka u Ambasadi Kine u SR Jugoslaviji.

Region joj nije nepoznanica, s obzirom da je na službu u Srbiju stigla iz BiH, odnosno iz Sarajeva. U periodu od 1992. do 1996. radila je u Direkciji za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju pri kineskom Ministarstvu inostranih poslova, gde je ponovo bila angažovana od 1999. do 2004. godine.

 

Autor Lana Gedošević

 

Izvor Blic, 02. avgust 2019.