Дојче веле: Хоће ли краљица ускоро владати „Малом Британијом“?

Да ли ће краљица после „тврдог брегзита“ изгубити део својих поданика јер Шкоти, Северни Ирци и Велшани теже ка независности

Након „тврдог брегзита“ а ла Борис Џонсон, Шкотска и Северна Ирска би могле да пожеле да се опросте од Велике Британије. Да ли ће се смањити Уједињено Краљевство?

Колико ће „тврд брегзит“ без прелазне фазе, који намерава да спроведе нови британски премијер Борис Џонсон, да промени стање у Унији? Не мисли се на стање у Европској унији, већ у унији коју чине Енглеска, Велс, Шкотска и Северна Ирска. Ова четири подручја данас обухвата Уједињено Краљевство. Колико дуго ће још тако бити? У Шкотској и Велсу постоје тежње ка независности које би, с обзиром на економске последице „тврдог брегзита“ могле да добију и подстрек. У Северној Ирској, чија граница ка Ирској би требало да постане спољна граница ЕУ, све су гласнији позиви за поновним уједињењем са Републиком Ирском.

Британски премијер Џонсон је управо завршио посету Велсу и Шкотској и „покрајини“ Северној Ирској. Свуда је хладно примљен. Какво је стање у појединим деловима Уније?

СЕВЕРНА ИРСКА
Године 1921. југ Ирске је после рата за независност напустио „Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске“ настало 120 година пре тога. Шест жупанија на северу Ирске је остало у Уједињеном Краљевству. Тесну већину становништва тамо чине протестанти који себе виде као Британце и желе да остану у Уједињеном Краљевству. Мањина су католици који себе виде као Ирце. Међутим, за сада само мали део католика жели поновно уједињење са југом Ирске.

Од 1960, између две верске групе стално је долазило до насиља. Било је терористичких напада, оружане борбе против британских војника и полиције. „Невоље“ су окончане тек 1988. године када је на снагу ступио „Споразум на Велики петак“. Отада више не постоји граница између Северне Ирске и Републике Ирске. Ово отварање важи као битан фактор тренутно мање или више мирног суживота.

Британска влада за време Терезе Меј и ЕУ су у оквиру споразума о напуштању ЕУ постигле договор да та граница остане отворена докле год не буде могуће да се постигне договор о коначном решењу након „брегзита“.

Северна Ирска би требало да остане у царинској унији са Ирском, а тиме – и у ЕУ. Ово правило звано „бекстоп“ Борис Џонсон жели да укине јер би оно значило да, како сматра, ЕУ царинскотехнички друкчије третира Северну Ирску и остатак УК.

У Северној Ирској су странке дубоко подељене. Републиканске странке желе поновно уједињење са Ирском. „Унионисти“ не желе да прекину везе са Великом Британијом.

„Споразум на Велики петак“ предвиђа да Северна Ирска може да напусти Краљевство уколико одлука о томе буде донета већином гласова на референдуму. У случају „тврдог брегзита“ та клаузула би могла бити активирана. Ирски премијер Лео Варадкар може да замисли поновно уједињене са северним делом земље и тиме останак у ЕУ. И либерални протестанти се сада питају да би у националистичкој Великој Британији још могли да се осећају као код куће, каже он.

ШКОТСКА
Нови премијер Борис Џонсон је у понедељак током посете Шкотској – извиждан. Никола Старџон, шефица шкотске владе, запретила је премијеру новим референдумом о независности Шкотске у случају неуређеног „брегзита“: „Шкотска је током читавог процеса брегзита игнорисана. Престаните да водите нашу земљу у пропаст“, рекла је.

Године 2014, Шкоти су на првом референдуму о независности одбили државну независност и излазак из Уједињеног Краљевства. Но, сада је стање потпуно другачије, рекла је Никола Старџон. Тада су бројни Шкоти рекли „не“ – јер би са државном независношћу напустили и ЕУ, рекла је Старџон. Но, данас се, како је рекла, излази из ЕУ ако се остане у Великој Британији. Но, с обзиром на то да су Шкоти на референдуму о „брегзиту“ 2016. гласали за останак у ЕУ, они би сада морали да оснују независну државу да би као такви могли да приступе ЕУ.

Међутим, гледано из шкотско-националног угла, има једну ману. Нов референдум би морала да одобри централна влада у Лондону са Борисом Џонсоном на челу. Дневник Сандеј тајмс је у јуну објавио анкету према којој би заговорници шкотске независности на наредном референдуму победили са предношћу од шест процената.

ВЕЛС
И у Велсу, који од 1282. године припада Краљевству Енглеске, стално се пружа отпор надмоћи Лондона. Према анкети Би-Би-Си-ја, тренутно је мање од десет одсто од три милиона Велшана заиста одушевљено државном независношћу. Готово 100 година, у Велсу постоји националистичка странка која се некада мање, некада више, бори за независност. Она је на последњим изборима за Доњи дом парламента освојила четири мандата. Шеф странке Адам Прајс рекао је да ће у случају „тврдог брегзита“ на крају октобра у Велсу бити одржан референдум о независности. „Парламент у Вестминстеру у Лондону, а не Европска унија, преварио је велшки народ“, рекао је Прајс о досадашњем курсу конзервативне централне владе.

Велс има ограничен аутономни статус и сопствени парламент. Премијер Велса, лабуристички политичар Марк Дракефорд, критиковао је то што, као што је рекао, конзервативни премијер Џонсон „нема план“. Сељаци у Велсу ће трпети штету ако ЕУ од октобра више не буде плаћала субвенције, каже Дракефорд. Џонсоново обећање о бољем „договору“ Дракефорд не сматра озбиљним. Није чудо што је Џонсон био извиждан и у Кардифу. Али, он није изнео захтев за независношћу, као што је то учинила његова шкотска колегиница. Већина Велшана је на референдуму о „брегзиту“ 2016. гласала за излазак из ЕУ.

Да ли ће краљица после „тврдог брегзита“ изгубити део својих поданика јер Шкоти, Северни Ирци и Велшани теже ка независности? На ово питање је у овом тренутку тешко одговорити, сматра Кети Хејворд, социолошкиња са Квинс универзитета у Белфасту: „На помолу тренутно нема већине за овакав развој ситуације, али након тврдог брегзита ће се сигурно све променити“, рекла је она за француску телевизију Франс 24.

 

Аутор Бернд Ригерт

 

Извор Дојче веле, 06. август 2019.