Напад на Иран је напад на Русију

Шта су то недавно потписали Москва и Техеран што је шеф иранске Ратне морнарице назвао „прекретницом у односима по питању одбране“?

Русија пажљиво напредује на евроазијској шаховској табли, повлачећи потезе који би требало посматрати као део целине, будући да Москва Глобалном југу предлаже приступ који је дијаметрално супротан западним санкцијама, претањама и економском рату. Указаћемо на три недавна примера.

Руско Министарство спољних послова је пре десет дана – кроз документ званично одобрен од стране Уједињених нација – развило нови концепт колективне безбедности у Персијском заливу.

Москва наглашава да „практичан рад на покретању процеса стварања безбедносног система у Персијском заливу“ треба да отпочне са „билатералним и мултилатералним консултацијама између заинтересованих страна, укључујући земље унутар региона, као и оне изван њега“, али и организације попут Савета безбедности Уједињених нација, Арапске лиге, Организације исламске сарадње и Савета за сарадњу арапских држава Залива.

Следећи корак била би међународна конференција о безбедности и сарадњи у Персијском заливу, након чега ће уследити успостављање засебне организације – која сасвим сигурно неће личити на неспособну Арапску лигу.

Руску иницијативу треба тумачити као неку врсту пандана и допуне Шангајској организацији за сарадњу која ће у коначници почети да се развија као безбедносно, економско и политичко тело. Неизбежни закључак је да ће главне чланице ШОС – Русија, Кина, Индија, Пакистан и, у ближој будућности, Иран и Турска – имати највећи утицај на регионалну стабилност.

Пентагон неће бити одушевљен.

ВЕЖБАЈ, ДУШО, ВЕЖБАЈ
Кад је командант Ратне морнарице Ирана Хусеин Ханзади недавно посетио Санкт Петербург како би присуствовао прослави Дана Ратне морнарице Русије, Генералштаб иранских оружаних снага и руско Министарство одбране потписали су историјски меморандум о разумевању. Ханзади је желео да нагласи како се меморандум „може сматрати прекретницом у односима између Техерана и Москве по питању одбране“.

Ирански војници учествују у обележавању националног Дана Перијског залива, Ормуски мореуз, 30. април 2019. (Фото: AFP/Atta Kenare)

Директан резултат је то да ће Москва и Техеран пре марта 2020. године покренути заједничку поморску вежбу широм Ормуског мореуза. Како је Ханзади рекао новинској агенцији ИРНА: „Вежба се може одржати у северном делу Индијског океана, који се улива у Омански залив, Ормуски мореуз, као и у Персијски залив“.

Америчка Ратна морнарица, која планира формирање „међународне коалиције“ како би осигурала „слободу пловидбе“ у Ормуском мореузу – нешто што је Иран гарантовао током целе своје историје – неће бити одушевљена. Као ни Велика Британија, која се залаже за коалицију предвођену европским државама, чак и у условима назирућег брегзита.

Ханзади је такође приметио да су Техеран и Москва дубоко загазили у тражење модалитета за јачање војне сарадње у Каспијском мору. Заједничке вежбе су се у прошлости већ одвијале на Каспијском мору, али никада у Персијском заливу.

ВЕЖБАЈМО ЗАЈЕДНО
Руски Источни војни округ биће део анти-терористичке вежбе Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН) на Тајланду и у Кини почетком следећег месеца. Према наводима Источног војног округа, тренинг је део „припрема за прикатичну фазу антитерористичке вежбе АСЕАН-а у Кини“. Ово, између осталог, значи да ће руске трупе користити кинеску војну опрему.

Вежбе укључују заједничке тактичке групе које покушавају да ослободе таоце из службених зграда, потрагу за експлозивним направама и њихово уклањање, унутрашње и спољашње зрачење, хемијско и биолошко извиђање. Ово треба тумачити као директну интеракцију између ШОС вежби и АСЕАН-а и допунско средство продубљивања трговинске сарадње између Евроазијске економске уније и АСЕАН-а.

Ова три достигнућа илустрију како је Русија укључена у широк спектар догађаја од Каспијског мора и Персијског залива до југоисточне Азије. Али кључни елемент остаје руско-иранско савезништво, које се мора тумачити као кључно чвориште огромног евроазијског интеграционог пројекта за 21. век.

Оно што је секретар руског Савета за националну безбедност Николај Патрушев рекао на недавно одржаном, историјском трилатералном састанку, заједно са саветником за националну безбедност Беле куће Џоном Болтоном и саветником израелског Савета за националну безбедност Меиром Бен-Шабатом у Јерусалиму, требало би да буде кристално јасно:

„Иран је одувек био и остаће наш савезник и партнер, са којим ми доследно развијамо односе и на билатералном нивоу и у мултилатералним форматима“. Ова изјава је сахранила бескрајне, неутемељене спекулације о томе како Москва „издаје“ Техеран на више фронтова, од свеукупног економског рата који против њега води администрација Доналда Трампа, до разрешавања сиријске трагедије.

Саветник израелског Савета за националну безбедност Меиро Бен-Шабат, саветник за националну безбедност САД Џон Болтон, премијер Израела Бенјамин Нетанјаху и секретар Савета безбедности Руске Федерације Николај Патрушев, Јерусалим, 25. јун 2019. (Фото: AFP/Kobi Gideon/GPO/Anadolu)

А то нас води ка наставку процеса у Астани о Сирији. Москва, Техеран и Анкара ће одржати нови трилатерални састанак у Нурсултану, казахстанској престоници, вероватно на изузетно значајан датум – 11. септембра, према дипломатским изворима.

Оно што је, међутим, заиста важно у вези ове нове фазе процеса у Астани, јесте оснивање Уставног одбора за Сирију. Оснивање одбора – укључујући представнике владе, опозиције и цивилног друштва – који ће бити способан за израду новог устава Сирије, при чему ће свака од група имати трећину мандата – је договорено још у јануару 2018. године.

Једино могуће и одрживо решење за трагедију какву представља ужасни сиријски прокси (посреднички) рат могу наћи Русија, Иран и Турска. То подразумева иранско-руско савезништво. А то укључује и проширује руску визију безбедности у Персијском заливу, истовремено наговештавајући да ће се ШОС проширити на југоисточну Азију, где ће деловати као наназијски миротворни механизам и озбиљан такмац НАТО-у.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Asia Times