Brajan Braun: Otpor ekstremističkoj agendi

Ovo je dugo očekivana i veoma dobrodošla prilika da se „zaustavi“ neprekidno nastojanje levice da progura svoju ekstremističku agendu

Kao što smo pre neki dan izvestili, američki državni sekretar Majk Pompeo imenovao je novu „Komisiju za neotuđiva prava“ kako bi pomogla Trampovoj administraciji i njemu da „utemelje našu debatu o ljudskim pravima u američkim temeljnim principima“ i da obezbedi da SAD budu budne kako diskurs o ljudskim pravima ne bi bio korumpiran ili otet ili korišćen za sumnjive ili maligne svrhe. Ovaj važan novi napor, kojim će predsedavati snažan saveznik porodice, profesor sa Harvarda Meri En Glendon, napraviće reviziju zahteva o ljudskim pravima u svetlu principa koji su utemeljili američko iskustvo i koji su sadržani u Ustavu SAD.

Ovo je dugo očekivana i veoma dobrodošla prilika da se „zaustavi“ neprekidno nastojanje levice da progura svoju ekstremističku agendu kroz kontekst zahtevanih ljudskih prava. Abortus, transrodnost, homoseksualni brak, surogat, asistirano samoubistvo i mnoga druga pitanja su umotana u odelo „ljudskih prava“, tako da je svako ko se protivi agresiji levice napadnut kao neko ko navodno krši ljudska prava.

Ova nova komisija takođe pruža Međunarodnoj organizaciji za porodicu neverovatnu priliku da ponovo potvrdi osnovno ljudsko pravo koje levičari nastoje da ignorišu i odbace – odredbu artikulisanu u članu 16. Deklaracije o ljudskim pravima UN-a: „Porodica je prirodna i fundamentalna jedinica društva i ima pravo na zaštitu društva i države.“

Očekivano, levičari i njihovi saveznici u medijima su duboko razočarani ovom mogućnošću da se američka spoljna politika može ponovo voditi principima američkog osnivanja, a ne ekstremnom ideologijom aktivističkih grupa i njihovih birokratskih saveznika u Stejt departmentu, UN i EU, te drugim međunarodnim telima koja su pod kontrolom levice.

Uvodnik u Los Anđeles tajmsu citirao je borca za ljudska prava sa levice koji tvrdi da komisija „izgleda kao pokušaj širenja mržnje prema ženama i LGBTK osobama“. Njujorker je ponovio sličan refren, tvrdeći da komisija „pokušava da redefiniše šta je pravo – potencijalno na način koji negira pravo žene da bira, kao i da targetira umesto da štiti manjine, posebno LGBTK zajednicu“.

Budimo jasni: ne postoji „ljudsko pravo“ da se ubije nerođena beba kroz abortus. Ne postoji ljudsko pravo biološkog muškarca da prisili svet da prihvati tvrdnju da je on zapravo žensko zato što sebe tako „identifikuje“. Ne postoji ljudsko pravo da se redefiniše vanvremena i univerzalna institucija braka na način koji bi odgovarao zahtevima moćne političke grupe. Ne postoji ljudsko pravo da se detetu uskrati pravo da zna i iskusi ljubav i majke i oca. Ne postoji ljudsko pravo da se dete dobije putem komercijalne surogacije ili drugim sličnim sredstvima. I ne postoji ljudsko pravo da se ubije drugo ljudsko biće u ime „saosećanja“.

Rad komisije koju je imenovao sekretar Pompeo daje nam ogromnu priliku da ostvarimo istinska ljudska prava, kao što je pravo prirodne porodice na očuvanje i zaštitu, te da ograničimo nametanje izmišljenih „prava“ koja nisu ništa više od elemenata leve političke ideologije.

NAPOMENA PREVODIOCA
Osmog jula, državni sekretar za spoljne poslove SAD Majk Pompeo ozvaničio je formiranje Komisije za neotuđiva ljudska prava, na čijem čelu će biti Meri En Glendon, legenda američke konzervativne intelektualne scene, poznata po tome što je u žižu vratila izvorno tumačenje ljudskih prava kao hrišćanske personalističke koncepcije (posebno u knjizi iz 2001, Svet skrojen iznova: Elenor Ruzvelt i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima). Radi se o istinskom zemljotresu jer je npr. oko 2010. godine isti taj Stejt department u vreme Hilari Klinton pre svega radio na promociji ultralevičarskih i antiporodičnih mera po čitavom svetu, a sve pozivajući se na navodna ljudska prava. U to doba je čak promovisana doktrina na osnovu koje bi SAD trebalo da svim sredstvima intervenišu protiv država u kojima se krše prava homoseksualnih osoba.

 

Autor Brajan Braun

 

Preveo dr Miša Đurković

 

Izvor Pečat, 26. jul 2019.