Која је тајна кинеског економског успеха?

Многи су склони да кинески економски успех припишу неправедним праксама државног капитализма. Тај закључак је фундаментално погрешан

Убрзани економски успон Кине током последњих деценија задивио je свет. Ипак, разлози који се налазе у позадини овог успеха се често погрешно схватају или тумаче.

Успон Кине се у великој мери приписује њеном државном капитализму у којем влада, која располаже огромним средствима, може да спроводи екстензивну индустријску политику и да интервенише како би ублажила ризике. Према овој теорији, Кина свој успех дугује, пре свега, владиној „контроли“ над целокупном економијом.

Ово објашњење је фундаментално погрешно. Тачно је да Кина имала користи од владе која има капацитет за ефикасно спровођење свеобухватне и комплементарне политике. С обзиром на то да кинески лидери не морају да брину о краткорочним изборним циклусима који карактеришу западне демократије, централно руководство Кине се може укључити у визионарско и свеобухватно дугорочно планирање, за шта су добар пример Петогодишњи планови.

КЉУЧ ЈЕ У ЛОКАЛУ
Осим тога, растућа моћ кинеске државе је ојачала њене капацитете за имплементацију, који су много већи од капацитета које имају друге државе у развоју, односно транзиционе економије. Снажна држава – и друштвена и политичка стабилност на коју се ослања – били су од кључног значаја за убрзани напредак Кине у областима попут образовања, здравствене заштите, инфраструктуре и у области истраживања и развоја.

Међутим доста је индикативно то што Кина своје дугорочно планирање и робусне капацитете за имплементацију не користи би оснажила државни капитализам, већ да би убрзала економску либерализацију и структурне реформе. Управо ова дугорочна стратегија – која се и даље поштује, упркос неким спотицањима и краткорочним одступањима – лежи у срцу деценијама дугог убрзаног економског развоја кинеске државе.

Шангај

Занимљиво је да су елементи ове стратегије прекопирани из напредних земаља. Током последњих 40 година нормализације дипломатских односа са Сједињеним Државама, капитализам америчког типа је стекао чврсто упориште у Кини, посебно међу припадницима интелектуалне и пословне елите. Дакле, упркос томе што је кинеска влада одувек приоритетизовала стабилност, она је такође радила на примени најбољих глобалних пракси у многим областима, укључујући корпоративно управљање, финансије и макроекономско управљање.

Али и поред тога овај процес економске либерализације и структурних реформи је аутентично кинески у оној мери у којој је стављао акценат на конкуренцију и експериментисање на локалном нивоу, што је подстакло институционалне иновације одоздо нагоре. Резултат свега тога је нека врста де факто фискалног федерализма – моћног покретача економске трансформације.

Плодови овог приступа су непорециви. У последњој деценији су се појавили бројни кинески приватни финансијски и технолошки гиганти који су, за разлику од државних предузећа, успели да се етаблирају као глобални лидери у иновацијама. Недавно објављена листа магазина Форчун „Глобал 500“ за 2019. годину – која рангира фирме по пословним приходима – обухвата 129 кинеских компанија, у поређењу са 121 компанијом из Сједињених Држава.

ИНОВАЦИЈЕ „ОДОЗДО НАГОРЕ“
Међу кинеским фирмама на Форчуновој листи 500 највећих светских компанија налазе се гиганти интернет трговине као што су Алибаба, JD.com и Тенсент, компанија која стоји иза популарне мобилне апликације WeChat. Технолошки гигант Хуавеј успео је да се попне за 11 места у односу на прошлу годину, упркос кампањи коју против ове компаније води амерички председник Доналд Трамп. Произвођач паметних телефона Сјаоми, тек девет година стар, ушао је у историју као најмлађа фирма која се нашла на овој листи.

Спектакуларни успон ових компанија, који је допринео расту просперитета и јачању конкурентности, није био омогућен индустријском политиком с врха ка дну (одозго надоле), већ економском либерализацијом и иновацијама одоздо нагоре које је подстакла. У тренутку када САД оптужују Кину да оруђа државног капитализма – као што су субвенције домаћим компанијама и улазне баријере за стране фирме – користи да оствари неправедну предност, вреди истаћи у којој мери држава свој економски успех не дугује таквој политици.

Ово не значи да лидери Кине не би требало да обрате пажњу на своје недовршене програме реформи. Након три деценије двоцифрене стопе раста БДП-а, успоравање је било неизбежно. Али, премда централно руководство Кине прихвата одређено опадање годишњег раста, оно мора остати будно и посвећено решавању структурних фактора који погоршавају тренд, као што су растући трошкови финансирања или опадајући принос на капитал (односно коефицијент профитабилности; прим. прев).

У међувремену, кинеска влада мора да настави да охрабрује приватно предузетништво и иновације (што је већ почела да ради), истовремено јачајући систем такмичарског квази-федерализма. Такође, мора убрзати реформу управљања, као што је обећала, како би се осигурало да може да прати темпо даље либерализације тржишта.

Председник НР Кине Си Ђинпинг излази за говорницу на XIX Националном конгресу Комунистичке партије Кине, Пекинг, 18. октобар 2017.

Кина је на свом путу реформи и отварања према свету стигла далеко. Али не треба да потцени изазове који су пред њом, а камоли да заборави како је доспела довде. Једна кинеска пословица каже: „На путу од сто миља, пређених 90 је тек половина“.

 

Џанг Ђун је декан Економског факултета на Универзитету Фудан и директор Кинеског центра за економске студије из Шангаја.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Project Syndicate