Koja je tajna kineskog ekonomskog uspeha?

Mnogi su skloni da kineski ekonomski uspeh pripišu nepravednim praksama državnog kapitalizma. Taj zaključak je fundamentalno pogrešan

Ubrzani ekonomski uspon Kine tokom poslednjih decenija zadivio je svet. Ipak, razlozi koji se nalaze u pozadini ovog uspeha se često pogrešno shvataju ili tumače.

Uspon Kine se u velikoj meri pripisuje njenom državnom kapitalizmu u kojem vlada, koja raspolaže ogromnim sredstvima, može da sprovodi ekstenzivnu industrijsku politiku i da interveniše kako bi ublažila rizike. Prema ovoj teoriji, Kina svoj uspeh duguje, pre svega, vladinoj „kontroli“ nad celokupnom ekonomijom.

Ovo objašnjenje je fundamentalno pogrešno. Tačno je da Kina imala koristi od vlade koja ima kapacitet za efikasno sprovođenje sveobuhvatne i komplementarne politike. S obzirom na to da kineski lideri ne moraju da brinu o kratkoročnim izbornim ciklusima koji karakterišu zapadne demokratije, centralno rukovodstvo Kine se može uključiti u vizionarsko i sveobuhvatno dugoročno planiranje, za šta su dobar primer Petogodišnji planovi.

KLjUČ JE U LOKALU
Osim toga, rastuća moć kineske države je ojačala njene kapacitete za implementaciju, koji su mnogo veći od kapaciteta koje imaju druge države u razvoju, odnosno tranzicione ekonomije. Snažna država – i društvena i politička stabilnost na koju se oslanja – bili su od ključnog značaja za ubrzani napredak Kine u oblastima poput obrazovanja, zdravstvene zaštite, infrastrukture i u oblasti istraživanja i razvoja.

Međutim dosta je indikativno to što Kina svoje dugoročno planiranje i robusne kapacitete za implementaciju ne koristi bi osnažila državni kapitalizam, već da bi ubrzala ekonomsku liberalizaciju i strukturne reforme. Upravo ova dugoročna strategija – koja se i dalje poštuje, uprkos nekim spoticanjima i kratkoročnim odstupanjima – leži u srcu decenijama dugog ubrzanog ekonomskog razvoja kineske države.

Šangaj

Zanimljivo je da su elementi ove strategije prekopirani iz naprednih zemalja. Tokom poslednjih 40 godina normalizacije diplomatskih odnosa sa Sjedinjenim Državama, kapitalizam američkog tipa je stekao čvrsto uporište u Kini, posebno među pripadnicima intelektualne i poslovne elite. Dakle, uprkos tome što je kineska vlada oduvek prioritetizovala stabilnost, ona je takođe radila na primeni najboljih globalnih praksi u mnogim oblastima, uključujući korporativno upravljanje, finansije i makroekonomsko upravljanje.

Ali i pored toga ovaj proces ekonomske liberalizacije i strukturnih reformi je autentično kineski u onoj meri u kojoj je stavljao akcenat na konkurenciju i eksperimentisanje na lokalnom nivou, što je podstaklo institucionalne inovacije odozdo nagore. Rezultat svega toga je neka vrsta de fakto fiskalnog federalizma – moćnog pokretača ekonomske transformacije.

Plodovi ovog pristupa su neporecivi. U poslednjoj deceniji su se pojavili brojni kineski privatni finansijski i tehnološki giganti koji su, za razliku od državnih preduzeća, uspeli da se etabliraju kao globalni lideri u inovacijama. Nedavno objavljena lista magazina Forčun „Global 500“ za 2019. godinu – koja rangira firme po poslovnim prihodima – obuhvata 129 kineskih kompanija, u poređenju sa 121 kompanijom iz Sjedinjenih Država.

INOVACIJE „ODOZDO NAGORE”
Među kineskim firmama na Forčunovoj listi 500 najvećih svetskih kompanija nalaze se giganti internet trgovine kao što su Alibaba, JD.com i Tensent, kompanija koja stoji iza popularne mobilne aplikacije WeChat. Tehnološki gigant Huavej uspeo je da se popne za 11 mesta u odnosu na prošlu godinu, uprkos kampanji koju protiv ove kompanije vodi američki predsednik Donald Tramp. Proizvođač pametnih telefona Sjaomi, tek devet godina star, ušao je u istoriju kao najmlađa firma koja se našla na ovoj listi.

Spektakularni uspon ovih kompanija, koji je doprineo rastu prosperiteta i jačanju konkurentnosti, nije bio omogućen industrijskom politikom s vrha ka dnu (odozgo nadole), već ekonomskom liberalizacijom i inovacijama odozdo nagore koje je podstakla. U trenutku kada SAD optužuju Kinu da oruđa državnog kapitalizma – kao što su subvencije domaćim kompanijama i ulazne barijere za strane firme – koristi da ostvari nepravednu prednost, vredi istaći u kojoj meri država svoj ekonomski uspeh ne duguje takvoj politici.

Ovo ne znači da lideri Kine ne bi trebalo da obrate pažnju na svoje nedovršene programe reformi. Nakon tri decenije dvocifrene stope rasta BDP-a, usporavanje je bilo neizbežno. Ali, premda centralno rukovodstvo Kine prihvata određeno opadanje godišnjeg rasta, ono mora ostati budno i posvećeno rešavanju strukturnih faktora koji pogoršavaju trend, kao što su rastući troškovi finansiranja ili opadajući prinos na kapital (odnosno koeficijent profitabilnosti; prim. prev).

U međuvremenu, kineska vlada mora da nastavi da ohrabruje privatno preduzetništvo i inovacije (što je već počela da radi), istovremeno jačajući sistem takmičarskog kvazi-federalizma. Takođe, mora ubrzati reformu upravljanja, kao što je obećala, kako bi se osiguralo da može da prati tempo dalje liberalizacije tržišta.

Predsednik NR Kine Si Đinping izlazi za govornicu na XIX Nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine, Peking, 18. oktobar 2017.

Kina je na svom putu reformi i otvaranja prema svetu stigla daleko. Ali ne treba da potceni izazove koji su pred njom, a kamoli da zaboravi kako je dospela dovde. Jedna kineska poslovica kaže: „Na putu od sto milja, pređenih 90 je tek polovina“.

 

Džang Đun je dekan Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Fudan i direktor Kineskog centra za ekonomske studije iz Šangaja.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Project Syndicate