M. Đurin: Černobilj serija – đavo je u detaljima

Serija je uspela u zamisli tvoraca: Rusija i ruski narod su još više ocrnjeni konstantnom propagandom koja se vodi iz zapadnog sveta

Pogledavši seriju Černobilj u produkciji američkog HBO-a ne mogu a da ne napišem svoj skromni sud u istom. U tekstu se neću baviti samom nesrećom i njenim uzrocima, da li je došlo do toga greškom operatera ili neispravnog sistema, niti posedujemo dovoljno činjenica, niti sam kompetetnan da o tome pišem, neka svoj sud o tome daju nauka i istorija.

Ono na šta bih se osvrnuo jesu detalji serije, jasno i precizno odrađena anti-ruska propaganda, koji gledaocu prosto usađuje negativna osećanja prema Rusiji i Rusima.

1. Prva stavka u koju duboko verujem da nema veze sa činjenicama jeste scena gde goli rudari kopaju kanal ispod elektrane. Scena služi kako bi se ruski narod predstavio nekakvim divljacima, koji ne mare i ne haju za pravila i propise, već su predstavljeni kao nekakva stoka koja gola izvršava komande. Scena takođe služi da pokaže da ruskoj državi građani su totalno nebitni i samo su broj i ništa više.

2. Alkohol, taj već kliše koji se tiče Rusa u filmovima i serijama američke produkcije. Ali ono šta bode oči jeste to što je ruska vojska predstavljena kao konstantno pijana i to čak i dok izvršavaju zadatke u Černobilju. Da li verujem da Rusi piju, da. Da li verujem da i vojnici piju, da. Ali ono u šta ne verujem, a namerno je ubačeno jeste to da vojnici piju dok je čitava država, a i kontinent ugrožen katastrofom. Pre sam mišljenja da ni kap alkohola u tom trenutku nije moglo da se nađe tada u rukama vojnika i da bi kazne bile i više nego drakonske, već da su pijani bauljali okolo i izvršavali tako zadatke.

3. Sledeća scena koja služi da ocrni sliku gledaocu o Rusima jeste potkupljiva medicinska sestra i primanje mita u Moskvi. Da li iko može da poveruje da je trudnica slobodno ušetala u bolnicu gde su ozračeni radnici dovezeni, da je slobodno mogla da potkupi medicinske sestre kako bi ušla, a potom da danima ide iz sobe u sobu i prati svog bolesnog muža. Prvo, ti radnici, preveženi u Moskvu, verujem da su bili stacionirani u vojnim bolnicama, gde je pristup njima bio totalno isključen i nemoguć i da su lekari i medicinske sestra i eventualno specijalni istražitelji njima imali jedini pristup.

Ali serija namerno to predstavlja drugačije. Prvo da pokaže da sistem ruski ne funkcioniše, da je u bolnicu mogao da ušeta ko je kako hteo i da radi šta je hteo, a takođe bitna scena jeste ta potkupljivost medicinskih sestara. Da pokažu gledaocu da će se za pare svaki ruski građanin prodati i izdati naređenja.

4. Veoma bitna stavka u seriji jeste ta da grad Pripjat nije bio evakuisan danima i da je država namerno žrtvovala svoje građane kako bi se sakrila katastrofa. Ono šta se mora reći, a serija perfidno krije jeste da se nesreća dogodila u 1:23 časova, a da je evakuacija počela već u 11:00 časova narednog jutra. Mislim da nijedna država ne bi bila fizički u stanju da ranije odreaguje. Ali tvorci serije namerno plasiraju to kako ruskoj državi građani su na poslednjem mestu i da totalno ne brinu i ne mare za njih.

5. Stavka koje se nastavlja na prethodnu, ali opet mora se izdvojiti jeste ta da je u seriji prikazano kako kada su Nemci izmerili prisutnost radijacije, nemačkoj deci je zabranjeno da se igraju napolju, a idu kadrovi kako se ruska deca za to vreme igraju u Pripjatu, gradu pored elektrane. Scena služi da pokaže kako je zapadnom čoveku, bitno zdravlje i briga za sopstvenu decu, dok u isto vreme Rusi su nemilosrdni i svesno žrtvuju sopstvenu decu. Da se pokaže da se zapadnom čoveku može verovati, da ako čuva sopstveno dete sutra će i o gledaočevom detetu brinuti, dok je cilj da se Rusi totalno diskredituju pričom pa kakva mi saradnja i partnerstvo sa njima treba, ako oni sopstvenu decu žrtvuju, šta će sutra uraditi sa mnom ili mojim detetom?!

6. Ono šta se u seriji provlači jeste to kako je ruska država pokušala da od građana a i čitavog sveta sakrije katastrofu. Ova tema jeste za duboko analiziranje sa moralnim pogledom na stvar. Ali ono šta se mora reći jeste da se slična katastrofa ako ne i gora desila u SAD-u, a da se ni dan danas ne zna tačan datum nesreće i koje su posledice iste. Jedino šta se zna, jeste da se nesreća dogodila u SAD-u, između 12 i 26. jula 1959. godine u Santa Susani. O činjenicama koje su prethodile nesreći i posledicama po stanovništvo se ni dan danas ništa ne zna. Izgleda da američka vlada ume bolje da sakrije svoje prljave tajne.

7. Po meni veoma bitna uloga u seriji, lik beloruske naučnice Ulane Komjuk, koji je inače izmišljen, ali sa veoma bitnom namerom je u seriji ubačen. Beloruska naučnica je predstavljena kao stručna, kompetentna, ona prkosi vlastima u Moskvi, prkosi KGB-u od koga biva i hapšena. Cilj lika Ulane Komjuk jeste da zapadnom gledaocu Beloruse predstave kao drugačije od Rusa, kao narod bliže zapadnom svetu, kao nekog ko prkosi „ludacima” u Moksvi. Lik Ulane Komjuk je simbol da će zapad u narednim godinama pokušati da Belorusiju otme iz ruskog sveta i okrene je protiv Rusije.

Svoj sud rekoh, da u skromnim mogućnostima nekim gledaocima skrenem pažnju na namere i ciljeve kreatora serije. Nažalost, moj domet je mali, a serija je uspela u zamisli tvoraca, Rusija i ruski narod su još više ocrnjeni konstantnom propagandom koja se vodi iz zapadnog sveta.

 

Miloš Đurin je potpredsednik Demokratske zajednice mladih Evrope

 

Izvor IN4S, 07. avgust 2019.

Pratite nas na YouTube-u