Филип Родић: Напредак у „Олуји“

Сафета Бишевац нас подсећа да је у хрватској прослави овогодишње Олује било некаквих помака – Колинда је променила "репертоар"

Ко каже да је овогодишње обележавање 24-годишњице „Олује“ прошло без икаквих помака и промена? – пита нас прекорно колумнисткиња дневника Данас Сафета Бишевац, пишући о обележавању највећег етничког чишћења од краја Другог светског рата. „Помака ипак има“, тврди она, и упућује нас на чињеницу да „председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић овога пута није певала Томпсонове песме, већ ‘У бој, у бој’ из опере ‘Никола Шубић Зрински'“. „Мало ли је?“, пита нас. Ма не да је мало, него је и превише! Сад сви треба да пригрлимо Колинду и славимо је као светицу зато што је, барем на јавном скупу, престала да ужива у опусу аутора антологијске песме „Јасеновац и Градишка Стара“.

Не будимо реални и не очекујмо немогуће. Не очекујмо ни да ће, пошто је Колинда демонстрирајући своје фантастичне гласовне могућности отпевала нешто што није с Томпсоновог репертоара, хиљаде младих заобићи концерт ове усташке звезде и да му неће здушно одговорити „За дом спремни“. Не очекујмо да Марко Скејо, предвођен својим хитлеровским брчићима, неће стати пред одред у црно обучених јунака и продефиловати Книном узвикујући исти тај усташки поздрав који је у његовом универзуму „исто што и црквени поздрав Хваљен Исус и Марија“. Не очекујмо ни да ће га суд, у складу са законом, због тога казнити, јер су, како је објашњено, древни усташки поздрав узвикивали испред споменика „бранитељима“ на централном тргу у Книну, а не на „градским улицама, изван комеморативних догађаја“, што би, како се наводи у судском саопштењу, „било спорно“. У универзуму хрватског правосуђа, забрањени поздрав је легитиман и легалан на тргу, испред споменика, а забрањен на улици. Не очекујмо ни да високи хрватски званичници, попут министра одбране Дамира Крстичевића, неће претити новим „Олујама“.

Када се сагледају сви ови примери, а они су само део много шире целине, јасно је да је Сафета Бишевац потпуно у праву када као значајан корак види одступање председнице Хрватске од уобичајеног музичког репертоара. Заиста, мало ли је?

Ова објективна новинарка отвореног ума нам објашњава и жал председнице што није у рату узела пушку и на фронту се борила против србочетничке агресије. Била је, наиме, „понета песмом и ‘Олујом'“. Да би ојачала аргумент како је то све у реду, посеже за паралелом са Србијом и причом о томе како нашег председника Александра Вучића, судећи по говору у Крушедолу, „не гризе савест“, те да „постоји онај снимак изнад Сарајева на коме Шешељ пуца, а Вучић му пушку придржава“. Ако мисли на снимак из маја 1995. године што су га 2015. објавили хрватски медији, нема ту никаквог пуцања по Сарајеву, нити придржавања пушке. У Вучићевим рукама се пушка види само на трен, и то у моменту пошто су изашли из џипа на који је испаљена противтенковска ракета. Требало би мало боље погледати снимке о којим се пише, али онда се не би могла правити за аутошовинисте нужна паралела окривљавањем Србије и релативизовати кривица за хрватски злочин. Мора се подсетити на „прљаву улогу“ Београда у каквим-таквим напорима да се заштите крајишки Срби.

Занимљиво је како овакви новинари када се ради о неком неспорном злочину над Србима траже паралелу са „српским неделима“ и оправдавају их српским „прљавим улогама“. Како говор у којем Вучић каже како је наша обавеза да се „Олуја“ више никада не понови може бити у истој равни са говором у којем се прети новом „Олујом“? Зашто нас, на пример, на исти начин не подсете и на улогу Насера Орића и осталих у Сребреници? У тексту Сафете Бишевац од пре месец дана о Сребреници тога нема, нити се праве било какве паралеле. Напротив, Србија се критикује због „негирања геноцида“ и питања „а шта су они нама радили“. Па, госпођо Бишевац, јесу ли нам нешто радили? Да нису ту Сарајево, Загреб и неки други играли некакву „прљаву улогу“?

Не, по Сафети Бишевац, за Сребреницу не постоји никаква паралела, јер, како каже, „нигде се, сем у Сребреници, није десило да, по окончању сукоба и предаји, мушкарци буду одвојени од својих породица, одведени, мучени, стрељани…“ Лудило! Није се десио покољ у Катинској шуми, нацисти нису масовно убијали совјетске заробљенике, па чак ни Американци нису убијали немачке заробљенике у Шеноњу, у Белгији и другде. Само су Срби убијали ратне заробљенике и само је онда то „геноцид“. Али, Колинда не пева више Томпсона и то није мало!

 

Аутор Филип Родић

 

Извор Вечерње новости, 11. август 2019.