Лондон је рањив, Трамп то већ користи

Џонсон се очајнички ослања на Трампа да спасе британску економију након брегзита. Али то ће га коштати, Болтон је већ саопштио захтеве

Откако је Борис Џонсон преузео функцију новог британског премијера пре три недеље, водио је интензивне телефонске разговоре са америчким председником Доналдом Трампом, наводи се у медијским извештајима. Прича се да је у хваљеним „специјалним односима“ између САД и Велике Британије пронађен нови жар. Међутим, овај наводни специјални савез никада није функционисао на равноправним основама. Све се своди на то да Велика Британија извршава наређења свог господара из Вашингтона. Стога кад се ове две земље међусобно тапшу по леђима, то значи потенцијалну невољу за остатак света због злоупотребе моћи од стране Вашингтона и његовог послушног британског лакеја.

Интензитет обновљне усклађености између Вашингтона и Лондона допринео је да Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон ове недеље посети британску престоницу. Током два дана Болтон је имао мноштво састанака са највишим званичницима у Џонсоновом кабинету састављеном од брегзит „тврдолинијаша“. То је наводно била највиша америчка делегација у Великој Британији откако је Џонсон преузео функцију у Даунинг стриту број 10 23. јула.

ИЗНУЂЕНО ДОДВОРАВАЊЕ
Протекле недеље, нови британски министар спољних послова Доминик Раб боравио је у Вашингтону, где га је у Белој кући дочекао Трамп. Раб је након тога ентузијастично открио медијима како је амерички председник био „одушевљен“ због планова Бориса Џонсона о беспоразумном напуштању Европске уније 31. октобра. То је опција такозваног „тврдог брегзита“.

Очекује се да ће Џонсон касније током овог месеца имати свој први састанак са Трампом у својству британског премијера, током самита Г7 који ће бити одржан у Бијарицу, у Француској. Трамп је очекивано похвалио Џонсона као новог британског лидера, посебно хвалећи његово тврдо држање према ЕУ по питању услова разлаза. Амерички председник имао је бахат однос са бившом премијерком Терезом Меј и често је био оштар према њеном предложеном „меком“ брегзиту који укључује прелазни царински и трговински споразум са европским блоком.

Трампов презир према ЕУ је у складу са мишљењем Бориса Џонсона и његовог кабинета који се залаже за „тврди“ брегзит. Џонсонов кабинет у Даунинг стриту и његови одани следбеници, попут Доминика Раба и брегзит-планера Мајкла Гоува, залажу се за нагли излазак у којем Велика Британија неће имати никакаве прелазне трговинске односе са ЕУ. Она ће, уместо тога, прећи на правила Светске трговинске организације као самостална трговинска чланица.

То је делимично разлог зашто се Џонсон и његова влада упорно додворавају Трамповој администрацији. Лондон мора да буде у милости Беле куће како би успео да испослује америчко-британски трговински договор као замену за ЕУ, која је до сада била највеће британско тржиште за увоз и извоз.

Будући да неколико анализа указује да ће се Велика Британија суочити са економским турбуленцијама у случају тврдог брегзита, Џонсон се очајнички ослања на Трампа да би пронашао трговинску „жилу куцавицу“ за Велику Британију. То акутно ослањање Велике Британије на Вашингтон чини Џонсона још подложнијим америчким захтевима у односу на друге британске премијере.

Демонстрант са натписом „Британија воли Трампа” на протесту подршке америчком председнику испред амбасаде САД у Лондону, 14. јул 2018. (Фото: REUTERS)

Амерички господар већ сада диктира услове како Лондон треба да игра. Кад је министар спољних послова Доминик Раб позван у Белу кућу протекле недеље, две главне теме разговора на председниковој агенди биле су „трговина“ и „безбедност“. То спајање сугерисало је да ће му бити испостављен захтев quid quo pro (услуга за услугу, прим. прев.). Затим је британски дипломата имао састанке са државним секретаром Мајком Помпеом и Џоном Болтоном. Речено је да су разговарали о Ирану и Хонгконгу.

Болтон је ове недеље у Лондону нагласио везу између трговинских преговора са Великом Британијом након брегзита са питањима међународне безбедности. Међутим, америчка страна повећава „цену“ за Велику Британију уколико жели да добије помоћ у виду трговинског споразума са САД. Болтон је снажно нагласио жељу Беле куће да Велика Британија заузме много оштрији став према Ирану у Персијском заливу, али и према Кини, у складу са америчким захтевима.

БУЛДОГ ЋЕ ЛАЈАТИ И РЕЖАТИ
Сматра се да тај оштрији став о којем говори Болтон подразумва да британска морнарица распореди додатне бродове да патролирају са америчком морнарицом у мисији поморског показивања снаге Ирану. Бивши британски министар спољних послова Џереми Хант, кога је Џонсон поразио у унутарстраначком надметању, залагао се за формирање европске поморске мисије која ће омогућити безбедан пролаз трговачким бродовима у Заливу. Сада, међутим, Џоноснов кабинет шаље своју морнарицу са Американцима. А Болтон диже улог за Британију како би је подстакао да покаже мишиће. Подразумева се да Болтон тражи од Велике Британије да одступи од става ЕУ по питању подршке међународном нуклеарном договору са Ираном. Ако Велика Британија одступи од Заједничког свеобухватног плана акције (JCPOA), што Трампова администрација изгледа од ње захтева, то ће поткопати европску позицију по питању подршке JCPOA и охрабрити политику „максималног притиска“ Вашингтона према Техерану. То ће, заузврат, довести до опасне ексалације тензија према војном сукобу.

Још једна „цена“ коју Вашингтон жели да наплати Великој Британији у замену за трговински споразум после брегзита јесте обећање да ће се Лондон прикључити америчким санцкијама Хуавеју. Трампова администрација захтева да Џонсонова влада откаже планове за партнерство са Хуавејем у постављању напредне телекомуникационе инфраструктуре широм Велике Британије. Вашингтон тврди да су његове примедбе на кинеско присуство у Великој Британији и Европи мотивисане забринутошћу за „националну безбедност“. Вашингтон такође жели да Велика Британија заузме критичнији став према Кини због вишенедељних протеста у Хонгконгу. Пекинг је већ осудио „мешање“ у своја унутрашња питања од стране Вашингтона и Лондона. Тако да односи постају још осетљивији.

Све ово значи да је Велика Британија спремна да следи империјалистичку спољну политику Вашингтона чак и више него што је то случај у уобичајеним околностима. Англоамеричка осовина је одговорна за бројне злочиначке ратове на Блиском истоку и безброј других подвала. Вашингтон и Лондон су заједно радили на ескалацији непријатељства и тензија са Русијом.

Британски министар спољних послова Борис Џонсон и амерички председник Доналд Трамп се рукују пре састанка о реформи УН, Њујорк, 8. септембар 2017. (Фото: Brendan Smialowski/AFP/Getty Images)

Са бескрупулозним Џонсоном као премијером и очајничком постбрегзитовском потребом Британије за америчким економским услугама, британски булдог неће само пажљиво слушати глас свог господара. Он ће и гристи и лајати како би га задовољио. А то је лош знак за стање међународних односа и мир у свету.

 

Финијан Канингем је бивши уредник Strategic Culture Foundation и колумниста великих новинских организација. Опширно је писао о међународним односима, а чланци су му били објављивани на неколико језика.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Strategic Culture Foundation