Блиц: САД све јаче лобирају за разграничење, желе га што пре

У тренуцима када се разграничење све активније помиње као потенцијално решење, стигли су нови сигнали из Вашингтона, наводи лист

Администрација актуелног америчког председника Доналда Трампа, по свему судећи, решена је да за његовог мандата реши питање Косова, а како сада стоје ствари кључна реч у том процесу је – разграничење.

Тај утисак се стиче уколико се прате изјаве што Трампових саветника, попут Џона Болтона, који је у више наврата о томе нескривено говорио, затим разних људи којима је бављење овог дела Европе у опису радног места, укључујући и самог Трампа који је пре извесног времена писао српском и косовском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију, говорећи о коначном споразуму.

Све гласније се говори и о роковима, а они се, барем када је реч а Америци, пре свега тичу њихових председничких избора заказаних за новембар 2020. године. У складу с тим, очекивања у Трамповој администрације иду у смеру тога да коначан споразум буде постигнут до следећег лета.

И дипломатски извори Блица наводе да је разграничење, за које се сматрало да је одбачено након негативног става Берлина, и даље у игри.

– САД још нису одустале, нису се повукле из дијалога Београда и Приштине, а нико од њих још није рекао да је разграничење завршена прича. Напротив. Једноставно, виде ситуацију, виде да помака нема, и заинтересовани су да се она коначно разреши. ЕУ не избацују из игре, али јој нису ни потпуно препустили целу ствар – прича извор Блица, уз опаску да би и за актуелну администрацију било добор да се сукоб који траје више готово три деценије коначно реши.

Како додаје, Трампу одговара да у томе има улогу, тим пре што се припрема за предстојеће председничке изборе у САД, па би му ишло у прилог када би се питање следеће године решило, што се поклапа са кампањом.

МОНТГОМЕРИ: РАЗГРАНИЧЕЊЕ ДА, УЗ ЈАКЕ УСЛОВЕ
Још једна амерички званичник, некадашњи амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери, дао је у изјави Блицу подршку разграничењу.

– Моје гледиште је да решење укључује нека прилагођавања границе у комбинацији са врло јаким условима за будуће односе. То може укључивати шенгенски третман, заштиту историјских и верских локалитета и тако даље. То ће бити могуће само уз снажну подршку ЕУ и САД. Искрено, то је недостајало. Једини начин на који би Срби или косовски Албанци икада пристали на тако нешто јесте снажни притисак западних земаља у комбинацији са нераскидивом одлучношћу Запада да изврши такав споразум – рекао је он.

НОВИ СИГНАЛИ ИЗ ВАШИНГТОНА
У тренуцима када се разграничење све активније помиње као потенцијално решење, стигли су нови сигнали из Вашингтона. Наиме, није непознаница да се републиканци, којима припада и сам Трамп, не противе идеји разграничења. Напротив – управо су је они и ставили на сто.

Међутим, ових дана корекција граница или разграничење као потенцијално решење помиње и у редовима демократа. И то јесте изненађење, јер су се, барем јавно, представници табора демократа и њихови симпатизери држали старе политике САД према Косову – независно Косово у оном облику у коме је ту незавности једнострано прогласило 2008. године.

Идеју разграничења пре неколико дана подржао је и Чарлс Капчан, члан америчког Савета за спољне послове и професор Џорџтаун Универзитета, који је иначе био директор за европска питања у Савету за националну безбедност (НЦА) у администрацијама Била Клинтона и Барака Обаме. Дакле, у редовима демократа.

Управо он је пре неколико дана навео да би размена територија између Србије и Косова требало да буде на преговарачком столу.

– Не мислим да је то политички или морално непријатније од одвајања Косова од Србије, што је такође било прекрајање граница дуж етничких линија – рекао је он.

Казао је и да је у неким тренуцима током разговора Александра Вучића и Хашима Тачија било знакова напретка, пре свега о размени територија тако што би се део северног Косова припојио Србији у замену за део Прешевеске долине.

– Међутим, та идеја је потиснута делимично због противљења доскорашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја, затим Немачке и других европских центара. Сада, у ситуацији када нема помака, односно „ветра у једра“, због реакције Србије на царине које је увело Косово, сматрам да размена територија треба да буде на столу. Наиме, ако може да отвори пут ка нормализацији односа Србије и Косова, упркос извесног ризика по регион због инсистирања других за прекрајањем граница по етничким линијама, онда овај предлог пружа у најмању руку једну опцију више за излазак из ћорсокака – навео је Капчан за РСЕ.

Да је до извесне промене у ставовима дошло сматра и Димитрије Милић, политички аналитичар и програмски директор НВО „Нови трећи пут“. Он каже да, што се тиче политичке понуде у САД и односа према Косову, традиционално мејнстрим републиканци (породица Буш, Ромни, МекКејн или Рајан) и демократе (породица Клинтон, Бајден, Кери или Гор) јасно су по овом питању били на страни позиције да би Србија требало имплицитно или експлицитно да призна независност Косова. Долазак Трампа, па и Болтона, појашњава он, представља долазак на чело странке, а и Америке, десног идеолошког обода партије наспрам неоконзервативног естаблишмента.

ТРАМП И БОЛТОН – ДВОЈАЦ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕШАО КАРТЕ
– Трамп и Болтон као такви су спремнији на доста флексибилнији приступ преговорима и решавању по већини спољнополитичких питања, од Ирана, Северне Кореје, Венецуеле, па и Косова. Трамп користи често Болтона као пробни балон са увек екстремним решењем на одређено питање, где на исту оштру реакцију, Трамп нуди неко средње „оптимално“ решење које је негде све време циљано. Слична је ситуација и са Косовом – прича Милић.

Како појашњава, Болтон служи за припрему јавности да би и корекција била могућа, такође могуће са екстремнијим решењем, него што је Трампов тим спреман суштински да пристане.

– Такође, Трампу је и маневарски простор делимично ограничен, јер упркос томе што су антиестсблишмент републиканци спремни на договор (Трамп, Болтон) заузели командне висове Републиканске партије, нижи ешалони су и дан данас још у рукама ригидних републиканца – појашњава он.

Међутим, каже, оно што је проблем, јесте што су Болтон и Трамп активирали велики број спољнополитичких питања, а ништа није решено, док је ЕУ резервисанија према променама граница по етничком критеријуму у свом дворишту. То је тако јер то отвара друга слична питања у најближем комшилуку са рецимо Немачком, а сматрају и да је мир на Балкану крхко достигнуће, због чега би инжињеринг по етничком моделу био превелики ризик.

– Из тог разлога је Ангела Меркел врло резервисана по питању разграничења, а француски председник Емануел Макрон делимично отворен – закључује Милић.

КАКО ЈЕ РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПОСТАЛО ОПЦИЈА?
Разграничење као идеју за решење проблема, бар када је реч о америчкој администрацији, још прошле године је „лансирао“ Џон Болтон, Трампов саветник за националну безбедност, чиме је направио „бум“ не само у српској него и светској јавности.

Он је пре око годину дана рекао да се САД неће укључивати у расправу око идеје о размени територија између Србије и Косова, али…

– Постоје нови знаци да обе владе веома тихо можда желе да о томе преговарају. Америчка политика је да ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције. Заиста није на нама да то кажемо – рекао је тада Болтон.

То је покренуло лавину коментара од оних који су за, до оних који се апсолутно противе таквом решењу, међу које спада и један број европских земаља на челу са Немачком, која не гледа благонаклоно на мењање граница, нарочито не по етничкој линији.

То међутим није спречило америчке званичнике да ублаже своје, бар се тако чинило, чврсте ставове када је реч о Косову, тако да се свако мало могло чути да, додуше „упаковано“, они желе да испоштују решење око кога се договоре две стране, да неће наметати ништа, да треба бити креативан…

ДАЧИЋ: ШАНСА ЗА СРБИЈУ
Да треба „узјахати талас“ каже и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који каже да Приштини не одговара став администрације Доналда Трампа према решавању косовског питања, као и да он поруке америчких званичника о КиМ види као шансу за Србију. У политици према Србији америчка администрација није мењала став 20 година, све до доласка Трампа, а то је шанса за нас – рекао је Дачић.

На питање да ли Приштина намерно одуговлачи са укидањем такси и чека да Трампу истекне председнички мандат, Дачић каже да је то вероватно и да Приштини не одговара и да је изненађена ставом садашње америчке администрације. Оценио је и да старе владајуће структуре у САД не желе да мењају принцип око КиМ, јер би то био ударац на њихову политику.

Нагласио је да Србија жели добре односе са свима, али да постоје принципи подсетивши да је Београд понудио да се дође до компромиса о КиМ.

– Ваљда је то интерес свих, а може да се дође, ако се изврши притисак на Приштину. Мени је Трампов саветник Џон Болтон директно рекао да немају разлога да притискају Београд и да знају да је проблем у Приштини. А раније нису хтели да ни да разговарају о томе, за њих је косовско питање била завршена прича – казао је Дачић.

 

Аутор Лана Гедошевић

 

Извор Блиц, 16. август 2019.