Дојче веле: Хрватска економија у проблему због успоравања Немачке

„Када Немачка привреда кине, Европу тресе грозница“, и што је земља привредно слабија, то је и грозница јача. Једна од тих земаља је Хрватска

У Немачкој је све више показатеља да се привредни раст успорава. Има чак и назнака могуће кризе. Немачки грађани то вероватно неће ускоро да осете. Али би могле земље које су привредно оријентисане на Немачку.

На првој седници немачке Владе након летњих празника, канцеларка Ангела Меркел суочава се с темом о којој дуго није морала да разбија главу: стањем немачке привреде и могућим тенденцијама развоја.

Годинама је, наиме, она само задовољно могла да прима к знању вести које су долазиле: дуго је немачка привреда знала само за један правац развоја – на горе. Из месеца у месец бележени су нови рекорди – у производњи, извозу и смањењу броја незапослених.

НЕМАЧКИ ДИВОВИ КАШЉУЦАЈУ
Врло згодан пропратни ефекат тог развоја био је и његов позитиван утицај на економски развој у бројним другим земљама, међу којима је и Хрватска. Немачка не само да је све више производила и извозила, већ је и све више инвестирала, увозила и трошила. То се у Хрватској повољно одразило, како на извоз робе, тако и на извоз услуга. А ту значајну улогу игра туризам.

Међутим, у последње време све је више како економских стручњака, тако и новинара који се баве привредним темама који упозоравају на једно иначе логично правило: оно што се стално уздиже, једног дана мораће да почне и да пада. Све је више индикатора који показују да је немачка привреда можда ипак досегла одређену границу раста.

Неки велики концерни, попут највеће немачке банке Дојче банка, хемијских концерна БАСФ и Бајер или индустријских гиганата попут Сименса или Тисенкрупа, најављују велика смањење броја радних места и упозоравају на пад укупног промета и добити. У свом актуелном извештају објављеном у уторак (13. август), немачки Савезни завод за статистику наводи да је бруто друштвени производ (БДП) у другом кварталу ове године смањен за 0,1 одсто. Такође, индикатори којима се мере тенденције у развоју конјунктуре показују – према доле.

БУЂЕЊЕ ПОЛИТИКЕ
Та рана упозорења стручњака наилазе на ођек и међу политичарима. Савезни министар привреде Петер Алтмајер (ЦДУ) сматра да се ради о „озбиљном сигналу упозорења“. Према његовим речима, немачка привреда налази се у фази „конјунктуралне слабости, али не и рецесије“. Зато он предлаже неке интервенције (и даље врло богате) државе, како би се негативне тенденције сасекле још у корену. Алтмајеров колега, министар рада Хубертус Хајл (СПД), већ је најавио мере „за случај да се не ради само о конјунктурном захлађењу“, већ ако се криза даље продуби. Он планира закон којим би се, између осталог, послодавцима олакшало постављање захтева за тзв. „скраћеним радним временом“.

То је модел примењен у Немачкој и током 2008-2009. године, који је, како многи процењују, битно допринео да немачка привреда релативно безболно преброди тадашњу кризу и боље од већине других индустријских земаља уђе у нови циклус раста производње – и дохотка. Фирма која привремено има мање наруџби, неког радника не отпушта, већ он неко време или ради мање, или чак уопште не ради. Део плате он међутим и даље прима, а обезбеђене су му и бројне погодности које произилазе из радног односа. А када се привредна ситуација побољша, фирма тог радника једноставно поново активира у пуном обиму. Трошкове који настају за време тог „скраћеног радног времена“ покрива углавном држава.

ХРВАТСКА ПОД ПРИТИСКОМ
То превентивно деловање немачке политике, праћено чињеницом да немачка држава још увек располаже с огромним количинама новца, па је у стању да ублажи евентуалне социјалне последице даљег погоршања привредне ситуације, упућује за сада на то да се, бар у догледно време, реална економска и животна ситуација грађана у тој земљи неће осетно погоршати.

Другачија би ситуација међутим могла да буде у земљама које су економски блиско повезане с Немачком. Стара је крилатица да „када Немачка привреда кине, Европу тресе грозница“. А што је земља привредно слабија, то је и грозница јача.

Једна од таквих земаља је Хрватска. Немачка у укупном робном извозу Хрватске има удео од 13,2 одсто, а у извозу услуга 20,4 процента. Због тога би слабости немачке приведе, који се у тој земљи готово и не осећају, за Хрватску могле да представљају озбиљне потешкоће.

ВЕЗАНОСТ ЗА НЕМАЧКУ ПРИВРЕДУ
Прве назнаке тог развоја већ су видљиве. „Апсолутно смо свесни негативних трендова у немачкој робној индустрији, и то већ неких седам до осам месеци. На жалост, морали смо да због такве ситуације већ предузмемо неке нежељене мере“, каже за ДВ Зоран Урањек, директор предузећа „Харбург Фреуденбергер“ (ХФ) Белишће. Та чланица велике немачке групе која производи аутомобилске гуме, пре две године тражила је квалификоване машинбраваре и друге раднике. Запошљавала је до 700 радника и имала завидну перспективу раста. Али та времена су прошла. Прва мера коју спомиње Урањек односи се на отпуштање дела радника – за сада око десет одсто запослених.

„Наша фирма, као део немачке компаније у њеном стопостотном власништву, неминовно је претрпела удар због промењених околности у Немачкој. Јасно нам је да ће и други део ове године бити под утицајем истих кретања, потом и први квартал идуће, а можда и читава 2020. година“, додао је директор ХФ Белишћа.

„Читава наша производња већ осећа последице негативних токова у немачкој прерађивачкој индустрији, нарочито оној која је везана за аутомобилски сектор, где су наруџбине понегде смањене и до 30 одсто“, наводи хрватски привредник. Он додаје и да, за разлику од Немачке, Хрватској недостају механизми који би ублажили последице, рецимо попут могућност преласка радника на скраћено радно време, уместо отпуштања.

ТУРИЗАМ – ОСЕТЉИВА ПРИВРЕДНА ГРАНА
Друга привредна грана, за Хрватску итекако важна, а која би слабљењем привредног замаха у Немачкој могла озбиљно да буде погођена, јесте наравно туризам. Дамир Крешић, директор Института за туризам у Загребу (ИЗТ) за ДВ тим поводом каже да је његова установа такође већ дошла до сличног закључка. Наравно, и сам је уочио да се у Хрватској о томе не дискутује, и да се могуће последице још не анализирају.

„Немачки туристи су овде прошле године остварили четвртину укупних ноћења“, каже Крешић, „па заиста можемо очекивати њихов смањени интерес, уколико им економија настави да им се успорава. Зато је већ сада крајње време да се покуша да се такав ефекат спречи, а притом уопште није реч о малом изазову.“

Према проценама ИЗТ, Хрватска превише зависи од немачког тржишта, без довољне фокусираности на остала. „Или, да цитирам људе из финансијске бранше, не бисмо смели да држимо сва јаја у истој корпи“, додаје Крешић. Та изрека односи се како на удео немачких гостију у хрватском туризму, тако и на превисок удео туризма у економији Хрватске генерално.

 

Аутори Зоран Арбутина и Игор Ласић

 

Насловна фотографија: AFP/Getty Images

 

Извор Дојче веле, 16. август 2019.