Hoće li ekonomska kriza pomesti Trampa?

Usporavanje ekonomije demokrate vide kao šansu da pobede na izborima 2020. godine. To trgovinski spor SAD i Kine čini još važnijim

Nade predsednika Donalda Trampa da će biti reizabran zavise od dve stvari: stanja ekonomije 2020. godine i ličnosti demokratskog protivkandidata. Što više demokrate idu ulevo kako bi izabrale svog kandidata, to je veća verovatnoća će Tramp osvojiti drugi mandat. Tako je Tramp dobio dobre vesti ove nedelje.

Verbalni ispadi Džoa Bajdena su dostigli kritičan nivo. Oni su sada toliko brojni i zapanjujući da postavljaju pitanje da li je Bajden, koji u novmebru navršava 77. godinu života, sposoban da vodi jednogodišnju kampanju, a zatim i da vodi državu u naredne četiri godine. A Tramp nije jedini koji se to sada pita.

ZABRINjAVAJUĆI GAFOVI
Izgleda da je i Bajdenovom osoblju postalo mučno da slušaju beskrajna ponavljanja Džoovih gafova na kablovskoj televiziji. A mediji koji Bajdena vide kao najbolju nadu za obaranje Trampa pokazuju znakove uznemirenosti. Postavlja se validno pitanje, i to ne samo za demokrate:

Da li Bajden kojeg smo nedavno videli u debatama i za govornicom liči na usredsređenog lidera kome bi se sa sigurnošću mogla poveriti najmoćnija kancelarija na svetu sve do januara 2025. godine, kada bi istekao njegov prvi mandat?

Koje su šanse da će Bajden, ako pobedi u predsedničkoj trci, biti predsednik u dva mandata, sve do 2029. godine, a ne očigledni slabić (lame duck) od prvog dana? Ipak, ako Bajden posrne pre proleća, što se čini mnogo izglednijim nego pre dva meseca, gotovo je sigurno da će stranačka platforma Demokratske stranke i njihov stranački kandidat biti izvan američkog mejnstrima.

Razmotrimo šta demokrate (Elizabet Voren, Berni Sanders i Aleksandrija Okasio-Kortez) imaju da ponude: Novi zeleni dogovor koji podrazumeva državne poslove za sve i nultu neto emisiju ugljen-dioksida; „zdravstveno osiguranje za sve“, uključujući i migrante koji su se nelegalno nastanili ovde; besplatno školovanje u državnim školama; otpisivanje skoro celog ili celog studentskog duga za školarine u iznosu od 1500 milijardi dolara; 1000 milijardi dolara za infrastrukturu; minimalnu cenu rada od 15 dolara po satu; reparacije za ropstvo.

Sve to se obećava dok država ima deficit od 1000 milijardi dolara, a sa takvim deficitima će sigurno morati da se nosi i tokom prvog mandata budućeg predsednika. A državni dug je već sada veći od nacionalnog BDP-a.

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i predsednik SAD Donald Tramp, novembar 2017.

Ali ako su nastupi demokrata ovog leta grejali srce predsedniku, ono što se desilo u sredu mora da mu je aktiviralo takihardiju. Prosečni industrijski indeks Dau Džons opao je za 800 poena, time zabeleživši gubitak od preko sedam odsto u proteklih nekoliko nedelja. Kapital se odliva iz tržišta akcija i traži utočište u obveznicama. A ni širom sveta vesti nisu dobre.

Nemačka ekonomija, četvrta po veličini u svetu, zabeležila je negativan rast u prvom kvartalu. Fabrička proizvodnja u Kini, drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, raste najsporijim tempom u prethodnih 17 godina. Velika Britanija, još jedna od deset najvećih svetskih ekonomija, sprema se da istupi iz EU do 31. oktobra. Hongkong će zbog nerešene političke krize i tekućih protesta ostvariti nulti rast.

VISOK ULOG
Američka ekonomija i dalje ostaje najjača na svetu, ali američki privredni rast u drugom kvartalu je iznosio 2,1 odsto, što je prilično mlako u poređenju sa rastom od 3,5 odsto u proleće 2018. godine. Povrh svih ovih uznemirujućih vesti sa ekonomskog fronta, anketa Foks njuza objavljena u sredu pokazuje je da je broj ljudi nezadovoljnih Trampovom politikom porastao na 56 odsto, što je porast od pet procentnih poena u odnosu na jul.

To što je predsednik u sredu za slom berzi optužio Federalne rezerve sugeriše da je predsedavajući Džerom Pauel unapred određen za krivca ako ekonomija krene nizbrdo u 2020. godini. A to kretanje nizbrdo je realna mogućnost. Meril Linč, podružnica banke Benk of Amerika, prognozira da su šanse za nastupanje recesije sledeće godine 33 odsto.

Iz medijskih i političkih reakcija na pad Dau Džonsa može se izvući zaključak da je jedino što bi više od toga obradovalo demokrate posmatranje kako Trampov ekonomski bum, koji je smanjio stopu nezaposlenosti na rekordno nizak nivo, skončava u recesiji koja bi poništila njegov najveći politički argument i oružje. A ako se Amerika bude uvučena u depresiju, poruka je da se može osloniti na političku i medijsku elitu sa Beltveja da pokuša da je izvuče.

Što nas dovodi do trgovinskog ćorsokaka sa Kinom i istorijskog gambita Donalda Trampa. On nastoji da odbaci politiku slobodne trgovine koja je – budući pre ukorenjena u ideologiji iz 19. veka nego u američkim nacionalnim interesima – otvorila američka tržišta prema svetu i u poslednje tri decenije proizvela 12 hiljada milijardi trgovinskog deficita, gubitak 70.000 fabrika i pet miliona radnih mesta.

Poput ruske vojske koja je opustošila nemačke fabrike nakon Drugog svetskog rata, tako su i „veliki arsenal demokratije“ (termin koji je skovao Frenklin D. Ruzvelt pre nego što su SAD ušle u Drugi svetski rat kako bi motivisao Amerikance da proizvode više brodova, tenkova, aviona i drugog borbenog materijala koji bi mogao da se upotrebi protiv sila Osovine, prim. prev.) opljačkali njegovi poratni saveznici i protivnici.

Oružje koje Tramp koristi kako bi zaustavio ovu pljačku jesu carine, odnosno nametanje cene za ulazak na američko tržište koja zamenjuje besplatne propusnice za inostrane zemlje i transnacionalne kompanije koje su im omogućavale da robu i usluge proizvode u inostranstvu a prodaju u Americi.

Predsednik SAD Donald Tramp u Kenoši (Viskonsin) ispod slogana „Kupujte američko, zapošljavajte Amerikance”, 18. april 2017. (Foto: SAUL LOEB/AFP/Getty Images)

Tramp koristi carine kako bi prisilio Kinu da prestane sa kršenjem trgovinskih pravila koja smo mi uspostavili, i da nam omogući isti pristup njenom tržištu kakav kineski proizvođači imaju na američkom.

Na opkladu da će u tome uspeti uložio je svoje predsednikovanje.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org