Хоће ли економска криза помести Трампа?

Успоравање економије демократе виде као шансу да победе на изборима 2020. године. То трговински спор САД и Кине чини још важнијим

Наде председника Доналда Трампа да ће бити реизабран зависе од две ствари: стања економије 2020. године и личности демократског противкандидата. Што више демократе иду улево како би изабрале свог кандидата, то је већа вероватноћа ће Трамп освојити други мандат. Тако је Трамп добио добре вести ове недеље.

Вербални испади Џоа Бајдена су достигли критичан ниво. Они су сада толико бројни и запањујући да постављају питање да ли је Бајден, који у новмебру навршава 77. годину живота, способан да води једногодишњу кампању, а затим и да води државу у наредне четири године. А Трамп није једини који се то сада пита.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ГАФОВИ
Изгледа да је и Бајденовом особљу постало мучно да слушају бескрајна понављања Џоових гафова на кабловској телевизији. А медији који Бајдена виде као најбољу наду за обарање Трампа показују знакове узнемирености. Поставља се валидно питање, и то не само за демократе:

Да ли Бајден којег смо недавно видели у дебатама и за говорницом личи на усредсређеног лидера коме би се са сигурношћу могла поверити најмоћнија канцеларија на свету све до јануара 2025. године, када би истекао његов први мандат?

Које су шансе да ће Бајден, ако победи у председничкој трци, бити председник у два мандата, све до 2029. године, а не очигледни слабић (lame duck) од првог дана? Ипак, ако Бајден посрне пре пролећа, што се чини много изгледнијим него пре два месеца, готово је сигурно да ће страначка платформа Демократске странке и њихов страначки кандидат бити изван америчког мејнстрима.

Размотримо шта демократе (Елизабет Ворен, Берни Сандерс и Александрија Окасио-Кортез) имају да понуде: Нови зелени договор који подразумева државне послове за све и нулту нето емисију угљен-диоксида; „здравствено осигурање за све“, укључујући и мигранте који су се нелегално настанили овде; бесплатно школовање у државним школама; отписивање скоро целог или целог студентског дуга за школарине у износу од 1500 милијарди долара; 1000 милијарди долара за инфраструктуру; минималну цену рада од 15 долара по сату; репарације за ропство.

Све то се обећава док држава има дефицит од 1000 милијарди долара, а са таквим дефицитима ће сигурно морати да се носи и током првог мандата будућег председника. А државни дуг је већ сада већи од националног БДП-а.

Председник Федералних резерви Џером Пауел и председник САД Доналд Трамп, новембар 2017.

Али ако су наступи демократа овог лета грејали срце председнику, оно што се десило у среду мора да му је активирало такихардију. Просечни индустријски индекс Дау Џонс опао је за 800 поена, тиме забележивши губитак од преко седам одсто у протеклих неколико недеља. Капитал се одлива из тржишта акција и тражи уточиште у обвезницама. А ни широм света вести нису добре.

Немачка економија, четврта по величини у свету, забележила је негативан раст у првом кварталу. Фабричка производња у Кини, другој највећој светској економији, расте најспоријим темпом у претходних 17 година. Велика Британија, још једна од десет највећих светских економија, спрема се да иступи из ЕУ до 31. октобра. Хонгконг ће због нерешене политичке кризе и текућих протеста остварити нулти раст.

ВИСОК УЛОГ
Америчка економија и даље остаје најјача на свету, али амерички привредни раст у другом кварталу је износио 2,1 одсто, што је прилично млако у поређењу са растом од 3,5 одсто у пролеће 2018. године. Поврх свих ових узнемирујућих вести са економског фронта, анкета Фокс њуза објављена у среду показује је да је број људи незадовољних Трамповом политиком порастао на 56 одсто, што је пораст од пет процентних поена у односу на јул.

То што је председник у среду за слом берзи оптужио Федералне резерве сугерише да је председавајући Џером Пауел унапред одређен за кривца ако економија крене низбрдо у 2020. години. А то кретање низбрдо је реална могућност. Мерил Линч, подружница банке Бенк оф Америка, прогнозира да су шансе за наступање рецесије следеће године 33 одсто.

Из медијских и политичких реакција на пад Дау Џонса може се извући закључак да је једино што би више од тога обрадовало демократе посматрање како Трампов економски бум, који је смањио стопу незапослености на рекордно низак ниво, скончава у рецесији која би поништила његов највећи политички аргумент и оружје. А ако се Америка буде увучена у депресију, порука је да се може ослонити на политичку и медијску елиту са Белтвеја да покуша да је извуче.

Што нас доводи до трговинског ћорсокака са Кином и историјског гамбита Доналда Трампа. Он настоји да одбаци политику слободне трговине која је – будући пре укорењена у идеологији из 19. века него у америчким националним интересима – отворила америчка тржишта према свету и у последње три деценије произвела 12 хиљада милијарди трговинског дефицита, губитак 70.000 фабрика и пет милиона радних места.

Попут руске војске која је опустошила немачке фабрике након Другог светског рата, тако су и „велики арсенал демократије“ (термин који је сковао Френклин Д. Рузвелт пре него што су САД ушле у Други светски рат како би мотивисао Американце да производе више бродова, тенкова, авиона и другог борбеног материјала који би могао да се употреби против сила Осовине, прим. прев.) опљачкали његови поратни савезници и противници.

Оружје које Трамп користи како би зауставио ову пљачку јесу царине, односно наметање цене за улазак на америчко тржиште која замењује бесплатне пропуснице за иностране земље и транснационалне компаније које су им омогућавале да робу и услуге производе у иностранству а продају у Америци.

Председник САД Доналд Трамп у Кеноши (Висконсин) испод слогана „Купујте америчко, запошљавајте Американце”, 18. април 2017. (Фото: SAUL LOEB/AFP/Getty Images)

Трамп користи царине како би присилио Кину да престане са кршењем трговинских правила која смо ми успоставили, и да нам омогући исти приступ њеном тржишту какав кинески произвођачи имају на америчком.

На опкладу да ће у томе успети уложио је своје председниковање.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org