Бумеранг-ефекат кинеско-америчког трговинског рата осетиће читав свет

Усред трговинског рата Америке и Кине, „глобална привреда успорава далеко брже него што се могло очекивати”

Унца злата је 1.514,05 долара. Барел нафте је испод 60 долара. Немачка привреда има најслабији раст у еврозони. Кинеска индустријска производња најмршавија је у последњих 17 година. На Волстриту инвеститори траже вeће приносе за улагања у краткорочне него у дугорочне државне хартије од вредности Америке. Овонедељне драматичне берзанске бројке потврђују на глобалном плану оно што Марио Драги, председник Европске централне банке, одскора тврди за еврозону, а то је да је њена привреда „у све горем стању”.

Усред трговинског рата Америке и Кине, „глобална привреда успорава далеко брже него што се могло очекивати”. „Свет више није имун од овог сукоба”, преноси Њујорк тајмс процену са Волстрита. Немачка, Велика Британија, Италија, Мексико, Бразил, Аргентина, Сингапур, Јужна Кореја и Русија су, по анализи Вашингтон поста, девет великих економија света које се убрзано суочавају са рецесијом.

У међувремену, берзе знају ко је крив за стрепњу да свет – након највеће финансијске кризе од Другог светског рата из 2008. године – данас изгледа поново срља ка рецесији. Све заоштренији америчко-кинески трговински дуел кључни је виновник текућег успоравања глобалне привреде, која све више клизи у обамрлост, упозоравају берзе.

„Наравно да Кина жели преговоре. Само нека прво људски среди ствари у Хонгконгу”, препоручио је амерички лидер Доналд Трамп прошле седмице Пекингу. Готово истовремено је из Пекинга стигла нова претећа порука Вашингтону.

„Најава нових америчких царина од десет одсто на робу вредну 300 милијарди долара представља озбиљно кршење недавног договора Доналда Трампа и Си Ђинпинга. Кина ће стога морати да предузме све неопходне мере и уведе своје царине”, поручио је Државни царински савет Кине.

Тајминг ове кинеске поруке – након Трампове одлуке у уторак да одложи увођење нових царина на већину робе у корпи „300 милијарди” – посебно је забринуо финансијска тржишта. „Пекинг је сада изгледа спреман не само да узвраћа већ и да поведе рунду царинског надгорњавања са Америком”, коментарише Волстрит џорнал.

Да ли ће сада Доналд Трамп понудити Пекингу даље уступке (попут одлуке да првог септембра не заведе царине које је најавио првог августа) и тиме испасти слабији преговарач или ће се вратити у „меч” под паролом „само јако и још јаче”? И на шта би у обе варијанте Трамповог одговора стварно био спреман Пекинг?

Међународне берзе, водећи инвеститори, мегаиндустрије и остатак света ни приближно не знају одговор на питање у ком правцу Америка и Кина – две највеће глобалне економије – планирају своје даље трговинске и друге односе. Ко онда од озбиљних инвеститора да се упусти у дугорочне велике инвестиције? Или ко да уложи велики новац у стране хартије од вредности (читај: дугове) с роком приспећа од десет или, још горе, 30 година?

Отуда и драматични скок цене злата и колебања барела. Отуда и озбиљна посртања великих извозно оријентисаних привреда попут Немачке и Кине, чији су недавни званични извештаји озбиљно забринули берзе.

Другим речима, није више само остатак света – свакојако укључен у ланце снабдевања Америке и Кине – кандидат да постане „колатерална штета” одмеравања снаге две највеће економије. Бумеранг трговинског дуела два пацифичка ривала почиње да стиже и Америку и Кину, али што је за Европу веома важнo, Немачку – донедавног тутора урушеним привредама еврозоне о томе како се води успешна економија.

Колико у другом тромесечју ове године, немачка привреда пала је 0,1 одсто (0,4 на годишњем нивоу), што представља њен најгори резултат у последњих шест година. Колико у јуну ове године, сервисне индустрије у Немачкој запослиле су 1.000 нових радника: претходних пет година истог месеца 44.000 људи у том сектору је добијало посао.

Истовремено, немачке ауто-компаније „Фолксваген”, „Дајмлер” и БМВ зарадиле су трећину мање од извоза у Кину, где купци више не пазаре олако стране лимузине. Колико лане, најјача економија еврозоне за длаку је избегла техничку рецесију (два узастопна квартала без привредног раста). Након последњих онеспокојавајућих резултата, званични Берлин ипак исказује уздржани оптимизам.

„Немачка је у фази слабог раста, али није још у рецесији. Неопходне су нам инвестиције у дигиталну економију и технологије будућности како бисмо одржали конкурентност на међународном тржишту”, истиче Петер Алтмајер, немачки министар економије.

Берзе у чињеници да је привреда Немачке у другом кварталу забележила највећи тромесечни пад у последњих шест година виде злокобни предзнак „краја златне деценије немачке привреде”. Колико ће још Немачка, велики трговински партнер Америке, Кине и Европе, задржати титулу привредне локомотиве ЕУ, данас постаје загонетка.

 

Аутор Тања Вујић

 

Извор Политика, 18. август 2019.