Bumerang-efekat kinesko-američkog trgovinskog rata osetiće čitav svet

Usred trgovinskog rata Amerike i Kine, „globalna privreda usporava daleko brže nego što se moglo očekivati”

Unca zlata je 1.514,05 dolara. Barel nafte je ispod 60 dolara. Nemačka privreda ima najslabiji rast u evrozoni. Kineska industrijska proizvodnja najmršavija je u poslednjih 17 godina. Na Volstritu investitori traže veće prinose za ulaganja u kratkoročne nego u dugoročne državne hartije od vrednosti Amerike. Ovonedeljne dramatične berzanske brojke potvrđuju na globalnom planu ono što Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, odskora tvrdi za evrozonu, a to je da je njena privreda „u sve gorem stanju”.

Usred trgovinskog rata Amerike i Kine, „globalna privreda usporava daleko brže nego što se moglo očekivati”. „Svet više nije imun od ovog sukoba”, prenosi Njujork tajms procenu sa Volstrita. Nemačka, Velika Britanija, Italija, Meksiko, Brazil, Argentina, Singapur, Južna Koreja i Rusija su, po analizi Vašington posta, devet velikih ekonomija sveta koje se ubrzano suočavaju sa recesijom.

U međuvremenu, berze znaju ko je kriv za strepnju da svet – nakon najveće finansijske krize od Drugog svetskog rata iz 2008. godine – danas izgleda ponovo srlja ka recesiji. Sve zaoštreniji američko-kineski trgovinski duel ključni je vinovnik tekućeg usporavanja globalne privrede, koja sve više klizi u obamrlost, upozoravaju berze.

„Naravno da Kina želi pregovore. Samo neka prvo ljudski sredi stvari u Hongkongu”, preporučio je američki lider Donald Tramp prošle sedmice Pekingu. Gotovo istovremeno je iz Pekinga stigla nova preteća poruka Vašingtonu.

„Najava novih američkih carina od deset odsto na robu vrednu 300 milijardi dolara predstavlja ozbiljno kršenje nedavnog dogovora Donalda Trampa i Si Đinpinga. Kina će stoga morati da preduzme sve neophodne mere i uvede svoje carine”, poručio je Državni carinski savet Kine.

Tajming ove kineske poruke – nakon Trampove odluke u utorak da odloži uvođenje novih carina na većinu robe u korpi „300 milijardi” – posebno je zabrinuo finansijska tržišta. „Peking je sada izgleda spreman ne samo da uzvraća već i da povede rundu carinskog nadgornjavanja sa Amerikom”, komentariše Volstrit džornal.

Da li će sada Donald Tramp ponuditi Pekingu dalje ustupke (poput odluke da prvog septembra ne zavede carine koje je najavio prvog avgusta) i time ispasti slabiji pregovarač ili će se vratiti u „meč” pod parolom „samo jako i još jače”? I na šta bi u obe varijante Trampovog odgovora stvarno bio spreman Peking?

Međunarodne berze, vodeći investitori, megaindustrije i ostatak sveta ni približno ne znaju odgovor na pitanje u kom pravcu Amerika i Kina – dve najveće globalne ekonomije – planiraju svoje dalje trgovinske i druge odnose. Ko onda od ozbiljnih investitora da se upusti u dugoročne velike investicije? Ili ko da uloži veliki novac u strane hartije od vrednosti (čitaj: dugove) s rokom prispeća od deset ili, još gore, 30 godina?

Otuda i dramatični skok cene zlata i kolebanja barela. Otuda i ozbiljna posrtanja velikih izvozno orijentisanih privreda poput Nemačke i Kine, čiji su nedavni zvanični izveštaji ozbiljno zabrinuli berze.

Drugim rečima, nije više samo ostatak sveta – svakojako uključen u lance snabdevanja Amerike i Kine – kandidat da postane „kolateralna šteta” odmeravanja snage dve najveće ekonomije. Bumerang trgovinskog duela dva pacifička rivala počinje da stiže i Ameriku i Kinu, ali što je za Evropu veoma važno, Nemačku – donedavnog tutora urušenim privredama evrozone o tome kako se vodi uspešna ekonomija.

Koliko u drugom tromesečju ove godine, nemačka privreda pala je 0,1 odsto (0,4 na godišnjem nivou), što predstavlja njen najgori rezultat u poslednjih šest godina. Koliko u junu ove godine, servisne industrije u Nemačkoj zaposlile su 1.000 novih radnika: prethodnih pet godina istog meseca 44.000 ljudi u tom sektoru je dobijalo posao.

Istovremeno, nemačke auto-kompanije „Folksvagen”, „Dajmler” i BMV zaradile su trećinu manje od izvoza u Kinu, gde kupci više ne pazare olako strane limuzine. Koliko lane, najjača ekonomija evrozone za dlaku je izbegla tehničku recesiju (dva uzastopna kvartala bez privrednog rasta). Nakon poslednjih onespokojavajućih rezultata, zvanični Berlin ipak iskazuje uzdržani optimizam.

„Nemačka je u fazi slabog rasta, ali nije još u recesiji. Neophodne su nam investicije u digitalnu ekonomiju i tehnologije budućnosti kako bismo održali konkurentnost na međunarodnom tržištu”, ističe Peter Altmajer, nemački ministar ekonomije.

Berze u činjenici da je privreda Nemačke u drugom kvartalu zabeležila najveći tromesečni pad u poslednjih šest godina vide zlokobni predznak „kraja zlatne decenije nemačke privrede”. Koliko će još Nemačka, veliki trgovinski partner Amerike, Kine i Evrope, zadržati titulu privredne lokomotive EU, danas postaje zagonetka.

 

Autor Tanja Vujić

 

Izvor Politika, 18. avgust 2019.