А. Вујовић: Телевизија РТ није мање објективна од великих западних медија

"Русија се доста приближила циљу да има државни медиј с глобалним домашајем, и отуда на Западу хистерија против телевизије РТ", истакао је он

Само зато што радим овдје, за РТ, не значи да нисам уреднички независна те да не могу довољно снажно нагласити колико се противим било каквој војној интервенцији у другим сувереним државама. Оно што је Русија направила било је криво. Нећу сједети овдје и бранити војну агресију.

Те ријечи уреднице телевизијске мреже РТ Еби Мартин у марту 2014., којима је осудила руску агресију на Украјину, дошле су као шок за јавност и гледаоце. Како је могуће да се на РТ-у, који се прије звао Раша тудеј и који сам за себе каже да вијести презентира из руске перспективе, чују такве ријечи, питали су се готово сви.

Вечерњи лист имао је прилику посјетити редакцију РТ-а у Москви те смо хтјели пронаћи одговор на питање је ли та телевизијска мрежа средство пропаганде којом се служи режим руског предсједника Владимира Путина или се ради заправо о жртви западњачке пропаганде.

РТ је глобална телевизијска мрежа коју је основала руска влада од које и добија новац за рад. Основана је 2005., у тренуцима када је Владимир Путин већ преузео конце државе у своје руке и када му је привредни раст, у просјеку готово седам посто БДП-а у првих шест година мандата, омогућио снажнији наступ на глобалној позорници. Дјелује као телевизијска мрежа за публику изван Русије, иако јој је средиште у Москви, с програмима на енглеском, шпанском, француском, њемачком, арапском и руском. Амерички, британски и француски РТ имају своја средишта у тим земљама.

Себе представља као извор вијести изван средње струје који представља друкчије вијести у једнообразном медијском простору. Спољнополитичке догађаје преноси готово искључиво с позиција блиских Кремљу. Отуда и чуђење због ријечи Еби Мартин. Зграда РТ-а у Москви, у којој се налази централа и редакција за програме на свим језицима, удаљена је око сат времена вожње јавним пријевозом источно од Црвеног трга, у улици Бороваја. Добро упућене читаоце неће изненадити што грађевином, споља и изнутра, доминира зелена боја, јер она се потпуно повезује с РТ-ом. Зелена зграда има седам спратова, а много више од њене висине задивљује величина комплекса.

Уласком у редакцију телевизије изненадила нас је тишина међу новинарима. Безбедносне провјере су опсежне, страни новинари при уласку требају предати пасош, а испред бројних комбија у дворишту телевизијске куће шетао је наоружан полицајац. У просторијама телевизије други је полицајац чак носио пушку. За новинаре нимало угодан призор. Хрватским грађанима не би баш угодан призор био ни југословенска застава крај бројних јужноамеричких у редакцији шпанског РТ-а на коју смо наишли у њиховој московској централи.

У свијету РТ телевизију дневно гледа око 100 милиона гледалаца из 47 земаља. Пракса запошљавања прилично је шематска: америчке, француске, британске редакције, имају своје испоставе у тим земљама, но програм се прије свега води из Москве, из тихе, зелене зграде у којој смо били. То значи да се у тим другим земљама запошљавају Британци, Американци, Французи… Свака од тих редакција у зеленој московској згради дјелује у посебној дворани која прима неколико десетина новинара, већ према потребама. Многи од њих, примијетили смо, сасвим су млади. Бројни западни медији управо су “наивности” приписивали разлоге зашто се неки новинари придружују РТ-у изван Русије.

НА УДАРУ БРИТАНИЈЕ
РТ је у Уједињеном Краљевству прошли мјесец кажњен с двјеста хиљада фунти због пристрасног извјештавања о тровању новичоком шпијуна Сергеја Скрипаља. За то је тровање бивша британска премијерка Тереза Меј оптужила руске власти. Прије десетак дана руске су власти на то одговориле најавом промјена својих закона који би омогућили кажњавање страних медија. Сасвим су отворено закон описали као одмазду. Британске власти, очито у сукобу с РТ-ом, одбиле су руској ТВ мрежи, као и сервису Спутњик који послује на сличним постулатима, допустити одлазак на конференцију о медијским слободама у јулу због, како кажу, ширења дезинформација.

РТ, наравно, није пропустио прилику поентирати: “Потребна је посебна врста лицемерја за залагање за слободу медија а да се забрањују незгодни гласови и клевећу алтернативни медији”. Ану Беликову, главну специјалисткињу спољних комуникација РТ-а, питали смо у Москви о одлуци Британаца да не допусте РТ-у да дође на конференцију о медијским слободама. Иако је страним новинарима радо говорила о глобалним телевизијским мрежама из цијелог свијета, након тог питања није баш била разговорљива.

– Сигурна сам да је ту одлуку коментарисала главна уредница – само је рекла Беликова.

А главна је уредница РТ-а иста од оснивања телевизијске мреже 2005. године: Маргарита Симоњан на то је мјесто дошла као 25-годишњакиња, а једном је за рођендан добила цвијеће од Владимира Путина што је међу критичарима РТ-а подстакнуло питања о одвојености редакције и Кремља.

– Наравно, британски медијски регулатори никада нису дали ниједан примјер дезинформације – рекла је Симоњан.

Ако је шефица редакције на истој позицији од оснивања РТ-а, што и није баш уобичајен случај, занимало нас је је ли Симоњан чланица неке руске странке. Од када је основан РТ, у Русији је стално на власти Уједињена Русија, Путинова странка.

– Не, колико ја знам – рекла нам је Беликова.

Но, када је Путин на предсједничким изборима у марту 2018. добио 77 посто гласова, главна уредница РТ-а на Твитеру се није суздржавала у слављу. Објавила је фотографију како наздравља с портпаролом Путинове кампање. “Прије је био наш предсједник и било га је могуће замијенити. Сада је наш вођа. Нећемо вам допустити да га промијените.”, написала је Симоњан на Твитеру поруку упућену Западу, који доживљава изразито монолитно и као бабарогу.

У програму РТ-а било је и дисидентских гласова. Еби Мартин, цитирана на почетку текста како говори против инвазије на Украјину, радила је на РТ-у још годину дана након изражавања свог става. РТ јој је рекао да то није уреднички став телевизије, али је издала и јавно саопштење у којем је истакла новинарске слободе у редакцији. Годину дана касније, Мартин је напустила РТ.

Можда је још већи шок изазвала Лиз Вол, водитељка вијести на РТ-у која је само два дана након критике Еби Мартин дала оставку у етеру.

– Не могу бити дио телевизије коју финанцира руска влада, а која оправдава Путинове акције. Поносна сам Американка и вјерујем само у истину. Зато, након ових вијести, дајем оставку! – рекла је петог марта 2014. у јеку украјинске кризе пред милионским аудиторијумом. РТ је тај потез назвао “самопромотивним скечом”.

Но, бројни новинари РТ-а бране позиције своје куће. Кад је Јуроњуз питао Афшина Ратансија да прокоментарише забрану новинарима те куће да присуствују споменутој конференцији о слободи медија у УК-у, водитељ је рекао да у Британији уопште нема слободе медија те да је конференција “политизирана шарада”.

– Нико из руске владе не говори ми што смијем, а што не смијем спомињати у етру – инсистирао је Ратанси.

ЈАКИ У ПРИЈЕНОСИМА УЖИВО
РТ се поноси и извјештавањем с мјеста догађаја. Но, то некада у новинарству има и своје посљедице. У ходницима телевизијске мреже изложена је и кацига Халеда ел Хатиба, новинара који је погинуо 2017. током извјештавања из Сирије за ту мрежу.

Осим већ споменуте критике о зависности од Кремља, мрежи РТ спочитава се и ширење теорија завјере. Тако су на њеној платформи глас добијали и они који сматрају да је нападе на САД 11. септембра 2001. изазвала сама америчка влада. Већ споменута Еби Мартин својевремено је такође ширила тај наратив. Хрватску универзитетску професорку комуникологије Јелену Јуришић, стручњака за медије и Русију, питали смо шта мисли о оптужбама упућеним РТ-у.

– За разлику од сличних страних канала, канал Раша тудеј основала је држава и то је главни разлог што се често назива главним оруђем руске пропаганде. Но, готово од самог његова оснивања, премда му је власник Тед Тарнер, Си-Ен-Ен се често назива пропагандним оруђем ЦИА-е. Дакле, природа власништва нужно не ослобађа постаје од оптужби да су у служби пропаганде земље из које потјечу. А Би-Би-Си је јавни сервис, па га у одређеним ситуацијама, попут садашње кризе у Хонгконгу, критичари и локалне власти називају гласилом МИ-5, па и МИ-6. За сваку од набројаних мрежа, односно за њихове програме могу се навести плусеви и минуси, издвојити сјајне или лоше приче, одличне анализе или очити једнострани осврти, који се неријетко граниче с теоријама завјере. Дакле, РТ није никакав изузетак – сматра Јуришић.

Што се тиче занатског аспекта програма, каже да прилози у техничком смислу најчешће изгледају сјајно, као и већина пријеноса уживо те додаје да РТ углавном гледа када се у свијету догађа нешто врло важно јер сва таква збивања преноси уживо.

– Вјерујем да је један од разлога што се критикују то што су њихове камере прве или једине на многим догађајима, посебно на онима које тзв. мејнстрим медији не преносе. У занатском смислу, огромна већина прилога има најмање два извора, покрива се службена страна, али и супротна, алтернативна. Осим у случају већине догађаја у самој Русији, гдје је најчешће заступљена или јако доминира службена верзија догађаја – сматра Јуришић.

У РТ-у смо гостовали заједно с новинарима из више земаља, а међу њима и из Србије. И док у тој земљи, традиционално наклоњеној Русији, послује портал Спутњик који такође преноси вијести из проруског угла гледања, РТ нема свој канал на српском. Александар Вујовић, главни уредник портала Новог Стандарда, који је био међу онима који су посјетили телевизијску мрежу, мисли да би Србији РТ добро дошао.

– Ниједан медиј који се финансира из државног буџета и извјештава на више језика није објективан или независан. Они служе као инструменти политичке моћи. РТ никад за себе није тврдио да је објективан. Чак је и Путин о Си-Ен-Ен-у и Би-Би-Си-ју рекао: “Волио бих да ми овдје у Русији имамо такву пропагандну машинерију, али, нажалост, то није случај… Ми једноставно још немамо такве могућности”. Мислим да се Русија доста приближила циљу да има државни медиј с таквим глобалним домашајем, и отуда на Западу хистерија против телевизије РТ – рекао је Вујовић.

– Наравно, државни медији не морају нужно извјештавати неистинито. Али они увијек извјештавају једнострано. Узмимо примјер годишњице Олује. Ни Хрватска радио-телевизија ни Радио-телевизија Србије у чињеничном смислу неће ништа слагати, али ће њихове репортаже бити дијаметрално супротне. Тако је и с извјештавањем руских и западних медија о, на примјер, ратовима у Украјини и Сирији. Зашто бисмо онда остали ускраћени за руски поглед на догађаје у којима је Русија директни учесник? Зар се до истине не долази супротстављањем перспектива? – каже Вујовић.

За разлику од комотне позиције РТ-а, блиског власти, новинари се у Русији сусрећу с бројним проблемима. У јуну је Игор Голунов с портала Медуза, познатог по критикама власти, ухапшен под сумњом да продаје дрогу. Оптужница је била толико неувјерљива да је руска јавност гласно негодовала и оптужила власт за врло јасан притисак на новинаре. Организовани и су и протести, а на крају је сам руски предсједник Владимир Путин морао отпустити високорангиране полицијске службенике због третмана Голунова који је пуштен на слободу.

Добили смо прилику у Москви о случају Голунов питати замјеника портпарола Министарства спољних послова Русије Артема Кожина.

– Знате каква је била реакција грађана и цивилног друштва, а истрага о свим неправилностима још траје – рекао је Кожин.

Но, Фридом хаус, невладина организација, медије у Русији сматра неслободнима, па нас је надаље занимао став Кожина о тому. На љествици слобода седме силе дала му је нула од четири бода у извјештају из 2019.

– Ти НВО-ови имају своје критеријуме, а ми смо отворени за дијалог. Но, неки се од њих представљају као невладини и независни, а примају новац од влада. Примијетили смо и пристраност против Русије – рекао нам је тај званичник руског министарства спољних послова.

Посљедњих дана сваке суботе све више и више Московљана протестује тражећи поштене локалне изборе у септембру и демонстрирајући против онемогућавања кандидовања независних кандидата. У Москви се десетог августа окупило чак 50 хиљада грађана. Руске регулаторне агенције су притом затражиле прошлог дана од Гугла да престане ширити нотификације које садрже информације о протестима, које називају нелегалнима, укључујући и оне “којима је циљ ремећење избора”. Оне који су некад живјели у Југославији тај захтјев засигурно подсјећа на крилатицу “Зауставите Ројтерс”. Зато би крилатица “Зауставите Гугл, а ширите РТ” могла добро описивати циљеве Кремља у међународној арени.

 

Аутор Дино Брумец

 

Извор Вечерњи лист, 19. август 2019.