Дојче веле: Земље истока ЕУ све брже пристижу запад, уз неке изузетке

Према најновијем месечном извештају немачке Бундесбанке, разлика између „нових“ и „старих“ земаља Европске уније се упорно смањује

Разлика између „нових“ и „старих“ чланица ЕУ све је мања. То показује и анализа Немачке централне банке. Међутим, и међу тим земљама постоје разлике. А на самом дну су државе које се граниче са Србијом.

Најпре добра вест: према најновијем месечном извештају немачке Бундесбанке о напретку у процесу конвергенције „нових“ земаља истока и југоистока у односу на „старе“ државе Европске уније разлика се упорно смањује. У анализи која обухвата Бугарску, Чешку, Естонију, Хрватску, Летонију, Литванију, Мађарску, Пољску, Румунију, Словачку и Словенију истиче се да је у тим земљама, упркос слабости светске конјунктуре, прошле године остварен раст БДП у просеку од 4,3 одсто. Претходне 2017. године то је било чак 4,8 процената.

То значи да се те земље приближавају просеку ЕУ: 2013. оне су имале 41 одсто, а 2018. већ 46 одсто просечног БДП по становнику у Европској унији. Ако се то релативизује на куповну моћ, онда су се те „нове“ земље попеле са 67 на 72 одсто просека ЕУ.

Такву анализу Немачка централна банка редовно припрема пре свега за фирме и компаније у Немачкој, оне које интересује куповна моћ грађана у тим земљама како би тамо могле да пласирају своје производе. Аналитичари Бундесбанке такође уочавају све већу повезаност и зависност тих земаља од међународне размене, и интеграцију у заједничко тржиште.

У КОМ ВЕKУ ЋЕ ХРВАТСКА СТИЋИ ДО ПРОСЕКА?
А сада не баш тако добре вести, нарочито када је реч о Хрватској. Бундесбанка наиме констатује огромне разлике између „нових“ земаља. Релативна куповна моћ грађана Чешке и нешто слабије Словеније већ је готово на 90 одсто нивоа ЕУ, у Естонији, Литванији и Словачкој је око 80 процената, у Пољској Мађарској и Летонији око 70, а на зачељу су Румунија и Хрватска и на самом дну Бугарска са једва 50 одсто.

За Хрватску још гора вест: управо се она истиче као једна од две земље која је од 2013. до 2018. постигла најмањи раст релативног БДП по становнику, са неких 60 одсто на око 63 процента. То значи да ју је претекла и Румунија. Још мањи раст једино је забележила земља еврозоне, Словачка. Није дакле тешко израчунати у којем ће то столећу Хрватска по овом темпу доспети до просека ЕУ.

А ШТА ЈЕ СА НАУКОМ?
Немачка централна банка такође упозорава да те земље озбиљно заостају и у још једном, можда чак пресудном фактору за благостање: у инвестицијама у науку и истраживања. Док је просек улагања у науку у ЕУ око два одсто БДП, у тим земљама је још од 2017. просек само један проценат, и могли би се рећи да нема назнака да постоји свест колико је то важно за националну привреду.

Бундесбанка у свом извештају такође наводи да се трансфер технологије и знања донекле може одвијати и директним инвестицијама, али упозорава да су сопствено истраживање и наука један од најважнијих фактора за економски потенцијал неке земље.

 

Аутор Анђелко Шубић

 

Извор Дојче веле, 20. август 2019.