Teško je proceniti šta je bednije u vezi s najnovijim intervjuom predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. Da li su to pitanja? Da li su odgovori? Ili je izbor medija s kojim se razgovara?
Hrvatski nacionalisti bespogovorno veruju u priče o nekakvim „hrvatskim kraljevima“ iako nijednom nema groba, ali im je nemoguće da poveruju da je u ustaškom logoru Jasenovac ubijeno najmanje 83.145 ljudi čiji je identitet poimence utvrđen i za koje je mnogo jasnije zbog čega nemaju groba, nego što je slučaj s uvaženim srednjovekovnim vladarima.
Zbog te neverice novinar i urednik Hrvatskog tjednika, glasila proustaškog Hrvatskog kulturnog kluba, Ivica Marijačić oseća neizdrživu potrebu da predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović postavi suštinsko pitanje: „Jeste li ikada upitali povjesničare gdje su kosti tih 83 tisuće žrtava iz Jasenovca?“ „Naravno da jesam. Dobila sam svakakve odgovore“, odgovorila je predsednica dodajući da treba utvrditi „što je sa žrtvama u Jasenovcu, ali i sa svim ostalim žrtvama, od Blajburga nadalje“. Po njoj, svakoj „žrtvi treba odati počast“ i ustaše pobijene na „Križnom putu“ su nevine, jer im nije dokazana krivica tokom sudskog procesa. Ubijeni u Jasenovcu i u Blajburgu su isto, jer se, kako je rekla, „ne smeju razlikovati žrtve“.
Čovek koji odlazi na komemoracije u Blajburg, ali tamo ne vidi „nikakve fašiste“ (Austrijanci mora da su ludi što smatraju da se radi o „najvećem okupljanju fašista u Evropi“), a dovoljno bi mu bilo da se pogleda u ogledalu, potom postavlja potpuno demokratsko pitanje o tome nije li „izopačeno“ da „agresorska manjina koja je oružano napala Hrvatsku i izazvala toliko smrti i zla“ ima pravo na tri zagarantovana mandata u Saboru, na šta predsednica odgovara da „ne misli da je izborni sustav pravedan“. Kolinda Grabar Kitarović se nijednom rečju nije usprotivila tvrdnji da su Srbi u Hrvatskoj „agresorska manjina“. Po toj logici, ispravno je što je dvanaestogodišnja Aleksandra Zec ubijena, za razliku od ustaša u Blajburgu, jer ako je ona agresorka, jasno je šta zaslužuje kada „izaziva toliko smrti i zla“.
Predsednica pokazuje potpuno nepoštovanje ne samo prema svojim sugrađanima srpske nacionalnosti nego i prema Ustavu i Ustavnom sudu Hrvatske, a o demokratskim tekovinama da i ne govorimo pošto na „objektivno“ pitanje „ne čini li Vam se da je forsiranje uvođenja ćirilice u Vukovaru dio projekta velikosrpske srbizacije Vukovara kako bi se sutra, kad se uvede ćirilica na temelju vjerojatno lažiranoga popisa stanovništva, ucjenjivalo Hrvatsku s podjelom suvereniteta, da se stvori neka srpska autonomija?“ odgovara: „Ne dolazi u obzir! Vukovar je Hrvatska i uvijek će biti Hrvatska. Bez obzira na popis stanovništva, bez obzira na to koliki bio postotak Srba u Vukovaru.“
Ovo kaže uprkos odluci Ustavnog suda o vraćanju srpskog jezika i ćirilice u taj grad od pre mesec dana. Predsednica u intervjuu dodaje da gradonačelnika ovog grada Ivana Penavu, kojeg čak i tamošnji mediji optužuju za ekstremizam i ustašluk, „oduvijek podupire“, pa čak i kada kaže da „ne treba unapređivati prava Srba“ u gradu kojim rukovodi i kada predvodi hajku na srpsku decu.
Postoji, međutim, i svetla tačka u ovom intervjuu – predsednica Hrvatske imala je šta da zameri poglavniku NDH Anti Paveliću. Ne zalećite se, ipak. Ne radi se o pokolju Srba, ili bilo čemu sličnom, nego o tome što je „Pavelić polovicu Hrvatske predao Talijanima“. Tu klizećim startom u odbranu lika i dela ovog humaniste uleće „novinar koji nije fašista“: „To nije istina! Jednostavno nije istina da je Pavelić prodao polovicu Hrvatske Italiji.“ Svoju objektivnost i distancu u odnosu na poglavnika dokazuje dodavši da „Pavelića ne treba idealizirati, ali ni pakirati mu“. Zamislite taj bezobrazluk da neko „pakira“ Paveliću bilo šta…
Ona staje i u odbranu „drevnog“ pozdrava „Za dom spremni“, optuživši premijera Andreja Plenkovića da je „doveo do situacije s pozdravom Za dom spremni koja nije normalna, da je pozdrav pod kojim je branjen Vukovar kompromitiran, a zvijezda petokraka nije“, što je još jedna šizofrena i nenormalna situacija (pored prava glasa što ga uživa „agresorska manjina“). „Nijedan pozdrav pod kojim je branjen Vukovar ne može biti kompromitiran“, dodala je ona ne shvatajući da je na taj način sama „kompromitirala“ čitavu „odbranu“ Vukovara. Jasno vam je kako. Kolinda Grabar Kitarović je rekla i da „poštuje doprinos“ koji je „odbrani Hrvatske od velikosrpske agresije“ dao Tomislav Merčep, čovek koji čak ni pred hrvatskim pravosuđem nije uspeo da se odbrani optužbi za zverske ratne zločine, uključujući i gorepomenuto ubistvo dvanaestogodišnje „agresorke“.
Junaštvo i odbrana zaista dostojni najvećeg poštovanja, hrabrost kakvu Dučić nije mogao ni da sanja. Da je doista „hrvatski hrabar“ pokazao je i autor intervjua koji se iščuđava što je njegov uradak s predsjednicom naišao na osudu čak i u samoj hrvatskoj javnosti pa kaže: „Poslije objave (intervjua) Hrvatski tjednik izložen je napadima i klevetama da je fašistički, ekstremistički, šovinistički i tko zna kakav sve list.“ Stvarno, kakve klevete! Pa pitanja su pravi izlivi tolerancije i humanosti! Baš kao i odgovori.
Autor Filip Rodić
Izvor Pečat, 23. avgust 2019.
