О чему ће се разговарати на састанку Г7 у Бијарицу?

Макрон: Исход сусрета вођа земаља Групе 7 овог викенда у Бијарицу неће бити уобичајено "саопштење које нико и не чита"

Исход сусрета вођа земаља Групе 7 овог викенда у Бијарицу неће бити уобичајено „саопштење које нико и не чита“, изјавио је француски председник Емануел Макрон. Он је нагласио да у жижи мора бити истинска размена виђења кључних проблема неједнакости, слабости светске привреде, безбедности, велике еколошке претње планети.

Макрон је на спектакуларан начин упозорио да „плућа наше планете горе“ и посебно указао на огромне пожаре у Амазонији, што је бразилски председник Жаир Болсонаро протумачио као „неоколонијализам…и уплитање у унутрашње ствари амазонских земаља“ и оптужио невладине организације да су то намерно изазвале.

На заседање Групе 7 се посредно „позвала“ и Русија, јер се у западној јавности поставило питање могу ли се кључна безбедносна, економска и политичка питања решавати без Москве, што је амерички председник Доналд Трамп и предочио затраживши да Русија буде поново прихваћена као битан саговорник најмоћнијих западних земаља.

Француски председник Макрон, који се с руским председником Владимиром Путином састао уочи заседања Групе 7, ипак је пренео став, изгледа не само Париза већ и неких чланица ЕУ, да Русија може поново да се прикључи Групи 7 тек кад се направи озбиљан заокрет у украјинској кризи.

Изјаве Путина после сусрета с Макроном су протумачене као „опрезно прихватање“ понуде украјинског председника Володимира Зеленског да се о украјинској кризи хитно разговара и сагледа пут ка решењу у „Формату Нормандија“, у којем учествују Украјина, Русија, Француска и Немачка.

Наклоњеност Велике Британије председнику САД Доналду Трампу ризик је који може отежати пут ка проналаску заједничких ставова и договора на самиту Г7, који је већ оптерећен прекоатлантским раздорима због трговине, Ирана и климатских промена, указује агенција Ројтерс.

Не зна се како ће се британски премијер Борис Џонсон позиционирати, истиче агенција, нарочито док утицај Велике Британије у Европи опада, а њена зависност од САД расте. Многи аналитичари сматрају да ће се због потенцијалних трговинских споразума са САД он опрезно отуђити од осталих лидера који имају мултилатерални приступ светској политици.

С друге стране, оцењује Ројтерс, Макрон ће као непоколебљиви бранилац мултилатерализма рачунати на напредак у подручјима где се може успоставити уједињени фронт Савет министара Европске уније је у интерној анализи пред састанак Групе 7 пренео да је Париз објаснио да ће на тему „неједнакости“ бити затражена мишљења како се борити против „неједнакости у приходима и могућностима, равноправности мушкараца и жена“, као и „дигиталне неједнакости“, огромних разлика у коришћењу информатике, посебно у привреди. То се тиче и опречних ставова и политика међу кључним земљама кад је реч о одбрани природних богатстава и спречавању загађења и загревања планете, питања безбедности.

На почетку самита Г7 у суботу на вечери ће почети размена мишљења о спољној политици и безбедносним питањима, у недељу о светској привреди, тачније претњи пада економског раста у водећим привредама света, укључујући Немачку, трговинским ратовима који прете даљим посустајањем светске економије, опасности од ратног сукоба Америке и Ирана.

Макрон је у разговору с новинарима акредитованим при Јелисејској палати, председништву Француске, нарочито подвукао да свет јесте у кризи и рекао да „ми данас живимо у историјском раздобљу нашег светског поретка, обележеног веома дубоком кризом демократија, и то кад је у питању како су оне у стању да заступају (друштвене слојеве) тако и кад је реч о њиховој делотворности“.

Такав светски поредак и посебно такво стање демократија, ставио је до знања француски председник, су „у великим тешкоћама да одговоре на страхове нашег доба, климатски страх, технолошке бојазни, страх од миграција“. Макрон је зато затражио да Европа из својих буџета покрене обнову и преокрет и, како је упозорио, „то се мора поставити као питање за земље које су за то способне, посебно за Немачку“.

Француска је 2019. председавајућа Групи 7 најразвијенијих земаља, која укључује још и САД, Велику Британију, Канаду, Немачку, Италију и Јапан. Седиште самита, француско отмено летовалиште Бијариц, претворено је у праву безбедносну тврђаву коју штити 13.000 полицајаца и жандарма, а очекује се и велики скуп противника оваквих самита.

Тродневни самит Г7 над којим се надвио облак мноштва глобалних проблема вероватно ће први пут бити окончан без усаглашене заједничке декларације учесника, што указује на све дубљи раздор међу лидерима седам највећих светских привреда, па чак и могући почетак краја данашњег светског поретка, пишу светски медији.

 

Извор Бета/Б92, 23. август 2019.