Везе САД и Немачке су трајно покидане

Америка је међу Немцима мање популарна него икада, а односи су на најнижој тачки у модерној историји. Трампов одлазак то неће променити

Када је у питању неговање односа између Немачке и Сједињених Држава, Атлантски мост ( у оригиналном називу Atlantik-Brücke – водећа приватна непрофитна асоцијација за промоцију немачко-америчког разумевања и атлантизма, прим. прев.) у Берлину је најважнији играч. Скоро 70 година, ова непрофитна организација, у складу са својим статутом, ради на „продубљивању сарадње између Немачке, Европе и Америке на свим нивоима“.

Амерички амбасадор обично игра кључну улогу у овом процесу. Када нови шеф америчке дипломатске мисије стигне у немачку престоницу, Атлантски мост организује велику вечеру, што је  догађај који је постао традиција. Када је амерички амбасадор Ричард Гренел преузео своју дужност у Немачкој прошле године, било је планирано да он буде дочекан у складу са тим обичајем, али Гренел то није желео. Није га интересовало. Амбасадор је такође одбио позив да говори на састанку чланица организације крајем јуна прошле године. Није желео ни да одржи говор на коктелу са роштиљом који је потом уследио, где је представљен као „почасни гост“. Уместо тога, он је двојици студената дао интервју који се највише односио на његовог пса. Затим је поново нестао.

Од тада траје радио тишина (статус у којем се од свих фиксних или мобилних радио станица у неком пордручју тражи да престану са емитовањем из безбедносних разлога, прим. прев.) између представника Доналда Трампа у Берлину и најважније немачко-америчке лоби групе. Jедино што превазилази Гренелову демонстративну незаинтересованост за Атлантски мост је, чини се, његова претензија на власт. Када је реч о томе ко би требало да предводи групу, амерички амбасадор и даље жели да искаже своје мишљење.

Када је Фридрих Мерц из Хришћанско-демократске уније (CDU), странке десног центра, објавио да се повлачи као дугогодишњи председавајући групе и када је предложио бившег министра спољних послова Зигмара Габријела из Социјалдемократске странке (SPD) левог центра за свог наследника, Гренел је лично позвао групу да изрази своју забринутост. Организација је, међутим, уљудно одбацила његове препоруке. Гренел није одговорио на захтев за коментар о својим поступцима и рекао је да није доступан за интервју за Шпигл.

АНТИТЕЗА ТРАМПОВОЈ АМЕРИЦИ
Несугласице између Трамповог човека у Немачкој и најзначајније организације у трансатлантским односима могу се чинити бизарним аспектом политичког живота у Берлину, али то говори доста о немачко-америчким односима који су последњих месеци достигли нову најнижу тачку. „Постоји криза у америчко-немачким односима какву никада нисам очекивао да ће се догодити у наше време“, истиче Николас Бернс, бивши амерички амбасадор при НАТО-у и актуелни саветник за спољну политику демократском председничком кандидату Џоу Бајдену.

Немачка је постала антитеза Трамповој Америци – то се прилично јасно види из Гренелових твитова. Сукоб се заснива на конкретним интересима и политичким питањима, али, наравно, и на личној хемији између Трампа и канцеларке Ангеле Меркел. Ни у једној области позиције Берлина и Вашингтона нису толико удаљене као по питању Ирана. По први пут у историји Савезне Републике Немачке, влада је одлуку да не учествује у размештању војних снага експлицитно донела на основу чињенице да размештањем руководе Сједињене Државе.

Ричард Гренел и Ангела Меркел

Немачка би се у новембру могла суочити са новим казненим царинама у оквиру трговинског сукоба, а Гренел је чак индиректно запретио да ће повући своје снаге из земље због спора са Берлином око повећања војне потрошње на два одсто бруто домаћег производа (БДП), што је у складу са циљем НАТО чланица. Осим тога, Трамп отворено заговара поделу Европску уније. Јавно подржава новог британског премијера, Бориса Џонсона, да се упусти у тврди брегзит. Трампов саветник за националну безбедност, Џон Болтон, отпутовао је прошле недеље у Лондон како би саопштио да ће Сједињене Државе „с одушевљењем“ подржати одлуку Велике Британије да напусти ЕУ без договора.

Трамп је уздрмао односе између Немаца и Американаца на начине који иду далеко изван политике. Сједињене Државе су за Немце непопуларније него икада раније. Истраживање које је спроведено за потребе Атлантског моста показало је да 85 одсто Немаца оцењује односе са Сједињеним Државама као негативне или врло негативне. Сада 42 одсто Немаца види Кину као поузданијег партнера. „Забрињава ме то што је чак и међу водећим елитама немачке пословне заједнице постало популарно да се каже збогом Америци“, каже Зигмар Габријел, нови шеф Атлантског моста. „Многи сада виде Сједињене Државе као већи проблем од Кине и Русије“.

СЛАБА КОМУНИКАЦИЈА
Комуникација између канцеларке и америчког председника је сведена на минимум. Док је Меркелова својевремено разговарала са Трамповим претходником Бараком Обамом једном недељно, њен контакт са Трампом био је изузетно редак. „Спонтани телефонски позиви нису део њиховог односа“, каже један амерички дипломата. Често се дешава да прође по неколико месеци, а да се они не чују.

Из немачке перспективе, разговори са председником углавном се виде као узалудни. Они имају „малу практичну употребу“, каже један представник владе. О чему би Меркелова требало да разговара са Трампом? Да ли би требало да му каже како верује да је његова политика према Ирану погрешна? Представник владе каже да он то зна. Да ли би она требало да покуша да га натера да промени курс? Званичник каже да је то бесмислено. Према сведочењима људи који су били пристуни на састанцима између Трампа и Меркелове, кад се двоје лидера сусретну, размена мишљења је директна и отворена. „Не постоји разумевање, али такође нема ни неспоразума“, каже један амерички дипломата. Исто би се могло рећи за однос Меркелове са руским председником Владимиром Путином и Реџепом Тајипом Ердоганом.

Према речима учесника, тоналитет Меркелове током састанака је опуштен, често помало ироничан. Повремено задиркује Трампа, али се према њему никада не односи с ниподаштавањем. У међувремену, Трамп јој, према речима једног владиног представника, исказује „перверзно поштовање“, делом и због тога што му се она не додворава. Званичник тврди да Трамп види Немачку као модел успеха, као извозно оријентисану државу која се не петља у војне сукобе и пушта друге да плате рачун. „Кад би Трамп могао то да учини, он би то учинио“.

Трамп се суочава са немачком канцеларком која очито жели да уђе у историју као његова противница. Иако Меркелова описује као „апсурдно“ и „смешно“ то што се она наводи као лидер слободног света након Трамповог избора, свиђа јој се такав опис. У мају је отпутовала за Бостон како би одржала уводни говор на Универзитету Харвард који се без устезања може описати као антитрамповски манифест. Фотографи су је, такође случајно, ухватили како чита антитрамповску књигу током свог одмора: у питању је књига Тиранин у којој Стивен Гринблат пише о Шекспировим деспотима – од којих неки имају непорециву сличност са тренутним америчким председником.

Сада је постало нормално да Меркелова не захтева састанак са Трампом када посећује Сједињене Државе. Није било састанка са Трампом током путовања на Харвард, а он се не планира ни када Меркелова буде присуствовала седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку средином септембра. „Канцеларка је, од самог почетка, јасно ставила до знања да ће се концентрисати на питања у вези са Уједињеним нацијама“, рекао је извор из немачке владе.

АНТИНЕМАЧКИ ПРИЗВУК
Када Трамп посећује Европу, Немачка је за њега „земља прелетања“. Амерички председник је током свог председниковања био у Риму, Паризу и Лондону, али ниједном није посетио Берлин. Кад крајем августа крене у своје продужено европско путовање, он ће, након самита Г7 у Бијарицу на југу Француске, посетити Копенхаген (у међувремену је отказао ту посету, прим. прев.) и Варшаву. Нико у Берлину нема илузије о симболици путовања: десничарска популистичка пољска влада је, попут Трампа, напала политику Меркелове о избеглицама. Пољска влада, на задовољство председника Трампа, такође испуњава своје обавезе према НАТО-у. У Данској је нова премијерка ступила на дужност након кампање са антимиграцијским тоновима. Данци ће сада одлучити да ли ће дозволити изградњу дела гасовода Северни ток 2 који иде преко Данске, а којем се Трамп жестоко противи.

„Путовање има антинемачки призвук“, каже високо рангирани представник немачке владе. У стара добра времена немачко-америчког пријатељства, амерички амбасадор се трудио да одржава линије конверзације између седишта канцелара и Беле куће отвореним. „Заиста нам је потребан амерички амбасадор који посредује, који Амерканцима говори зашто ми мислимо онако како мислимо, чак и ако он не дели наш став“, каже Габријел.

СТИЛ НА КОЈИ СЕ „НАВИКЛА“
Међутим, од самог старта, Гренел је показао да га пре свега занима освајање насловних страна. Једва да је ступио на функцију амбасадора кад је на твитеру предложио да би немачке компаније требало да ограниче своје пословање са Ираном, наводећи Мартина Шулца, који је у то време био шеф социјалдемократа, да каже како се амбасадор понаша као „екстремно десничарски колонијални управник“. Гренел је потом дао интервју за десничарски портал Брајтбарт у ком је звучао као да се нада трамповској десничарској револуцији у Европи.

Убрзо након тога, Гренела је почео да избегава свако чијој би репутацији то могло да нашкоди. Ниједан амерички амбасадор у новијој немачкој историји, чини се, није био тако изолован. На америчкој страни су приметили особље око Меркелове константно организује панел дискусије са америчким гостима на којима за столом нема места за Гренела. Међутим, понекад Американци инсистирају на томе – као приликом Минхенске безбедносне конференције у фебруару, на којој је присуствовао и амерички потпредседник Мајк Пенс. Меркелова је током разговора јасно и недвосмислено ставила до знања колико мало поштовања има према Гренелу. Она је Пенсу рекла да амерички амбасадор гаји стил на који се „навикла”.

Амбасадор САД у Немачкој Ричард Гренел прича са америчким војницима у савезној држави Саксонија Анхалт

Гренел се налази на положају скоро годину и по дана, али канцеларка му још увек није понудила лични састанак. Службеници у канцеларкином кабинету кажу да није типично да се шеф владе састаје са амбасадором. Али чак ни немачки министар спољних послова Хајко Мас није водио значајне разговоре са Гренелом скоро годину дана. Последњи пут када су детаљно разговарали било је на забави коју је организовао таблоид Билд протеклог септембра. Гренел ни ово није желео да коментарише.

Чинило се да су Мас и амбасадор мало попричали на Билдовом догађају, али чак ни то није изашло на добро. Те исте вечери, Гренел је рекао да је од свих људи баш Мас био љубитељ Кид Рока, једног од неколико Трампових присталица у америчком свету шоубизниса. Мас никада није ни чуо за Кид Рока. Он је помињао Перл џем, левичарски гранџ бенд.

Трамп и Гренел су запрепашћујуће слични. Обојица су срећни када критикују друге, али су изузетно осетљиви када они постану предмет напада. Попут Трампа и Гренел такође има склоности ка десничарским теоретичарима завере. Недавно је поделио твит десничарске колумнисткиње Кејти Хопкинс у којем се тврди да су „медији Меркелове“ објаснили како је недавно убиство мачем од стране мигранта у Штутгарту ништа више него „културна разлика“. Као Трамп, и Гренел је такође виртуоз у самопромоцији.

„ТЕРАМ ИХ ДА ПЛАЋАЈУ СВОЈЕ РАЧУНЕ“
Пре четири недеље, амбасадор је дао интервју за Фокс њуз. Гренел је често гост на овом каналу, што је најпоузданији начин да привучете председникову пажњу. Тог дана, Гренел је нашироко говорио о америчкој спољној политици. Он је говорио о томе како Америку виде у свету. „Барак Обама је био невероватно популаран у Немачкој“, истакао је Гренел. Али, како је навео, током његовог председниковања Немци нису повећавали своја издвајања за одбрану и почели су планирање изградње гасовода Северни ток 2. „Стога, нисам сигуран да је популарност заиста оно чему бисмо требали да тежимо”.

Трамп је, изгледа, ово пажљиво слушао. Само дан након тог интервјуа, председник је отишао у Северну Каролину на предизборни митинг у кампањи, где је одржао злогласни говор у којем је напао муслиманску конгресменку Илхан Омар, на шта је публика повикала „Врати је назад!“ Негативна реакција према председнику и његовим присталицама била је огромна. Али у свој тој халабуци, људима је промакла чињеница да је говор такође подразумевао и напад на Ангелу Меркел. „Недавно је одржана анкета – Немачка више воли Обаму од Трампа“, рекао је он. „Рекао сам – наравно да је тако, зато што их ја терам да плаћају своје рачуне. Обама би отишао да одржи говор и затим напустио земљу. Ја идем да одржим говор и кажем: Пустите ме да причам са Анкелом. Анкела, мораш да платиш своје рачуне, већ пуно заостајеш!“ Публика се забављала – нарочито због председниковог намерно погрешног изговарања имена немачке канцеларке.

У међувремену, неки у влади у Берлину почињу да се питају да ли би било паметније лагано ићи у корак са Трампом и његовим амбасадором. Они тврде да ће једноставно проглашавање Гренела за непожељну особу само још више ражестило Трампа. Недавно (прошле недеље), Гренел је изнео магловиту и прикривену претњу о повлачењу америчких трупа из Немачке: „Заправо је увредљиво претпоставити да амерички порески обвезници морају наставити да плаћају како би имали преко 50.000 Американаца у Немачкој, а да Немци троше свој суфицит на домаће програме“, рекао је он немачкој новинској агенцији ДПА. Нешто мало пре тога, америчка амбасадорка у Варшави, Џорџет Мосбахер, предложила је Вашингтону да пребаци више својих трупа стационираних у Европи у Пољску. Приметила је како Пољска, за разлику од Немачке, заправо испуњава стално понављани Трампов захтев да државе чланице НАТО-а троше два одсто свог БДП-а на одбрану. Трамп је лично ретвитовао поруку Мосхбахерове за својих 63 милиона пратилаца.

Најновија тирада је добар пример чињенице да се Гренел, баш као и Трамп, углавном бави прављењем представа. Зато што би Гренел из својих посета америчким базама у Немачкој требало да сазна да Американци од тога имају користи барем једнако колико и Немци. Заиста, чак и Пентагон жели да побољша ове базе. Данас, огромне америчке базе попут оних у Рамштајну или Штутгарту више не служе примарно као заштита од непријатеља са Истока – оне делују као чворишта за операције на Блиском истоку. Војници повређени у областима где је размештена америчка војска се шаљу у огромну војну болницу у Ландштулу на лечење. Војно складиште у Мизауу представља једно од највећих складишта муниције америчке војске у свету. Места Филзек и Графенвер су такође суштински важни за обуку америчке војске и њених НАТО партнера.

Поред тога, америчка војска командује великим делом својих мисија широм света из Немачке. На пример, у подручју Штутгарта, војска контролише све покрете трупа у Европи и у свакој од бројних операција у Африци. Мало је вероватно да би се било који амерички заповедник добровољно одрекао добро развијених база у стабилној земљи попут Немачке, која је Американцима многе територије уступила мање-више бесплатно. У сваком случају, Трамп не би имао политичку подршку за повлачење америчких трупа. „Свако ко би желео да зада ударац нашем савезништву са Немачком, не би могао ни изблиза да придобије већину чланова Конгреса“, рекао је Бајденов саветник Бернс. Он тврди да је Немачка један од најважнијих савезника којег Сједињене Државе имају у целом свету. За Бернса, повлачење америчких трупа не долази у обзир. „Била би то издаја нашег савезништва са Немачком“, истиче он.

СИМБОЛ ПУЦАЊА ВЕЗЕ
Ако постоји симбол за пуцање немачко-америчких веза, онда су то две челичне цеви дужине од по 1,230 километара (764 миља). Када буду положене, протезаће се по дну Балтичког мора, од Виборга у Русији до Лубмина у северној немачкој покрајини Мекленбург-Западна Померанија. Најраније следеће године, гас који ће од северне Русије протицати гасоводом Северни ток 2 могао би се користити за грејање милиона немачких домаћинстава. Али Трамп чини све што је у његовој моћи да спречи завршетак пројекта. Вашингтон врши притисак на данску владу, посебно зато што је потребно њено одобрење за изградњу једног дела гасовода, што значи да Копехнаген има одређену моћ над целокупним пројектом.

Трамп је планирао путовање у Копенхаген у септембру, али га је већ отказао. Међутим, чак и ако би Данска била способна да издржи амерички притисак, Вашингтон ће наставити да се бори против пројекта. Американци чак прете да ће наметнути санкције против чланица конзорцијума (који гради Северни ток 2, прим. прев). „Строге санкције се могу увести у било ком тренутку“, каже Јоаким Фајфер, стручњак за економска питања CDU у парламенту. „Оне висе попут Дамокловог мача над односима између Немачке и Сједињених Држава“.

Складиштење цеви за Северни ток 2 у немачком Засницу

Трамп је јавно изјавио да Немци не би требало да граде Северни ток 2 зато што би то повећало зависност Немачке од Русије. „Ми би требало би да се бранимо од Русије, а Немачка иступа и плаћа Русији милијарде и милијарде долара годишње“, рекао је Трамп прошле године. Али у својим разговорима са немачком владом у Берлину, представници америчке владе су отворено признали да се такође ради и о њиховим сопственим економским интересима: Они желе да Немци купују течни природни гас (ЛНГ) из Тексаса, а не природни гас из Сибира.

На свом последњем путовању у Сједињене Државе у јулу, немачки министар економије Петер Алтмајер, такође из CDU, покушао је да омекша Американце са којима се сусрео. Рекао је да ће бити изграђена лука за ЛНГ танкере у граду Брунсбителу у близини Хамбурга. Такође је рекао да ће чак и ако Северни ток 2 буде био прикључен на гасну мрежу Немачке и даље постојати одлично тржиште за амерички гас. Амерички трговински представник Роберт Лајтајзер стрпљиво је слушао шта Алтмајер има да каже, али то је отприлике све. Министар је био збуњен док је одлазио кући. „Председник Трамп Европску унију види готово искључиво као економског конкурента“, рекао је Бернс. „То је озбиљна грешка. Сваки председник од Харија Трумана наовамо је подржавао европски пројекат зато што је одувек било у нашем интересу да ЕУ успе“.

УДАР НА ПРОИЗВОЂАЧЕ АУТОМОБИЛА
Ситуација није ништа боља за руководиоце у немачкој аутомобилској индустрији. Већ више од годину дана Трамп отежава живот шефовима Дајмлера, БМВ-а и Фолксвагена. Трамп их је чак и подстакао да сазову заједнички састанак у Белој кући у нади да ће спречити казнене царине против немачких аутомобила.

Прошлог лета, одлазећи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и Трамп су се договорили да ће испреговарати споразум око царина на индустријску робу који ће разјаснити и питање намета на аутомобиле. Трамп га је уверавао да извозне царине неће бити наметнуте све док се тај споразум не постигне, али то обећање истиче у новембру. Европска комисија још увек преговара о модалитетима разговора о уклањању царина са америчком администрацијом, али до сада није имала много успеха.

Узевши у обзир популарност овог питања у кампањи, унутар немачке владе мало ко се нада да ће Трамп одустати од својих претњи увођења казнених царина за немачку аутомобилску индустрију. „Да би се заштитила од Трампових хирова, Немачка мора преузети водећу улогу у борби за слободну трговину у Европи, како би Брисел могао окупити коалицију мултилатералиста“, каже економски експерт CDU Фајфер.

У Берлину се многи још увек надају да ће се добри стари дани трансатлантске сарадње поново вратити када се једном заврши Трампова ера. Али то би могло бити илузорно. „Сједињене Државе неће остати исте као под Трампом, али такође никада неће бити онакве какве су биле пре њега“, рекао је Габријел.

Чињеница је да се демократе слажу са многим тачкама око којих је Трамп критичан и Вашингтон ће остати неугодан партнер чак и ако следеће демократа буде изабран у Белу кућу. Трамп је, у својој бруталној отворености, јасно ставио до знања да Сједињене Државе више нису спремне да плаћају за Европу. Демократе такође постављају питање војне потрошње. Чак и Бајденов саветник Бернс сматра да би Немци требало да учествују у војној акцији у Ормуском мореузу.

ПРИКЛАДАН ИЗГОВОР ЗА НЕМАЧКУ
Заиста, Трамп је постао погодан изговор за Немце. Све што он каже се одбацује готово рефлексно. То важи и за војну мисију у Ормуском мореузу и за НАТО циљ о издвајњу два одсто БДП-а за војну потрошњу. Немци морају коначно да прежале идеју да заувек могу остати нека врста велике Швајцарске усред Европе, каже Питер Раф из конзервативног Хадсон института.

Роберт Кејган, бивши саветник два републиканска председничка кандидата који сада ради при Брукингс институту у Вашингтону, изазвао је велику буку са чланком који је у мају објавио у магазину Форен аферс. У њему је написао да се поново може активирати немачко питање, које је довело до два светска рата и милиона мртвих. Историјска улога САД у Европи је да буде гарант против немачких хегемонских тенденција, навео је Кејган.

Према Кејгану, Америка је омогућила стабилну Европу након 1945. године пружајући економску и војну безбедност, промовишући демократију и сузбијајући националистичке тенденције. Он за Шпигл истиче да „Трамп заправо распламсава пламен национализма… изнова и изнова подржавајући националистичке странке у Европи. Он очито уништава глобални режим слободне трговине спроводећи протекционистичку политику директно на штету Немачке, која, да би била економски успешна, зависи од режима слободне трговине“.

Робет Кејган

Дакле, шта се може учинити? „Волео бих да имам одговор на то питање“, каже Кејган напомињући да је успех Европе након Другог светског рата био уско повезан са подршком Сједињених Држава. „Не видим како Европа може бити успешна без улоге Сједињених Држава“.

 

Аутори Матијас Гебауер, Кристијан Хофман, Рене Фистер и Џералд Трауфетер

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Spiegel.de