M. Pešić: Britanska noga na evropskom stolu

Uprkos ovom medijski atraktivnom incidentu ostaje pitanje ko je u prednosti u igri traženja krivca za zamornu političku sapunicu o bregzitu

Snimak kako Boris Džonson ležerno podiže nogu i prislanja cipelu na stočić u Jelisejskoj palati u prisustvu Emanuela Makrona, dočekan je na nož u medijima i na društvenim mrežama. Kada je video šta je uradio, britanski premijer se kasnije izvinio, ali javnost nije sklona da mu oprosti diplomatski nepristojan gaf.

Iako je francuski dnevnik Parizjen pokušao da ublaži incident naslovom „Ne, Džonson nije uvredio Francusku zato što je stavio nogu na sto ispred Makrona”, društvene mreže s obe strane Lamanša su se usijale:

„Makni noge sa stola. Agresivac. Bez pristojnosti.”

„Zamislite kakav bes britanskih tabloida bi navukao na sebe neki strani premijer da isto to učini u Bakingemskoj palati.”

„Pitam se šta kraljica misli o tome.”

Jedna od aluzija odnosila se i Džonsonovo obrazovanje: „Jasno je da u Itonu ne uče finom ponašanju.”

Nekadašnji spin-doktor bivšeg premijera Tonija Blera Alister Kembel ne odobrava ovako Džonsonovo komotno ponašanje tokom posete Parizu:

„Sramota je da novoizabranom premijeru Velike Britanije treba toliko vremena da se vidi sa nemačkom kancelarkom i francuskim predsednikom, a da potom digne noge na sto. Možda zvuči trivijalno, ali to pokazuje aroganciju i nepoštovanje.”

Uprkos ovom medijski atraktivnom incidentu, kojem Jelisejska palata ne pridaje neki značaj, ostaje pitanje ko je u prednosti u igri traženja krivca za zamornu političku sapunicu o bregzitu – London ili Brisel.

Novi lider torijevaca koji je na vlasti zamenio Terezu Mej, obećavajući da će završiti posao oko bregzita do 31. oktobra milom ili silom, kao da je sam sebi vezao ruke u rovitoj političkoj situaciji kod kuće. Suočen sa varljivom podrškom u parlamentu koju pokušava da iskoristi lider laburista Džeremi Korbin da obori vladu, a u situaciji kada briselski zvaničnici neće ni da čuju za reviziju postignutog sporazuma, Boris Džonson je prvo zakucao na vrata Angele Merkel, a potom Emanuela Makrona. U Berlinu i Parizu nije naišao na odbijanje, ali ni na veliku podršku.

Sumirajući prvi izlazak na međunarodnu scenu novog britanskog premijera, portal „Politiko” smatra da su nemačka kacelarka i francuski predsednik Džonsonu praktično poručili: „Sam si u ovome, druže.” U suštini, lideri Nemačke i Francuske su odgovornost na koji način će Britanija izaći iz EU sada istovarili pred vrata Dauning strita 10.

Iako se nemačka vlada punom parom priprema za scenario tvrdog bregzita, Merkelova je ohrabrila Džonsona, dajući mu rok od 30 dana da ponudi novo rešenje za „bekstop”, koji je Londonu toliko trn u oku.

Makron, koji usput nije propustio priliku da Džonsonu „spusti” kako će Britanija od nekadašnje velike sile završiti kao vazal SAD, kao da nije hteo da kvari volju Merkelovoj. Francuski predsednik je ocenio da bi za 30 dana moglo da bude nađeno rešenje za spornu klauzulu„bekstop”, o pitanju irske granice, kako bi se postigao organizovan izlazak Britanije iz EU. Ali Makron ističe da je taj posao moguće uraditi samo u okviru onoga što je već ispregovarano.

Da li je ovaj zadatak koji Džonson dobio od Merkelove zapravo nemoguća misija za britansku vladu? Nije malo onih koji misle da će cela ta igra poslužiti britanskom premijeru samo da svali krivicu na evropske zvaničnike i doda gas u pravcu tvrdog bregzita.

Ceo spor Londona i Brisela vrti se oko sporne odredbe „bekstop”, koja se nalazi u sporazumu o bregzitu koji je Džonsonova prethodnica Tereza Mej postigla s EU, a koji je britanski parlament odbacio nekoliko puta.

Ovaj zaštitni mehanizam zapravo predviđa da, ukoliko se ne nađe bolje rešenje posle određenog prelaznog perioda, a da bi se sprečila tvrda granica između britanske provincije Severne Irske i Republike Irske, cela Velika Britanija ostane u jedinstvenoj carinskoj teritoriji sa EU. Boris Džonson smatra da ta klauzula narušava britanski suverenitet i da sprečava Britaniju da vodi trgovinsku politiku nezavisno od pravila EU.

„Postoje lako dostupna tehnička rešenja”, za tu klauzulu rekao je Džonson i dodao da Velika Britanija ni u kom slučaju ne želi da uspostavi kontrole na granici.

Nekim od tih drugih rešenja za osetljivu irsko-irsku granicu Džonson je mahao Merkelovoj i Makronu. Kako Rojters saznaje, reč je predlogu dvoje konzervativaca Grega Hendsa i Niki Morgan. Ali, za sada nema naznaka da su Makron i Merkelova fascinirani idejom da se, umesto „bekstopa”, s obe strane granice na području od 30 do 50 kilometara oforme dve posebne ekonomske zone s posebnim režimom.

 

Izvor Politika, 24. avgust 2019.

Pratite nas na YouTube-u