Apostolovski: Jednačina profesora Stojana Radenovića

Zbog čega je Stojan Radenović, jedan od najcitiranijih matematičara sveta, bitan za Univerzitet u Beogradu i nauku u Srbiji uopšte?

Beogradski univerzitet minus profesor Stojan Radenović jednako – minus 124. Ova jednačina, nažalost, nije samo matematički egzaktna, već se može analizirati i kao društveni, filozofski i politički fenomen današnje Srbije. Ko je do pre nekoliko dana, osim uskog kruga naučnika, čuo za Stojana Radenovića, skromnog, penzionisanog profesora matematike na Mašinskom fakultetu u Beogradu koji je radio u podrumu? Naime, nije imao radnu sobu. Trebao mu je i novi laptop, ali je ipak uspeo da iz minusa pređe u plus.

Dosadašnji profesorov život ukazuje da do tog rezultata nije došao sam, niti je projektovao dobitnu kombinaciju na kladionici, već je dobio poziv bogatog Univerziteta Kralj Saud u Saudijskoj Arabiji. Time je, doduše, prekršio jedno od svojih osnovnih pravila: da su za nauku potrebni posvećenost i fanatizam. Jedna od njegovih teorema je da, ako naučnik ima platu 180.000 dinara, toliki izliv novca u mozak može izazvati duhovnu lenjost. Profesor je, očigledno, isuviše dugo boravio u podrumu, ako tu lovu smatra ogromnom. Još jedna od njegovih teza glasi da je još gore ako matematičar kupi „mercedes”. Misliće o njemu, a ne o integralima. Naravno da profa nije pominjao „ferari”, jer je jedan od srpskih paradoksa da se najlošiji đaci najbolje razumeju u teoriju velikih brojeva, s jednom nepoznatom: kako su došli do prvog miliona.

Ali očigledno je da mu je dosadilo da prinudno postane srpski Diogen, pa da se iz podruma spusti još niže na društvenoj lestvici i eventualno završi u buretu! Ovde već zalazimo u filozofsku ravan priče, jer se Stojan Radenović nalazi među najcitiranijim matematičarima sveta. Kada je konačno sa srpske prešao na saudijsku algebru, došavši do rezultata kako su petrodolari ipak vredniji od nule, odlučio je da svoje radove ne potpisuje za Beogradski univerzitet. Jednostavno, prodao je svoju pamet i potpis. Kada je profa konačno progledao, Srbiji se smračilo. Njegovim odlaskom najveća visokoškolska ustanova pala je za 124 mesta na Šangajskoj listi najprestižnijih univerziteta sveta.

Ko god pomisli da je matematičar čudak, greši. Da mu zaista stalo do novca, odavno bi odleteo do pustinje. Iz peska Orijenta, osim avanturista, starleta i istrošenih fudbalera, i naučnici mogu iskopati ogromne pare, jer šeici, osim „rols rojseva”, žele mnogo glamuroznije statusne simbole kojima bi demonstrirali svoju moć. Profa, međutim, ne poseduje viši stepen prilagodljivosti, moralnu amorfnost koja bi ga već odavno ugurala u SANU i među pripadnike javne društvene elite.

Pitam se kako je moguće da se najumnije srpske glave nikada nisu setile da prime Stojana Radenovića u Akademiju, gde Odsek za prirodne ionako nauke zvrji prazan? Možda bi ga se setili da je pripadao klanovskim grupama koje emituju nevidljivu moć, zasnovanu na stvaranju linkova s političkim, finansijskim i tajanstvenim strukturama, ali, rekoh već, svet brojeva u kojem živi profesor je dovoljno komforan za njega da bi ga napustio, kupio „Bosovo” odelo ili „barberi” mantil i rezervisao sto u Klubu književnika. Trebao je, zapravo, da odavno učini ono što je učinio sada. Tek kada je nestao, pokazao je koliko je vidljiv! Naravno da je to shvatio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa je odmah posle sastanka s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom morao da opet preuzme stvar u svoje ruke i, osim pregovora o Kosovu usred Njujorka, uputi javni poziv profesoru da svoj potpis na stručne radove vrati Srbiji.

Međutim, da li to spada u Vučićev opis posla i šta su sve ovo vreme radili ministar Mladen Šarčević, rektori, dekani i čitava naučna zajednica? Možda su gledali sajtove „Mercedesa” s najnovijim modelima? Vučić je, razume se, shvatio ne samo naučnu, već i kapitalnu marketinšku vrednost slučaja Radenović, ali je sasvim sigurno u sebi pomislio kako je moguće da se rejting Beogradskog univerziteta, što će reći i srpske nauke, matematički zasniva na jednom čoveku? Profesor je, na drugoj strani, ma kako se činio društveno autističnim, sabrao dva i dva, ukapiravši da će, prihvatajući poziv šefa države, razmrdati učmalost svojih kolega i politizovane elite. Tako se čovek koji obitava u svetu brojeva pokazao mudrijim od onih koji žive u svetu reči.

Ali predsednik Srbije je isti entuzijazam morao da pokaže i prema svetski priznatom genetičaru i profesoru Miodragu Stojkoviću, koji je, nekako u isto vreme, napustio Leskovac i otišao na Harvard, američki univerzitet koji se nalazi na prvom mesti Šangajske liste, od kada je uspostavljena 2003. godine. Ni Stojkovića nisu želeli da prime u SANU. Možda su se uplašili da će ih klonirati, tako jedinstvene i neponovljive? Stojković je imao probleme i sa statusom na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, potom je neobjašnjivo kasnila izgradnja centra za matične ćelije koja se toliko dugo nalazi u sivoj fazi da poprima crnu boju, tako da je čovek koji se usudio da usred južne pruge, zadnja „Pošta” u Leskovcu, izgradi kliniku za lečenje steriliteta, po drugi put napustio Srbiju.

To što je Stojković član DS-a i oponent vladajućoj garnituri, potpuno je nevažno za uvažavanje njegovog naučnog statusa. Koliko je poznato, nije imao ambiciju da klonira ni demokrate, ni akademike!

 

Autor Aleksandar Apostolovski

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Politika, 26. avgust 2019.