Anica Telesković: Srbija i MMF – nema veze bez obaveze

Najnoviji spisak obaveza koje će Srbija morati da ispuni do kraja godine ispisan je na 117 stranica i javno je dostupan na sajtu Fonda

Kada je dogovoren, novi aranžman Srbije i MMF-a gotovo da je zvučao kao “letnja šema”. Potpisan u julu 2018, ispregovaran kao savetodavni, pre Srbije u ovakav odnos sa Fondom ušla je samo jedna egzotična ekonomija – Sejšeli. Godinu dana kasnije, jasno je – sa MMF-om nema veze bez obaveze.

“Nema, ali to smo znali unapred”, ocenjuje Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Dodaje da su rezultati dobri pa se stiče utisak da nema nikakvih problema.

Saša Ranđelović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta upozorava da bi “eventulano nepoštovanje sporazuma poslalo negativan signal međunarodnim finansijskim tržišima i investitorima u pogledu kredibiliteta ekonomske politike u Srbiji, što bi moglo da ima negatiovne finansijske posledice po uslove zaduživanja zemlje”.

A najnoviji spisak obaveza koje će Srbija morati da ispuni do kraja godine ispisan je na 117 stranica i javno je dostupan na sajtu Fonda. “Po članu 4. statuta, Fond ima pravo uvida u stanje ekonomije svake zemlje članice, a pogotovo zemlje sa kojom ima aranžman. Mi smo u obavezi da sve informacije dostavimo Fondu na uvid”, kaže Ivan Nikolić. Nakon što skenira ekonomsku situaciju, MMF pravi spisak preporuka.

TENDER ZA “LASTU” I “PETROHEMIJU”
Tako Srbija do decembra mora da privatizuje Komercijalnu banku. Tender je već raspisan. Kako nezvanično saznaje RTS, rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda ističe sledeće nedelje. A ko je zainteresovan za Komercijalnu banku saznaćemo 10. septembra, za kada je zakazano otvarajuće neobavezujućih ponuda.

Kasni se sa tenderom za “Petrohemiju”, ali i za “Lastu”, koja će takođe morati da se privatizuje. I kompanija “Toza Marković”, koja je u vlasništvu “Srbijagasa”, biće na rasprodaji.

“U nekim segmentima su konstatovani određeni pomaci u pogledu privatizacije ili restrukturiranja, a to su ‘RTB Bor’, ‘Železara’, ‘Galenika’… Ali postoji i dalje relativno značajan portfolio preduzeća, koja možda trenutno nisu toliko problematična, ali koja u slučaju nekog značajnijeg poremećaja ili stresa, mogu ponovo da predstavljaju izvor nestabilnosti, ili finasijski rizik po budžet”, smatra Ranđelović.

Jedan od tih rizika predstavlja i Elektroprivreda Srbije (EPS). A kada je o poskupljenju struje reč, MMF je sugerisao srpskim vlastima da cena treba da poraste najmanje onoliko koliko je porasla inflacija. To je nešto više dva odsto. Zvaničnici Vlade su u memorandumu sa Fondom naveli da će do kraja avgusta, zajedno sa Svetskom bankom, završiti analizu o tome kada i koliko će struja poskupeti.

KILOVAT NAJJEFTINIJI, IZDACI ZA STRUJU NAJVEĆI
“Zaista je cena za domaćinstvo u Srbiji jeftinija nego u okruženju, pre svega nego u zemljama EU. Ali, s druge strane su i primanja, odnosno standard stanovništva, vrlo niski pa kad uporedimo ta dva segmenta dolazimo do ovog socijalnog argumenta koji je vrlo jak i sa kojim nastupa vlada”, ističe Ivan Nikolić.

A argument koji za pregovaračkim stolom koriste srpski državni zvaničnici je da, uprkos tome što je kilovat za domaćinstvo u Srbiji među najjeftinijima u regionu, u ukupnim rashodima domaćinstva, izdatak za struju čini više od pet odsto, što je evropski rekord.

“To je delimično i posledica cene električne energije. Ovakva cena električne energije stvara jedan vid podsticaja domaćinstvima da se u većoj meri oslanjaju na struju u smislu potreba za grejanjem, toplom vodom. Ako pogledate u drugim zemljama, domaćinstva se uglavnom greju na centralne sisteme, gas i slično. Kod nas je značajnije učešće domaćinstava koji grejanje ostvaruju putem uređaja na električni pogon”, primetio je Ranđelović.

FORMULE ZA POSKUPLjENjE STRUJE I RAST PENZIJA
Nezvanično, Fond insistira da se usvoji neka vrsta formule po kojoj će se poskupljenje struje trajno vezati za inflaciju. Kao i da se odredi tačan datum u godini kada novi cenovnik stupa na snagu.

Kada je o formulama reč, izveštaj MMF-a otkriva kako će se povećavati penzije. Na 50 odsto inflacije dodavaće se 50 odsto rasta zarada. To znači da će, ako cene u jednoj godini, na primer, porastu za dva, a plate za šest odsto, penzioneri moći da se nadaju povećanju od četiri odsto.

“To je formula koja je postojala i ranije. Od nje se odustalo samo u onom trenutku kada smo redukovali penzije kako bismo ispunili fiskalne kriterujume, uravnotežili sva istupanja koja smo imali u javnim finansijama. Kako je to sada završeno vraćamo se na formulu koju smo imali. Da se usklađujemo pola sa rastom potrošačkih cena, pola sa rastom zarada”, podseća Nikolić.

Navodi se i da će primena takozvane švajcarske formule početi u prvoj polovini sledeće godine. Ostalo je još da se tačno precizira kog datuma u godini penzioneri mogu da se nadaju povišici. Pre krize 2008. godine, penzije su se, na primer, povećavale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru.

Takva promena bi predstavljala pozitivnu izmenu u odnosu na dosadašnju praksu, smatra Saša Ranđelović. U poslednjih par godina, mi imamo politiku diskrecionmog povećanja penzija, shodno stanju u budžetu ili političkim ciklusima, dodaje.

“Gotovo sve evrospke zemlje imaju neku vrstu pravila kako će se penzije svake godine povećavati. U velikom broju zemalja je to švajcarska formula, ali gotovo da ne možete naći uređenu evropsku zemlju gde se penzije povećavaju diskreciono, na bazi utisaka ili političkih ciklusa”, navodi Ranđelović.

BUDžET IMPRESIVAN, ODLIV MOZGOVA DEPRESIVAN
U ovom izveštaju MMF skenira i ekonomsku situaciju u Srbiji. Pa se tako navodi da je veliki napredak napravljen kada je reč o budžetu, a smanjenje udela nenaplativih kredita opisuje se kao impresivno.

“Kao što ste videli, pohvale su na sve strane za monetarnu i fisklanu politiku, za vladu generalno. Naravno, tu postoje otvorena pitanja na koji način podići struktrurne faktore koji bi trebalo da ubrzaju rast naše ekonomije, jer to nije na zadovoljavajućem niovou. Fond ceni da bi već od naredne godine trebalo da podignemo rast na četiri odsto, što bi bilo vrlo zadovoljavajuće”, kaže Nikolić.

Ipak, MMF upozorava da je u prvom tromesečju ove godine došlo do usporavanja privredne aktivnosti zbog smanjenja proizvodnje u sektoru energetike.

“EPS je imao problema u poslovanju, neka druga javna preduzeća, takođe. Tako da izveštaj MMF-a ukazuje na spoljne i unutrašnje rizike. I značajan fokus stavlja na pitanje strukutrnih reformi”, zaključuje Ranđelović.

Iz izveštaja se vidi se da je Srbija zemlja u koju strani investitori rado dolaze, ali i da stanovništvo odavde sve češće odlazi. Zato po prvi put u svom izveštaju MMF sugeriše vladi da donese paket mera kojim će zaustaviti odliv mozgova.

 

Autor Anica Telesković

 

Izvor RTS, 28. avgust 2019.

Pratite nas na YouTube-u