Дојче веле: Зашто је судбина Немачке у рукама бирача АфД-а

У Саксонији и Бранденбургу избори су првог септембра, а у Тирингији крајем октобра. На њима би најбољи резултат могао да оствари АфД

У три савезне покрајине на истоку Немачке ове јесени се одржавају покрајински избори. Десничарски популисти из Алтернативе за Немачку могли би да постати најјача политичка снага. Зашто је то тако?

Без покрета за грађанска права бившег ДДР-а, данас би Немачка изгледала другачије. Потпуно другачије. Десетине хиљада активиста пре 30 година допринело је рушењу Зида, и томе да се поново уједини деценијама подељена земља. Људи који су у Источној Немачкој изашли на улице, захтевали су слободу и људска права.

Сада, непосредно уочи покрајинских избора у три источнонемачке покрајине, слогане тог времена присвајају други. У Саксонији и Бранденбургу избори су 1. септембра, а у Тирингији крајем октобра.

Реч је о десничарским популистима из странке Алтернатива за Немачку (АфД). Они слоганима као што су „Постани активиста за грађанска права“, „Завршите уједињење“ или „Исток устаје“ привлаче источнонемачке бираче. Ти изборни слогани алудирају на године након поновног уједињења и многи их везују за фрустрацију, разочарање и неиспуњена обећања.

„НЕМА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА“ У НЕМАЧКОЈ?
На својој интернет-страници АфД пореди данашњу Немачку са бившим ДДР-ом. „Ко данас размишља ’другачије’ биће ућуткан на начин на који је то Штази некада радио“, истичу они. „Служба државне безбедности“ ДДР-а шпијунирала је опозицију, застрашивала неистомишљенике, масовно кршила грађанска права.

„Опет осећај као у ДДР-у“, рекао је недавно неко ко пре 30 година уопште није био тамо. Бјерн Хеке лидер десног крила АфД-а води странку у Тирингији. Иако долази из некадашње Западне Немачке, он сматра да може да каже: „Нисмо ми због тога правили мирну револуцију, драги пријатељи“.

Такве изјаве погађају неке људе у нерв. Судећи према анкетама, десничарско-популистичка Алтернатива за Немачку могла би да постане најјача политичка снага на покрајинским изборима у све три источнонемачке покрајине. И то, иако немали број водећих политичара АфД отворено користи традиционално десничарску реторику и редовно привлачи пажњу расистичким изјавама.

ЧАК 23 ОДСТО У БИВШЕМ ДДР-У ГЛАСАЛО БИ ЗА АФД
Према анкети Института за испитивање јавног мњења „Еминд“ из средине августа, 24 одсто бирача у источној Немачкој на савезним изборима би гласало за АфД. На западу земље би их било 12 процената.

„Многи људи из бившег ДДР-а су разочарани. Они осећају да их већинско друштво на западу не разуме“, каже социолог Јудит Ендерс. То има везе с чињеницом да источни Немци чине само 17 одсто укупног становништва земље. Али још је, како истиче, недостатак њиховог присуства у читавом немачком друштву.

Источни Немци заузимају само 1,7 одсто високих позиција у немачкој привреди, политици и администрацији. Након поновног уједињења, социјалистичку елиту ДДР-а заменили су западни Немци. Та елита репродукује се и данас, чак и након 30 година, каже Ендерсова. Она је иначе одрасла на истоку и основала је иницијативу која жели другачије да промишља „појам Исток“. Она то ради самоуверено и офанзивно.

Али то не успева свима из бившег ДДР-а. „Неки се само склањају“, примећује она. Ових 30 година након уједињења многи доживљавају као колективну увреду. Према статистикама, људи у источној Немачкој и даље зарађују знатно мање од радника на Западу. Осим тога, од пада Берлинског зида стотине хиљада – посебно младих – источних Немаца окренуло је леђа својој домовини. Они који су остали, морали су да се суоче с колапсом источнонемачке привреде и великом незапосленошћу. У просеку је у 2019. години у источној Немачкој било незапослено 6,9 одсто становништва, а у западној 4,7 процената.

„ЛЕТО СОЛИДАРНОСТИ“ У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ
Ипак, изборни успеси деснице не могу се објаснити само последицама друштвено-политичког процеса уједињења. Према студији Универзитета у Лајпцигу, готово сваки други испитаник у источној Немачкој има предрасуде према странцима и мањинама. На нивоу Немачке то је свака трећа особа. Последњих година „Исток“ је у медијима био често негативно спомињан: било због расистичког покрета „Пегида“, због напада на мигранте или због десничарско-екстремистичких нереда у Кемницу.

Многи се у бившем ДДР-у опиру томе да се исток земље доживљава као уточиште десничара. Иницијативе „Када ако не сада“ и „Нови почетак за исток“ боре се против расизма, али желе и да разговарају о томе како се источни Немци перципирају у време ДДР-а, али и након њега. Под мотом „Лето солидарности“, те иницијативе широм источне Немачке организују концерте, представљање књига и воде панел-дискусије.

ГРАД И СЕЛО СУ ПОДЕЉЕНИ
Ана-Кара Метман одрасла је у северној Немачкој, али већ десет година живи у саксонском Лајпцигу. Она је портпаролка организације „Недељиви савез“ и каже: „Захтевамо јасно ограђивање од расизма“.

Дом Метманове је, по њеном сопственом избору, Лајпциг, један од најпопуларнијих градова у Саксонији. На европским изборима у мају Зелени су тамо успели да се са 20,2 одсто гласова етаблирају као најјача политичка странка. АфД је успела да освоји 15,5 процената, што је далеко лошији резултат него у другим деловима те покрајине. Немачка није подељена само на запад и исток, та подела је евидентна и на релацији град-село.

Често су веома практичне ствари узрок такве подељености. Аутобус који вози само два пута дневно, железничка станица која је удаљена 20 километара. Метманова, која држи семинаре на читавој територији те покрајине, на пример о дискриминацији, и сама је свега тога сведок. У Саксонији је на пример конзервативна влада ЦДУ деценијама давала свој допринос снажењу АфД-а. „Мало новца се издвајало за рад са младима, омладински центри су затварани“, каже Ана-Кара Метман. Омогућавање људима да активно учествују у друштвеном животу и оснаживање демократских иницијатива и појединаца, сматра она, најбоља су средства против десничара.

 

Аутор Марина Штраус

 

Насловна фотографија: DPA

 

Извор Дојче веле, 28. август 2019.