Хистерија у Британији због Џонсона, оптужбе за државни удар и најава протеста

Британска краљица одобрила је план премијера Џонсона да суспендује рад парламента на месец дана. То је изазвало бурне реакције на Острву

johnson

Бурне реакције британске опозиције и истакнутих личности на одлуку краљице Елизабете Друге да одобри суспензију парламента. Од оцена да је реч о државном удару до подношења тужбе.

Британска краљица Елизабета Друга одобрила је план премијера Бориса Џонсона да суспендује рад парламента на месец дана, чиме се посланицима скраћује време да блокирају брегзит без споразума. Критичари и опозиција то виде као противуставан потез и покушај државног удара, а најављени су и протести.

Суспензија парламента у периоду између 9. и 12. септембра, па све до 14. октобра, значи да посланици вероватно неће моћи да изгласају ниједан закон који би могао премијера да спречи у намери да изведе Велику Британију из Европске уније без договора 31. октобра.

Упркос томе што је Џонсон раније одбијао да искључи могућност повлачења таквог потеза, тренутак у којем је објављена одлука изненадио је посланике, од којих су многи на одмору, пише Асошијетед прес. Многи су били гневни, а више истакнутих јавних личности, укључујући бившег премијера Џона Мејџора, већ је запретило да ће тражити од суда да заустави суспензију.

Портпаролка Шкотске националистичке странке (СНП) Џоана Чери већ је поднела тужбу шкотском суду. Премијерка Шкотске Никола Старџон рекла је да посланици морају да се окупе и зауставе план Владе следеће недеље, или ће „данашњи дан ући у историју као мрачан за британску демократију“, преноси Би-Би-Си.

Председавајући Доњег дома парламента Џон Беркоу каже да је захтев за суспензијом „противуставан“, а потез владе оцењује као „претњу за демократију“ у Британији.

„Како год да је упаковано, очигледно је да је сврха (суспендовања парламента) да се заустави дебата (посланика) о Брегзиту, а њихова дужност је да обликују курс земље. То би била увреда за демократске процесе и права парламентараца као изабраних народних представника“, навео је Беркоу.

Лидер лабуриста Џереми Корбин истакао је да је „запањен безобзирношћу Џонсонове владе која говори о суверенитету, а сада тражи суспензију парламента како би избегла проматрање њиховог безобзирног Брегзита без договора“.

Британски законодавци ће вероватно гласати о плановима Бориса Џонсона 21. и 22. октобра. Да ће краљица одобрити Џонсонов предлог о суспензији парламента, за познаваоце прилика је било очекивано. Наиме, она не може да одбије захтев премијера јер има мало маневарског простора када је реч о политичким одлукама.

Суспензија парламента није исто што и распуштање што се догађа пред изборе. Процедура суспензије парламента није непозната у британској демократији. Има и свој термин – пророгација и њу одобрава краљица. Последњи пут кад се нешто слично догодило било је, како пише Би-Би-Си, 1948. године. Тада је краљ такође суспендовао парламент на захтев владе, како би заобишао отпор Дома лордова у вези са законом о парламенту.

Ту је и још један проблем – влада без парламента не би могла да доноси законе којима би се ублажиле штетне последице брегзита без договора. С друге стране, присталице Џонсона тврде да је ово једини начин да се воља народа, изражена на референдуму 2016, заиста испоштује и да Велика Британија изађе из Европске уније до 31. октобра.

 

Насловна фотографија: Getty Images

 

Извор Танјуг/РТС, 28. август 2019.