Histerija u Britaniji zbog Džonsona, optužbe za državni udar i najava protesta

Britanska kraljica odobrila je plan premijera Džonsona da suspenduje rad parlamenta na mesec dana. To je izazvalo burne reakcije na Ostrvu

Burne reakcije britanske opozicije i istaknutih ličnosti na odluku kraljice Elizabete Druge da odobri suspenziju parlamenta. Od ocena da je reč o državnom udaru do podnošenja tužbe.

Britanska kraljica Elizabeta Druga odobrila je plan premijera Borisa Džonsona da suspenduje rad parlamenta na mesec dana, čime se poslanicima skraćuje vreme da blokiraju bregzit bez sporazuma. Kritičari i opozicija to vide kao protivustavan potez i pokušaj državnog udara, a najavljeni su i protesti.

Suspenzija parlamenta u periodu između 9. i 12. septembra, pa sve do 14. oktobra, znači da poslanici verovatno neće moći da izglasaju nijedan zakon koji bi mogao premijera da spreči u nameri da izvede Veliku Britaniju iz Evropske unije bez dogovora 31. oktobra.

Uprkos tome što je Džonson ranije odbijao da isključi mogućnost povlačenja takvog poteza, trenutak u kojem je objavljena odluka iznenadio je poslanike, od kojih su mnogi na odmoru, piše Asošijeted pres. Mnogi su bili gnevni, a više istaknutih javnih ličnosti, uključujući bivšeg premijera Džona Mejdžora, već je zapretilo da će tražiti od suda da zaustavi suspenziju.

Portparolka Škotske nacionalističke stranke (SNP) Džoana Čeri već je podnela tužbu škotskom sudu. Premijerka Škotske Nikola Stardžon rekla je da poslanici moraju da se okupe i zaustave plan Vlade sledeće nedelje, ili će “današnji dan ući u istoriju kao mračan za britansku demokratiju”, prenosi Bi-Bi-Si.

Predsedavajući Donjeg doma parlamenta Džon Berkou kaže da je zahtev za suspenzijom “protivustavan”, a potez vlade ocenjuje kao “pretnju za demokratiju” u Britaniji.

“Kako god da je upakovano, očigledno je da je svrha (suspendovanja parlamenta) da se zaustavi debata (poslanika) o Bregzitu, a njihova dužnost je da oblikuju kurs zemlje. To bi bila uvreda za demokratske procese i prava parlamentaraca kao izabranih narodnih predstavnika”, naveo je Berkou.

Lider laburista Džeremi Korbin istakao je da je “zapanjen bezobzirnošću Džonsonove vlade koja govori o suverenitetu, a sada traži suspenziju parlamenta kako bi izbegla promatranje njihovog bezobzirnog Bregzita bez dogovora”.

Britanski zakonodavci će verovatno glasati o planovima Borisa Džonsona 21. i 22. oktobra. Da će kraljica odobriti Džonsonov predlog o suspenziji parlamenta, za poznavaoce prilika je bilo očekivano. Naime, ona ne može da odbije zahtev premijera jer ima malo manevarskog prostora kada je reč o političkim odlukama.

Suspenzija parlamenta nije isto što i raspuštanje što se događa pred izbore. Procedura suspenzije parlamenta nije nepoznata u britanskoj demokratiji. Ima i svoj termin – prorogacija i nju odobrava kraljica. Poslednji put kad se nešto slično dogodilo bilo je, kako piše Bi-Bi-Si, 1948. godine. Tada je kralj takođe suspendovao parlament na zahtev vlade, kako bi zaobišao otpor Doma lordova u vezi sa zakonom o parlamentu.

Tu je i još jedan problem – vlada bez parlamenta ne bi mogla da donosi zakone kojima bi se ublažile štetne posledice bregzita bez dogovora. S druge strane, pristalice Džonsona tvrde da je ovo jedini način da se volja naroda, izražena na referendumu 2016, zaista ispoštuje i da Velika Britanija izađe iz Evropske unije do 31. oktobra.

 

Naslovna fotografija: Getty Images

 

Izvor Tanjug/RTS, 28. avgust 2019.