Краљица у центру политичке кризе у Британији, могућа три сценарија

Краљица се углавном не меша у политику своје земље, али се сада нашла у самом центру кризе око брегзита и суспензије парламента

Британска краљица Елизабета Друга нашла се у незавидном положају, након што је одобрила захтев премијера Бориса Џонсона да суспендује рад парламента од 9. септембра до 14. октобра. Претпоставља се да Џонсон тиме жели да онемогући посланике да блокирају евентуалну одлуку владе да спроведе Брегзит без договора. Након њега је и лидер опозиције Џереми Корбин рекао да ће тражити да разговара са краљицом.

Краљица се углавном не меша у политику своје земље, али се сада нашла у самом центру кризе око брегзита. Према Уставу, краљица је слободна да одлучује да ли ће подржати владине планове или подржати суверенитет парламента.

„Ипак, иако је она, за сада, у складу са конвнецијом послушала Џонсона, сукоб између парламента и премијера око договора о брегзиту могао би прекршити правило приручника кабинета да краљица ‘не сме бити увучена у партијску политику'“, наводи Економист.

Џонсонова влада тренутно има већину за једног члана у парламенту, али постоји и група припадника његове Конзервативне партије, који су одлучни да га спрече да изведе Британију из ЕУ без договора. Суспензија рада парламента је уобичајена ствар и углавном се дешава на јесен, али ретко када да траје оволико дуго. Иако је драстично смањено време за оне који покушавају да спрече брегзит без договора, ипак постоје могућности да критичари доскоче Џонсону, највероватније гласањем о неповерењу.

ШТА АКО БУДЕ ИЗГАЛАСАНО НЕПОВЕРЕЊЕ ВЛАДИ?
Уколико буде изгласано неповерење влади, а из Лабуристичке партије су већ наговестили ту могућност, могући су нови избори. Закон каже да премијер мора саветовати краљицу када да одржи изборе. Ако у 14 дана не може да се формира алтернативна влада, Џонсон би могао да предложи датум избора после 31. октобра, а краљица би била обавезна да га одреди.

Све то доводи до ситуације коју би британски монарх радије избегао, каже Роберт Лејси, краљевски историчар.

– Краљица се ужасава тога да буде увучена у политику, делом и зато што је она по природи неутрална и повучена, а такође и зато што дубоко верује да би уставна монархија требало да учини све што може да остане изнад сукоба. Стога, у случају да 14-дневно правило постане применљиво, мислим да је велика вероватноћа да ће уследити тих 14 дана и да ће се она држати тог правила, јер је то правило и не постоји други закон који би јој рекао шта би требало да уради другачије. Ако се може произвести неко друго правило или преседан – или ако је прекорачен 14-дневни рок – онда она и њени саветници могу видети ствари другачије. Њено величанство има искусан и веома квалификован тим правних и уставних саветника који ће је водити по тим питањима – рекао је Лејси за „Политико“.

А ШТА АКО ЏОНСОН ИЗГУБИ ГЛАСАЊЕ?
Вернон Богданор, стручњак за британски устав и професор са Краљевог колеџа у Лондону, рекао је да је златно правило да краљица слуша савете свог премијера. – Али ако он изгуби гласање о неповерењу, премијер ће изгубити и ауторитет да нуди савете – рекао је он.

Сценарио ноћне мора за Бакингемску палату био би да након евентуалног изгласавања неповерења Џонсону и формирања нове владе, Џонсон одбије да оде. Тада би, према речима једног стручњака за устав и парламентарну процедуру, који је говорио под условом анонимности, Велика Британија била у „пуној уставној кризи … јер потенцијално увлачи краљицу у унутра“.

У овом сценарију, краљица и њени саветници би заиста могли да буду приморани да одреде да ли ће отпустити премијера први пут у готово 200 година. Али ово би био екстремни пут за који мало ко верује да би Џонсон њиме кренуо.

Иначе, краљица Елизабета је већ говорила да се неће мешати у брегзит јер верује суду свог народа. Она је избегавала да се изјасни о томе да ли је за напуштање Европске уније или није, али је, како је писао таблоид Сан, она у неколико пирлика у приватним разговорима критиковала ЕУ.

 

Насловна фотографија: Getty Images

 

Извор Блиц, 29. август 2019.