Kraljica u centru političke krize u Britaniji, moguća tri scenarija

Kraljica se uglavnom ne meša u politiku svoje zemlje, ali se sada našla u samom centru krize oko bregzita i suspenzije parlamenta

Britanska kraljica Elizabeta Druga našla se u nezavidnom položaju, nakon što je odobrila zahtev premijera Borisa Džonsona da suspenduje rad parlamenta od 9. septembra do 14. oktobra. Pretpostavlja se da Džonson time želi da onemogući poslanike da blokiraju eventualnu odluku vlade da sprovede Bregzit bez dogovora. Nakon njega je i lider opozicije Džeremi Korbin rekao da će tražiti da razgovara sa kraljicom.

Kraljica se uglavnom ne meša u politiku svoje zemlje, ali se sada našla u samom centru krize oko bregzita. Prema Ustavu, kraljica je slobodna da odlučuje da li će podržati vladine planove ili podržati suverenitet parlamenta.

“Ipak, iako je ona, za sada, u skladu sa konvnecijom poslušala Džonsona, sukob između parlamenta i premijera oko dogovora o bregzitu mogao bi prekršiti pravilo priručnika kabineta da kraljica ‘ne sme biti uvučena u partijsku politiku'”, navodi Ekonomist.

Džonsonova vlada trenutno ima većinu za jednog člana u parlamentu, ali postoji i grupa pripadnika njegove Konzervativne partije, koji su odlučni da ga spreče da izvede Britaniju iz EU bez dogovora. Suspenzija rada parlamenta je uobičajena stvar i uglavnom se dešava na jesen, ali retko kada da traje ovoliko dugo. Iako je drastično smanjeno vreme za one koji pokušavaju da spreče bregzit bez dogovora, ipak postoje mogućnosti da kritičari doskoče Džonsonu, najverovatnije glasanjem o nepoverenju.

ŠTA AKO BUDE IZGALASANO NEPOVERENjE VLADI?
Ukoliko bude izglasano nepoverenje vladi, a iz Laburističke partije su već nagovestili tu mogućnost, mogući su novi izbori. Zakon kaže da premijer mora savetovati kraljicu kada da održi izbore. Ako u 14 dana ne može da se formira alternativna vlada, Džonson bi mogao da predloži datum izbora posle 31. oktobra, a kraljica bi bila obavezna da ga odredi.

Sve to dovodi do situacije koju bi britanski monarh radije izbegao, kaže Robert Lejsi, kraljevski istoričar.

– Kraljica se užasava toga da bude uvučena u politiku, delom i zato što je ona po prirodi neutralna i povučena, a takođe i zato što duboko veruje da bi ustavna monarhija trebalo da učini sve što može da ostane iznad sukoba. Stoga, u slučaju da 14-dnevno pravilo postane primenljivo, mislim da je velika verovatnoća da će uslediti tih 14 dana i da će se ona držati tog pravila, jer je to pravilo i ne postoji drugi zakon koji bi joj rekao šta bi trebalo da uradi drugačije. Ako se može proizvesti neko drugo pravilo ili presedan – ili ako je prekoračen 14-dnevni rok – onda ona i njeni savetnici mogu videti stvari drugačije. Njeno veličanstvo ima iskusan i veoma kvalifikovan tim pravnih i ustavnih savetnika koji će je voditi po tim pitanjima – rekao je Lejsi za “Politiko”.

A ŠTA AKO DžONSON IZGUBI GLASANjE?
Vernon Bogdanor, stručnjak za britanski ustav i profesor sa Kraljevog koledža u Londonu, rekao je da je zlatno pravilo da kraljica sluša savete svog premijera. – Ali ako on izgubi glasanje o nepoverenju, premijer će izgubiti i autoritet da nudi savete – rekao je on.

Scenario noćne mora za Bakingemsku palatu bio bi da nakon eventualnog izglasavanja nepoverenja Džonsonu i formiranja nove vlade, Džonson odbije da ode. Tada bi, prema rečima jednog stručnjaka za ustav i parlamentarnu proceduru, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, Velika Britanija bila u “punoj ustavnoj krizi … jer potencijalno uvlači kraljicu u unutra”.

U ovom scenariju, kraljica i njeni savetnici bi zaista mogli da budu primorani da odrede da li će otpustiti premijera prvi put u gotovo 200 godina. Ali ovo bi bio ekstremni put za koji malo ko veruje da bi Džonson njime krenuo.

Inače, kraljica Elizabeta je već govorila da se neće mešati u bregzit jer veruje sudu svog naroda. Ona je izbegavala da se izjasni o tome da li je za napuštanje Evropske unije ili nije, ali je, kako je pisao tabloid San, ona u nekoliko pirlika u privatnim razgovorima kritikovala EU.

 

Naslovna fotografija: Getty Images

 

Izvor Blic, 29. avgust 2019.