Н. Бабић: Црни облаци рецесије надвили су се над САД-ом

САД све више осећају терет због предстојећих избора и забринутост због најављене економске рецесије. Трамп је пред изазовима

Најновији извештај о стању америчке привреде, који је 23. августа објавио ИХС на Маркит, било је толико “вруће” да његово слање медијима било забрањено све до 22. августа у 13:45.

ПМИ је индекс пословне активности, или “индекс куповине менаџера”. То је најважнији показатељ стања привреде, јер су управо менаџери набавке први који примају примарне информације о стању у својим компанијама. Индекс узима у обзир информације о пет различитих показатеља: нове наруџбине, производња, запосленост, вријеме испоруке залиха и количина куповине.

Упркос гласним увјеравањима Трампа и његових економских савјетника да је с америчком економијом све у реду, како нема рецесије и берзе чекају да се оживи тренд раста, реалност је управо супротна. Индекс пословних активности непрекидно и континуирано пада од марта, падајући с већ не тако високе оцјене од 55,3. А сада је у новом извештају наведено да је прекорачио “доњу психолошку границу” од 50 бодова и да је 22. августа износио 49,9.

Ово је најгора бројка у десет година, наводи ИХС Маркит. Према свим економским теоријама и уџбеницима, ово је ово јасан знак рецесије и медвјеђих трендова на берзи. Поновимо још једном: индекс пословних активности је пао на разину каква је у Америци забиљежена у јеку кризе 2009. године.

Идемо даље. Сљедећи подаци из истог извјештаја наводе како је стопа отварања нових радних мјеста најспорија од фебруара 2010. Индекс повјерења предузетника пао је на најмању разину откад се почео мјерити у јулу 2012. године. Број новоотворених предузећа такође је пао на ниво из октобра 2009. године. Пословна очекивања у сектору услуга такође су досегла историјски пад из 2009. године.

Број нових наруџбина најоштрије је пао у посљедњих десет година. Забиљежен је и најснажнији пад извоза од августа 2009. године. Залихе готових производа у складиштима пале су на најнижи ниво од 2014. године. Такође, већина корпорација се, умјесто очекиваног привредног раста, суочила с падом потражње. Такође се укидају многи инвестициони програми и планови за запошљавање нових радника. Овдје треба додати податке о америчкој економији из претходних објава, који се не подударају са службеним саопштењима Бијеле куће, посебно оне који се односе на трговински рат с Кином. Осим тога, доказан је пад теретног промета, као и пад потрошње електричне енергије и брз раст хипотекарних кредита, али не само њих, већ и других облика задуживања.

Реални сектор америчке економије је већ у пуном јеку кризе. Берзе још увијек не реагују исправно, али само зато што су се одавно одвојиле од стварности или су очигледно неспособне да препознају ове трендове. Ускоро ће у Америци избити криза пуном снагом. И што јаче америчко вођство буде затварало очи и настављало понављати мантру „Све је дивно! Не видим кризу у нашој кући!”, посљедице ће за САД бити још болније.

Но, шта раде Доналд Трамп и његови савјетници? Спас траже у рату с Кином, што је очито најгора одлука ове управе. По амерички народ, наравно.

Између акција и реакција, потеза и контра потеза који трају 17 мјесеци, Кина је ових дана одговорила Сједињеним Државама новим царинама. Због америчких царина које ће погодити 300 милијарди робе произведене у Кини, Пекинг ће увести додатне царине на 75 милијарди долара робе која се увози из Вашингтона. То је био одговор Си Ђинпинга  Доналду Трампу. Одлуку је службено је саопштило Вијеће Државне комисије за царинске тарифе НР Кине. Стопе ће варирати између 5 одсто и 10 одсто, зависно од робе, а ступиће на снагу у двије различите фазе, једне 1. септембра, а друге 15. децембра.

Кинески државни лист Глобал тајмс је објаснио да је “наметање царина нужан одговор на једностраност и трговински протекционизам Сједињених Држава”. Новине затим наглашавају да рјешење сукоба мора доћи “на темељу међусобног поштовања, једнакости и поузданости у ријечима и поступцима”. Овај пут изгледа прилична узбрдица.

САВРШЕНА ОЛУЈА
Гледајући стварне економске показатеље америчке економије, кинеске царине су покренуле савршену олују. Цијена нафте у је након најаве Кине нагло пала и америчка лака ВТИ нафта се продавала за 53,74 долара по барелу. Брент је пао за 1,36 долара и тог се дана продавао за 58,56 долара. Тржиште је, углавном, врло лоше реаговало на ново поглавље трговинског рата између Вашингтона и Пекинга, прије свега због раздобља у којем се назире рецесија у Сједињеним Државама, али и могуће глобалне рецесије.

Као да то није било довољно, тренутно се кинеско-амерички трговински споразум чини још даљим, иако се чинило да су странке спремне наставити преговоре.

МЈЕРЕ ПЕКИНГА И ВАШИНГТОНА
Кина је одржала своју ријеч. Кинеска влада најавила је реакцију на потез САД-а и та је реакција стигла на вријеме. Почетком августаТрамп је најавио да ће од септембра Сједињене Државе увести царине од 10 одсто на 300 милијарди долара кинеских производа, поред оних које су већ активне од маја.

Тачно је да је Бијела кућа суспендовала или одложила неке од царина, што је учињено на захтјев америчких корпорација. Осим тога, Трамп је овим „попуштањем“ хтио спријечити да посљедице царинског рата током божићног раздобља погоде америчке породице и да унутрашња потрошња да подстицај америчкој привреди. Но, како у свом опширном извјештају појашњава ИХС Маркит, то се није догодило.

„Азијски змај“ је све пратио, упозоравао и на крају реаговао. Чак и Кинези с извјесним интензитетом почињу осјећати тежину ратних обавеза и због тога се и Пекинг одлучио спровести мјере ублажавања посљедица сукоба с Вашингтоном.

Како би подстакла домаћу потрошњу и очувала ниво извоза, Кина је повећала минималне мјесечне плате, чији се износ утврђује на локалној основи. У главном граду Пекингу је минимална мјесечна плата повећана на 2200 јуана. Наравно, многе мјере које Кина спроводи на својој националној територији нису ни објављене, иако се све може сажети на подстицање домаће потражње, фаворизовање извоза, чак и намјерним слабљењем јуана, те диверзификацију увоза оних производа које Кина не може произвести и склапање нових уговора који искључују америчке добављаче.

Необјашњиво, зато што су прве наметнуле царине на кинеску робу вриједну 300 милијарди долара, САД су показале драстичну промјену расположења због контранапада Кине. Будући да је противмјера уобичајена пракса у царинским ратовима, амерички насилнички став дјелује посебно смијешно.

Такав потез америчке стране показује све ароганцију и нарцисоидност Бијеле куће. САД су биле те које су из хира или увјерења да могу зарадити на штету Кине покрнуле брутални трговински рат. Али након што су предузеле конкретне мјере, морале су се припремити за противудар. Но, чини се да америчка страна такве ударе није у стању поднијети. Очито је да Трампу хитно треба економски савјетник с којим ће преиспитати правила трговинског рата.

Кинези отворено поручују како америчку страну морају научити што је здрав разум у било којем трговинском рату. Такав је сукоб екстремно коцкање које само може довести до губитака. У трговинском рату је бескорисно љутити се. Пекинг тврди како у трговинском рату ниједна страна не може побиједити. Кад САД наводе користи које трговински рат може донијети америчкој привреди и финансијама, цијели свијет им се смије, јер све говори да отворено лажу. Укључујући америчке изворе, чак и оне службене.

Вашингтон је одлучио наметнути царине на све кинеске производе који се извозе у САД. У коцкарском жаргону, већ је одиграо своје најјаче карте, а посљедњег је адута одиграо вођен емоцијама. Очигледно да САД не могу прихватити стварност у којој је Кина и даље чврста и непоколебљива, чак и након максималног америчког притиска.

САД су превише самоувјерене, што би била врлина када би та самоувјереност била оправдана. Али су за непријатеља изабрали Кину, другу највећу свјетску привреду, чија је тржишна величина близу америчке. Иако је Кина примарни циљ, Вашингтон је „Азијског дива“ одабрао за противника како би ресетовао глобална трговинска правила. Ово је озбиљна стратешка грешка. Тренутна америчка администрација као да не разумије како у модерним међународним односима примијенити снагу. Сматра да максимални притисак није само начин за постизање неразумних циљева, већ и пречац до тих циљева.

Али стварност је да се највећи притисак Сједињених Држава суочава са застојима у разним смјеровима. Посљедњих година су САД узбуркале ствари у дипломатији, а да нису постигле готово ништа. Кина и САД су двије највеће свјетске економије. Укупна економска снага мјерена у номиналном бруто домаћем производу је јача од оне коју има Кина. САД се можда добро боре у “трговинском блицкригу”, али када је у питању дуготрајни трговински рат, кинеско друштво има очите предности када се треба носити с проблемима узрокованим трговинским ратом.

Америчка страна све више осјећа терет због предстојећих избора и забринутости због најављене економске рецесије.  Трампова управа се суочава с тешким изазовима. Кинеска стратегија је прилично једноставна. Пекинг није вољан водити трговинске ратове, али кинески национални суверенитет и права на развој присиљавају кинеске власти на све контра акције.

САД су се изгубиле у рачунању добитака и губитака, док Кина слиједи курс реципрочних одговора. Ескалирани трговински рат засигурно ће довести до још већих губитака, али је кинеском друштву већ постало јасно да ће ово сучељавање одредити будућност земље, стога су Кинези вољни и способни поднијети ове губитке.

Као одговор на нове америчке царине, Кина је била дужна предузети даље кораке. Кад се америчке пријетње трансформирају у практичне акције, нови противнапади Кине никада неће изостати. То би Доналд Трамп, над чијом су се економијом надвили црни облаци нове рецесије, ипак требао разумјети.

 

Аутор Н. Бабић

 

Извор logicno.com, 30. август 2019.