Велики скок АфД-а на изборима у Саксонији и Бранденбургу, дишу за врат ЦДУ

У Саксонији је стигла до 27 одсто гласова, у Бранденбургу до 23 одсто. То су најбољи резултати од настанка Алтернативе за Немачку

Према излазним анкетама Алтернатива за Немачку (АфД) остала је далеко од својих првих изборних победа на покрајинском нивоу. Демохришћани и Социјалдемократе су уз губитке одбранили упоришта у две источне покрајине.

Према анкетарима Инфратест димапа, у Саксонији је 32 одсто бирача дало глас Демохришћанима (ЦДУ). Следе АфД са 27,5 одсто, Левица са 10,5 одсто, Зелени са девет одсто, Социјалдемократе са осам одсто, док се Либерали котирају на 4,8 одсто – дакле таман испод цензуса.

У Бранденбургу су победиле Социјалдемократе са 27,5 одсто. Следе АфД са 22,5, Демохришћани са 15,5, Левица са 11, Зелени са 10, док се конзервативни Слободни бирачи котирају на 5 одсто. Либерали би и овде могли да остану на 4,8 одсто.

Знатно повећана излазност у односу на изборе од пре пет година указује да је тесна трка извела многе на биралишта. У обе покрајине је прошли пут гласало нешто мање од половине бирачког тела, а сада је у Бранденбургу изашло 59, а у Саксонији 65 одсто што се сматра солидном излазношћу за покрајинске изборе.

За месец дана се гласа и у Тирингији, још једној источној покрајини у којој Левица у виду Бода Рамелова има свог јединог премијера од уједињења Немачке.

ЗЕЛЕНИ СПАШАВАЈУ СТВАР?
Коалициона математика биће мање занимљива него што се очекивало. Уколико се бројке не буду мењале, биће довољно да Зелени у обе покрајине ускоче у коалиције и тако донесу већину. Та странке је тренутно у налету на савезном нивоу, па је овај пут лако прескочила цензус и на истоку земље где традиционално има тежак посао.

Бранденбургом је до сада владао премијер Дитмар Војдке (СПД) у коалицији са Левицом. У Саксонији је на власти био демохришћанин Михаел Кречмар у коалицији са Социјалдемократама.

„Победила је пријатељска Саксонија. Ово је звиља добар дан за нашу покрајину“, рекао је Кречмар.

„Верујем да морамо више да комуницирамо са људима. Мислим да би било добро да будемо на улици и слушамо шта имају да кажу“, рекао је Војдке, лоцирајући један од разлога за раст деснице.

Пре избора су све остале странке искључиле могућност сарадње са десничарима. Конзервативна Хришћанско-демократска унија уз то најавила је да неће у коалицију ни са Левицом.

Најављивала се могућност да ови избори уздрмају и Велику коалицију коју на савезном нивоу предводи Ангела Меркел. Њени партнери Социјалдемократе ће кроз месец дана резимирати досадашњи рад владе. Но исход ових избора јесте донео нови пад Демохришћана и Социјалмодекрата, али је тај пад мањи него што су се прибојавали.

АфД ЈОШ ЧЕКА НА ПОБЕДУ
Анкете су пре данашњих избора најављивале тесну трку и могућност да Алтернатива за Немачку (АфД) по први пут победи на неким покрајинским изборима. То би уједно било први пут у послератној Немачкој да странка радикалне деснице добије изборе на овом нивоу. Премда до тога није дошло, АфД је поново знатно ојачала.

АфД је најјача странка истока земље, ако се посматра свих пет покрајина које су некада сачињавале ДДР. Укупно им анкете дају 14 одсто подршке у целој Немачкој јер на Западу ни изблиза не стоје добро као на истоку.

„Многи људи из бившег ДДР-а су разочарани. Они осећају да их већинско друштво на западу не разуме“, рекла је раније за ДВ социолошкиња Јудит Ендерс. То има везе с чињеницом да источни Немци чине само 17 одсто укупног становништва земље. Али још је, како истиче, недостаје њиховог присуства у читавом немачком друштву.

Источни Немци заузимају само 1,7 одсто високих позиција у немачкој привреди, политици и администрацији. Након поновног уједињења, социјалистичку елиту ДДР-а заменили су западни Немци. Та елита репродукује се и данас, чак и након 30 година, каже Ендерсова.

 

Извор Дојче веле, 01. септембар 2019.

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: ШТА ЈЕ ТО ТРУЛО У НЕМАЧКОЈ
Први септембар није само датум историјске тежине. Ове недеље је и популистичка АфД у две покрајине остварила свој најбољи резултат до сада. То показује да се Немачка мучи са собом, пише Инес Пол, главна уредница ДВ.

Првог септембра 1939. су Немци у зору нападом на Пољску започели Други светски рат. Са милионима мртвих, рањених, силованим женама, протеранима и светом који до данас пати због нацистичког рушилачког беса.

Тачно осам деценија касније усред Немачке двоцифрене резултате бележи једна странка која се за гласове бори превасходно националистичким репертоаром и расизмом. У Саксонији је стигла до 27 одсто гласова, у Бранденбургу до 23 одсто. То су најбољи резултати од настанка Алтернативе за Немачку (АфД).

Тако је тој странци за само неколико година успело да постане друга најјача снага у свакој од те две источне покрајине. Није нека утеха што десничарски популисти, упркос прогнозама, ипак нису успели да постану најјачи ни у Саксонији ни у Бранденбургу.

Шта дакле говори о Немачкој то што је оваква партија успешна и то упркос економски добрим временима и ипак релативној политичкој стабилности? И шта тек долази ако се времена промене и Немачку можда захвати дробилица глобалне рецесије? Колико су високи бедеми, колика је свест да у Немачкој никада више на власт не сме доћи једна партија која тако игра на карту расизма?

Изгубиле су пре свега етаблиране партије. Демохришћани Ангеле Меркел и Социјалдемократе су забележили најгоре резултате у овим покрајинама од уједињења земље. Тај тренд значи да ће чак и у стабилној Немачкој бити све компликованије састављање владајућих коалиција. Такође, више не функционише систем са две велике странке које скупљају све гласаче од деснице до левице.

Све то показује колико се Немачка мучи са собом, са тиме каква земља жели да буде. Какав ће курс заузети у избегличкој политици, али и у великим привредним и социјалним питањима? Колико Немачкој треба државе, а колико Европе?

У природи историографије лежи да се тек са временске дистанце може описати шта се у одређеном моменту заправо десило. Утолико се може само нагађати да ли ће овај први септембар 2019. стајати у историјским читанкама и шта ће тамо писати.

Нема сумње да овај успех даје крила АфД и на савезном нивоу. Она је ту и неће тако брзи нестати. Друге странке морају да нађу одговарајући однос према томе. Било би фатално да се на успех десничара одговори ароганцијом. Исход избора је политичким функционерима брутално ставио до знања да нешто жестоко не ваља у земљи. Боље би им било да пажљиво ослушкују и осматрају шта то тера бираче у руке популиста.

У историјску одговорност Немачке спадају и неки принципи код којих нема компромиса. У то спада слободно исповедање вере и право на азил за људе у невољи. Ти принципи се никада не смеју жртвовати, ма колико коалициона математика постала компликована.

 

Аутор Инес Пол

 

Насловна фотографија: DPA

 

Извор Дојче веле, 01. септембар 2019.