Дневна доза Блицове пропаганде или како се Русија усуђује да нас позове у ЕАУ

Чак 16 декларација ЕУ које Србија није подржала директно или индиректно се односи на Русију, тужно закључује Блиц

Србија је најавила скоро потписивање трговинског споразума са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), после чега су нам стигле негативне реакције из ЕУ, одакле су нас подсетили да се од Србије на њеном путу ка Унији очекује да своју спољну политику у потпуности усклади са Унијом.

У последње три године, проценат усклађености српске спољне политике са ЕУ пао је за чак 13 процената, са 67 на 54 одсто, рекао је недавно Аксел Киле, представник Немачке у Комитету за проширење Уније. После најављеног потписивања Споразума о слободној трговини са ЕАЕУ, чији су чланови Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргистан, 25. октобра може да се очекује да тај проценат додатно падне.

Званичници ЕУ претходних дана послали су неколико порука упозорења Србији. Тако је шеф дипломатије Словачке Мирослав Лајчак истакао да потписивање тог споразума не приближава Србију њеном стратешком циљу – чланству у ЕУ.

ДАЧИЋ: ШТИТИМО СРБИЈУ
– Ако сте озбиљни у својој европској оријентацији, онда пратите политичке изборе који вас томе приближавају. Овај корак није један од тих – поручио је Лајчак и оценио да је потписивање трговинског споразума са „проруском групацијом од стране Србије збуњујуће“.

И председник спољнополитичког комитета ЕП Дејвид Мекалистер рекао је да, уколико потпише споразум са ЕАЕУ, Србија мора да прецизира и клаузулу о отказивању споразума приликом уласка у ЕУ.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић одговара да није реч о томе да Србија жели да постане члан Евроазијске уније, већ да штити државне, националне и економске интересе.

– Србија има споразуме о слободној трговини са разним земљама, а не само са ЕУ. Кад Србија постане члан ЕУ, она пре тога мора да раскине све те уговоре и поштује спољнотрговинску и царинску политику ЕУ – нагласио је Дачић. Како је рекао, позиви шефова дипломатија ЕУ да Србија не потписује споразум са ЕАЕУ не улазе у суштину питања.

АЛБАНИЈИ НИШТА НЕ ВРЕДИ
– Кад неко тако каже, испада да је овде на ћошку, код Таковске, улазак у ЕУ, па сад све да укинемо да бисмо ушли у ЕУ. Откад знам за себе, сваке године су ми причали „само што не уђемо“, а то је на дугачком штапу, то није извесна скора будућност, има времена – рекао је Дачић и апострофирао да је Албанија 100 одсто испунила све што тражи ЕУ када је реч о спољној политици, али да не може ни да отвори преговоре.

Србија се прошле године ускладила са тек 28 од 54 спољнополитичке декларације ЕУ, што је најнижа стопа међу земљама Западног Балкана. Стопа усклађености пала је од 2016. године од 67 одсто на 54 процената. Чак 16 декларација ЕУ које Србија није подржала директно или индиректно се односи на Русију, а четири на Венецуелу, док су се две односиле на Конго, који није гласао за пријем Приштине у Унеско. Занимљиво је да се Србија није усагласила и са једном декларацијом у вези са Ираном и продужењем рестриктивних мера према тој држави. Коначно, Србија није подржала ни декларације ЕУ о Мјанмару, Зимбабвеу и Бурундију.

Минситар Дачић каже да неусклађеност Србије са декларацијама ЕУ произилази из ставова према Русији и Кини.

– То је променљиво, зависи од тога шта је тема, јер се ми не придружујемо кад је реч о осуди наших пријатеља, као што су Русија и Кина. То су наши национални интереси, јер не можеш да тражиш од тих земаља да нас подржавају, а да ми будемо против њих. Наша је обавеза да се ускладимо до уласка у ЕУ, а то није тако близу – напомиње Дачић.

ТРИ РАЗЛОГА
И Игор Новаковић, истраживач при Центру за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ), истиче улогу Русије и Кине у паду стопе усклађености.

– Постоје три повезана разлога за то. Трећи и најблажи разлог се односи на постјугословенско наслеђе, конкретно на БиХ и Косово. Први разлог су Русија и Кина, с тим што се Кина ретко помиње у декларацијама ЕУ. Ни са једном декларацијом ЕУ о ове две велике силе Србија се не слаже јер у међународним оквирима има подршку Русије и Кине у вези са питањем Косова. Коначно, на пад усклађености утицале су и декларације о конфликтима у Сирији, што опет има директне или индиректне везе са Русијом – наглашава Новаковић.

Последњих година ЕУ има све више декларација у вези са Русијом, подвлачи наш саговорник.

– То је посебно ескалирало након избијања кризе на Криму и рушења малезијског авиона изнад Украјине. ЕУ углавном према Русији примењује рестриктивне економске мере са којима се Србија не усклађује – објашњава Новаковић.

ВЕЋИНА ГРАЂАНА ЗА ЕУ – 53 ОДСТО
Према последњем истраживању Министарства за европске интеграције, 53 одсто грађана Србије је за ЕУ. Према тој студији, они који се противе чланству (25 одсто) сматрају да би Србија више изгубила него добила уласком у Унију и да је Брисел некоректан према Србији, односно да је политика условљавања највећи разлог нашег спорог напредовања ка ЕУ, нарочито у вези са решавањем косовског проблема.

Без обзира на то, чак 60 одсто грађана сматра да треба решавати проблеме са Приштином, независно од услова Брисела и ЕУ. Зани­мљиво је да први пут грађани виде Кину као већег донатора у Србији од Русије, а чак петина грађана сматра да је Кина највећи донатор у Србији, иако је тек на деветом месту.

ПОПОВ: ЕВРОСКЕПТИЗИЦАМ СВЕ ВЕЋИ
Директор Центра за регионализам Александар Попов сматра да је све већа неусклађеност спољних политика Србије и ЕУ пропорционална темпу отварања преговарачких поглавља.

– Као да је дошло до евроскептицизма, како у народу, где тек 50 одсто грађана подржава ЕУ, тако и у Влади. Србија је раније штанцовала законе у складу са ЕУ, али се показало да их не примењује. Европска унија има све више приговора на слободу медија и рад независних институција и зато се тренутно чини да је улазак Србије у ЕУ 2025. године, што због низа околности како у Бриселу, тако и код нас, далеко од реалног – истиче Попов.

 

Аутор Марко Ташковић

 

Насловна фотографија: Sputnik/Sergei Guneev

 

Извор Блиц, 03. септембар 2019.