Дојче веле: У Британији почиње борба за моћ без икаквих правила

Џонсон води ултимативну борбу за моћ са парламентом и спреман је да одбаци сва правила и традицију како би га учинио послушним

Борба за моћ између британског премијера Бориса Џонсона и парламента у Лондону улази у одлучујућу рунду. Побуњеници из редова торијеваца желе да подрже опозицију и онемогуће тврди брегзит.

„Не желим превремене изборе, ви не желите превремене изборе“, изјавио је британски премијер Борис Џонсон у понедељак увече. Али та изјава се у ствари чита обрнуто: ако заиста двадесетак побуњеника из редова торијеваца у уторак буде гласало као и опозиција, онда ће премијер то да сагледа као гласање о поверењу. И ако га изгуби, онда би био приморан да распише нове изборе.

У борби за моћ између Џонсона и парламента реч је о стратешким потезима, о томе ко ту кога може да заустави. И док је Џонсон изговарао те речи на улици Даунинг стрит испред седишта владе, ван тог ограђеног простора демонстранти су узвикивали: „Стоп државном удару!“ Под тим су подразумевали присилни одмор на који Џонсон жели да пошаље парламент већ од следеће седмице. Премијер је био видно иритиран. Али на такве критике он мора да се навикне.

„НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА“
Џонсон је даље рекао да је уверен у напредак који је постигнут. Под тим је мислио на нове преговоре о новом, измењеном Споразуму о брегзиту са ЕУ. Тај напредак, међутим, за сада постоји само у његовој машти, јер у Бриселу се до сада нису одржали никакви конкретни разговори о новим предлозима.

Ако из споразума са ЕУ желе да избаце тзв. „бекстоп“, спорно правило о задржавању отворене границе између Ирске и Северне Ирске, Британци би у Брисел морали да дођу са алтернативним идејама То су врло јасно рекли, како немачка канцеларка Ангела Меркел, тако и француски председник Емануел Макрон када су пре десет дана разговарали са Борисом Џонсоном.

Британски премијер с друге стране ствара привид да ће претњом тврдим, нерегулисаним брегзитом друге земље ЕУ присилити на попуштање. „Не измичите тло под ногама британској преговарачкој позицији“, упозорио је он чланове своје сопствене странке ноћ уочи одлучујуће седнице парламента. Као да се Европљани већ нису припремили на тврди брегзит.

„Спречите још једно бесмислено одуговлачење брегзита“, упозорио је Џонсон даље алудирајући на планове да му се законом донетим по убрзаном поступку вежу руке и да се присили да ЕУ поново замоли за продужење рока за брегзит. Он се заклео да то неће да уради „ни под којим условима“. Из тога се могу извући два закључка: он не би могао да се придржава таквог једног закона, једноставно би га игнорисао. То је могућност коју је његов министар Мајкл Гоув у једном интервјуу већ најавио. Или друго: Џонсон ће расписати нове изборе рачунајући на победу и на то да ће, након гласања моћи да формира парламентарну већину за тврди брегзит.

ПОКЕР С ВЕЛИКИМ УЛОГОМ
Последњих дана пребројано је око 20 побуњеника из редова конзервативне странке. Међу њима је Филип Хемонд, министар финансија у влади Терезе Меј, али и други бивши министри и сарадници. Ту је још и мала група проевропски оријентисаних политичара, као и неки умјерени торијевци који се посебно боре против тврдог брегзита.

Џонсон је у међувремену запретио да ће их избацити из странке и на тај начин је блокирао кандидатуру својих противника за превремене изборе. То му је међутим донело оптужбу за лицемерје, јер је он сам за време владе Терезе Меј урадио управо исто: гласао је против премијерке и њеног споразума о брегзиту и допринео њеном поразу без да је он лично претрпео последице.

План побуњеног дела торијеваца и опозиције за уторак предвиђа усвајање дневног реда и доношење новог закона. Он би премијера требало да примора да поднесе захтев Европској унији за даље продужење, ако до Самита ЕУ 17. октобра не буде договрен нови споразум о британском напуштању Уније.

Гласање о томе би у принципу требало да буде одржано у среду. Но сада би могло да се догоди да Борис Џонсон својим противницима „пуца у ноге“, да распише превремене изборе још пре тог гласања и одлуку о томе стави на гласање. Ако би премијер у том случају добио две трећине гласова у парламенту, он би био распуштен и не би могао да предузме ништа више да спречи тврди брегзит.

ЗАМКА ЗА ОПОЗИЦИЈУ?
У понедељак ујутру је бивши премијер из редова лабуриста Тони Блер своју сопствену странку упозорио на то да не дозволи да је Борис Џонсон заведе на одржавање превремених избора. То би могла да буде „замка за слонове“ за лабуристе, јер – ако се избори одрже пре датума одређеног за брегзит, гласови опозиције били би подељени и тиме би, на основу британског изборног система, победа торијеваца била осигурана, упозорио је Блер. Након великог смањења броја гласова за лабуристе на изборима за Европски парламент у мају ове године, многи, па и из редова лабуристичке партије, признају да њихов актуелни лидер Џереми Корбин не би могао да победи Бориса Џонсона.

Вођа лабуриста сам је међутим своје присталице припремио на предизборну кампању. Он је у понедељак у Салфорду изјавио: „Ја сам спреман, ви сте спремни…“ и тиме потврдио да би он гласао за нове изборе. Други чланови лабуриста пак сматрају важнијим то да се прво донесе закон против изласка Британије из ЕУ без одговарајућег споразума, пре него што се земља још једном стрмоглави у предизбону кампању. Последњи пут је Тереза Меј 2017. године прокоцкала своју већину, а анкете у понедељак наговестиле су да ни Борису Џонсону не би пошло за руком да постигне јасну победу торијеваца. Исто тако, анкете указују на мало шанси за тријумф лабуриста. Тренутно дакле све указује на то да би евентуални нови парламент био без јасног односа снага моћи.

Други проблем у овој замршеној ситуацији јесте то да Борис Џонсон има моћ да датум избора сам одреди. Чак и ако дозволи да посланици гласају о новим изборима 14. октобра, он би након тога датум одржавања избора могао да помери за време након брегзита. То значи да он Велику Британију 31. октобра може да изведе из ЕУ. А онда би у новембру могао да рачуна на гласове свих заговорника брегзита, и оних који сада подржавају Најџела Фаража и његову Брегзит-странку. Јер након брегзита та партија више неће имати своју основну сврху.

Читава та ствар је у суштини игра са великим улозима и означеним картама. Борис Џонсон води ултимативну борбу за моћ са парламентом и спреман је да одбаци сва правила и традицију како би га учинио послушним. А ако му то не пође за руком, онда ће из рукава да извуче претњу превременим изборима. За већину побуњеника у редовима торијеваца то значи губитак њихових политичких функција и крај партијске каријере.

Ипак, исто као што може да победи, Џонсон може и да изгуби. Он јесте много бољи борац у предизборној кампањи него његова претходница Тереза Меј, али у данашњој брегзитовској Британији – ништа више није сигурно.

 

Аутор Барбара Везел

 

Насловна фотографија: Jonathan Brady/PA Wire

 

Извор Дојче веле, 03. септембар 2019.