Љ. Димовић: Изјава хрватске председнице срамотна и неодговорна

"Китаровићева зна да у Хрватској свака антисрпска изјава доноси политички плус. Међутим, у лажи се не може живети", наглашава Димић

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић превазишла је све своје раније покушаје ревизије историје пошто је на обележавању 80. годишњице почетка Другог светског рата у пољском Вјелуњу изјавила да је хрватски народ, сразмерно броју становника, највише допринео антифашистичкој борби у Европи у којој је, како је рекла, учествовало пола милиона хрватских грађана.

Ова њена изјава обележила је ионако компромитовану свечаност у Пољској на којој се међу лидерима 40 земаља и 250 гостију нису нашли, нити добили позивнице, представници Србије и Русије, на пример, иако су биле део антифашистичке коалиције и претрпеле милионске жртве. Поред њих, нису позване ни Северна Македонија ни БиХ.

– Овде смо да бисмо исказали почаст свим жртвама рата, како у Пољској, која је прва почела да се бори против нацизма, тако у свим осталим државама које су стале у одбрану слободе и мира у Европи и у свету. Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана – рекла је Китаровићева и запрепастила свет.

Љубодраг Димић, академик и члан Мешовите српско-хрватске комисије која је разматрала лик и дело загребачког надбискупа Алојзија Степинца, истиче за Блиц да је изјава Китаровићеве срамотна и неодговорна.

– Хрватска председница наставља са ревизијом историје у политичке сврхе. Китаровићева зна да у Хрватској свака антисрпска изјава доноси политички плус. Међутим, у лажи се не може живети. Она оваквим изјавама не прави услугу држави на чијем је челу – наглашава Димић.

Наш саговорник подвлачи да историјске чињенице у потпуности демантују Колинду Китаровић.

– До септембра 1943. године Срби су чинили апсолутну већину борачког састава јединица Народноослободилачке борбе (НОБ) на простору Хрватске и НДХ. Тек када је након тога у хрватском народу преовладала свест да Немачка губи рат и каква је природа НДХ-а, они почињу да улазе у састав јединица НОБ-а. И то најпре у Далмацији. Хрвати сада покушавају да се у потпуности идентификују са антифашистичком борбом, па тако партизанске одреде који су настали 1941. године и које су већином чинили Срби називају хрватским бригадама – објашњава Димић.

ПОЛА МИЛИОНА У НДХ
Академик апострофира да је након Другог светског рата са територије Хрватске одступило чак 150.000 усташа.

– Китаровићева говори о 500.000 хрватских грађана који су учествовали у НОБ-у, а процентуално у односу на број становника, у тим јединицама три до четири пута је било више Срба него Хрвата. Када већ говори о пола милиона, треба да зна да је толико Хрвата било у саставу НДХ, што као чиновници, што као војници или у министарствима. То не значи да су се сви солидарисали са НДХ, али су били у саставу. У пролеће 1945. године ни Степинац ни командант концентрационих логора Вјекослав Лубурић не одричу се НДХ и нацистичких идеја – каже Димић и додаје да свађати се са историјом значи порађати велику несрећу.

И историчара Дејана Ристића, такође, брине изјава председнице Хрватске.

– Из угла историјске науке, ради се о флагрантном фалсификату, уџбеничком примеру ревизије историје који је са једне стране недопустив, а са друге стране изузетно штетан и опасан, посебно што га је као вредносни суд изговорио један државник. То није рекао један обичан грађанин, већ шеф државе која је у Другом светском рату била савезник нацистичке Немачке. НДХ је била марионетска и злочиначка творевина у којој су одмах по формирању примењени расни закони. То је фингирање историјских чињеница чиме се нарушава не само достојанство државе, већ и достојанство свих жртава, без обзира на религијску или другу припадност, које су страдале у Другом светском рату – истиче за Блиц Ристић.

Како каже, посебно је нетачан број од пола милиона хрватских грађана у НОБ-у.

– Антифашистички покрет у Југославији бројао је око 800.000 људи. Највећи део њих, према историјским подацима, били су Срби са територија данашње Србије, али и целе Југославије. Један контингент јесу чинили Хрвати и ту нема никакве дилеме, али говорити о 500.000 припадника антифашистичке борбе у Хрватској могло би да буде протумачено да је хрватска председница грешком у ту бројку укалкулисала усташе и домобране – подвлачи Ристић.

ДЕМАНТУЈЕ И ХРВАТСКА ИСТОРИЧАРКА
Хрватска историчарка Сњежана Корен слаже се да су изјаве хрватске председнице неретко неверодостојне.

– Китаровићева је желела да истакне хрватски значај у НОБ-у, али пречесто је мењала ставове у односу на догађај. Када је већ рекла да је 500.000 хрватских грађана учествовало у антифашистичкој борби, требало је да каже да су значајан удео у томе чинили и Срби. Историјска је чињеница да су у борби против сила осовине и колаборациониста учествовали заједно Хрвати и Срби и то је Китаровићева требало да нагласи јер би свакако допринело смиривању тензија у региону – наглашава Корен за Блиц.

Наша саговорница подвлачи да Китаровићева често показује и недовољно познавање историје.

– Без обзира на то, мислим да је њена изјава у Пољској, пре свега, последица целокупног догађаја па је у неку руку и очекивана – каже Корен.

ДАЧИЋ: АНТИСРПСКА КАМПАЊА
Министар спољних послова Ивица Дачић је оценио да је у Хрватској антисрпска кампања у континуитету, свеједно да ли је у току нека кампања за изборе.

– Они негирају своје злочине из прошлости, а инсистирају на злочинима Срба из деведесетих. Ми треба заједно да имамо позицију да осуђујемо све злочине.

МИЛО ЂУКАНОВИЋ: НЕМЕРЉИВ ДОПРИНОС СРБА У ПОБЕДИ
Церемонија обележавања 80. годишњице почетка Другог светског рата би била још потпунија да је на њој учествовала и Русија, као и представници неких других југословенских народа, почев од Србије, изјавио је у Варшави председник Црне Горе Мило Ðукановић, који је присуствовао церемонији.

– Имам на уму ту грандиозну улогу коју је тадашњи Совјетски Савез имао у ослобађању Европе и у савезничкој победи над фашизмом. Жалим што се на овом догађају нису појавили и представници неких других југословенских народа, почев од Срба. Срби су, заједно са нама Црногорцима, дали немерљив допринос једној великој победи у Народноослободичкој борби, а која је представљала важан део укупне победе над фашизмом – рекао је Ђукановић.

ЊЕНА ИСТОРИЈА
1. “ ‘За дом спремни’ је стари хрватски поздрав, али је нажалост компромитован за време усташких дана“

2. „Након Другог светског рата многи су Хрвати у Аргентини пронашли слободу у којој су могли сведочити своје домољубље и истицати оправдане захтеве за слободу хрватског народа”

3. „Одрасла сам у комунизму, и нисам хтела ништа друго него да изађем из тога. Хтела сам бити слободна. Хтела сам имати могућност у дућану бирати између разних врста јогурта, и да не морам властима говорити колико ће ми хлеба требати идуће недеље“

4. „Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана“

 

Аутори Марко Ташковић, Милица Бајић

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор Блиц, 03. септембар 2019.