Н. Бабић: Право огледало политике САД према Русији је Украјина

Или шта се дешавало иза кулиса састанка Володимира Зеленског са Мајком Пенсом и Џоном Болтоном у Варшави

Недавно смо на састанку групе Г7 од стране америчког предсједника Доналда Трампа чули ријечи хвале за Русију и како би та земља свакако требала учествовати на годишњим окупљањима ове групе, јер се без Русије не могу рјешавати горући свјетски проблеми. Међутим, као што је често случај, ријечи челника Бијеле куће су пука реторика без садржаја и америчка спољна политика према Русији се неће мијењати.

Наиме, потпредсједник Мајк Пенс је добио задатак да потврди пуну подршку Вашингтона територијалном интегритету Украјине и америчку подршку Кијеву у рату против Донбаса. Пенс и украјински предсједник Владимир Зеленски имали су другог септембра билатерални састанак у Варшави, гдје су обојица учествовала на комеморацијама поводом 80. годишњице почетка Другог свјетског рата.

Потпредсједник је био у Варшави умјесто предсједника Доналда Трампа, који није био присутан на комеморацијама, наводно због доласка урагана Доријан. Али према наводима Вашингтон поста Трамп уопште није био одушевљен путовањем, а његово је особље почело расправљати о отказивању пута у Пољску још почетком дана.

Вјероватно Трамп и није био одушевљен сусретом са Зеленским, након што је амерички вођа, заједно с Француском, затражио повратак Русије у „клуб великих“, обнову групе Г8, потврђујући тако амбивалентну стратегију према Москви. Но тај повратак има и своје услове, а то је ублажавање ставова Москве око Крима, прекид пружања потпоре народу Донбаса и друге уступке углавном везане за украјинско питање, што је Русија одбила.

Потпредсједник Мајк Пенс је рекао да ће Сједињене Државе наставити подржавати Украјину и њено право на пуну територијалну цјеловитост.

„Вашингтон је уз украјински народ, посебно од 2014. године, од када снажно подржавамо територијални интегритет Украјине. И могу вас увјерити да ћемо и даље остати уз украјински народ, штитећи његову сигурност, територијални интегритет, укључујући законити суверенитет Украјине над Кримом“, рекао је Пенс.

МИСЛИ ЛИ ТРАМП СМАЊИТИ ПОМОЋ УКРАЈИНИ?
Осим изјава и лијепих ријечи, Зеленски је највише заинтересован за то да Вашингтон и даље конкретно подржава Кијев, посебно у погледу безбедности и војне помоћи. Како јавља Ројтерс, Мајк Пенс није одговорио на питања о гласинама о могућем смањењу војне помоћи у износу од 250 милиона долара, о чему предсједник Доналд Трамп у овом тренутку размишља.

Потпредсједник је само рекао да “односи двију земаља” никада нису били тако чврсти, али није коментарисао ову неискреност. Амерички потпредсједник такође је изјавио да је амерички народ “уз Украјину”, али да би европске нације требале учинити више да помогну бившој совјетској републици.

“Били смо поносни на то, али вјерујемо да је вријеме да и наши европски партнери направе корак напријед”, истакнуо је Пенс новинарима у понедјељак у Варшави.

Изјаве Мајка Пенса одјекују уз изјаве савјетника за националну безбедност Џона Болтона, који је био у Кијеву прошлог дана. Болтон је у интервјуу за Радио Слободна Европа у Кијеву рекао да украјинском предсједнику Владимиру Зеленском није потребно да дјелује одлучно и брзо у Донбасу.

“Из перспективе нове украјинске владе, вјерујем да се предсједнику Зеленском препоручује одабир стратегије коју ће примијенити с Русијом, користећи све мјере опреза. Мислим да нема мотива да се брза с једном или другом акцијом. Уложити све потребно вријеме био би најразумнији избор за нову украјинску извршну власт”, рекао је амерички савјетник за безбедност. Коментаришући могући улазак Сједињених Држава у Нормандијски формат, Болтон се ограничио на истицање интереса Вашингтона за праћењем ситуације у Донбасу и на односе Украјине и Русије.

ВАШИНГТОН И ПОМОЋ КИЈЕВУ
До данас је Трампова администрација одобрила двије велике продаје оружја кијевским копненим снагама. Прва трансакција датира из децембра 2017. године и ограничена је на малокалибарско оружје. Овај споразум укључује извоз пушака и муниције М107А1, укупне продајне вриједности од 41,5 милиона долара.

Трансакција из априла 2018. пуно је озбиљнија. Не само да је скупља и износи 47 милиона долара, већ укључује и смртоносно оружје, посебно 210 противтенковских пројектила „Џавелин“, врсту оружја коју је администрација Барака Обаме одбила продати бившој украјинској администрацији. Стога можемо говорити о „политици ограничене америчке подршке Кијеву“, коју би сада могао ревидирати предсједник Доналд Трамп, упркос свим лијепим ријечима којом је на самиту Г7 описивао Русији и власти у Кремљу. Тога су у Москви свјесни и нису озбиљно узели у обзир изјаве Трампа и касније Макрона о потреби да се Русија врати у Г7.

Још мање илузија гаје у народним републикама Донбаса, које се полако интегришу у састав Руске Федерације, али не као руске државне територије, већ по моделу сарадње какву с Москвом имају бивше грузијске регије Јужна Осетија и Абхазија. На страницама службених агенција Доњецке и Луганске Народне Републике и порталу АнтиМајдан нема ничега што би упућивало на промјену става актуелне америчке администрације према Украјини, Донбасу и Русији, што и јесте реална слика тренутне ситуације.

КОМЕНТАР ЦИРКУСА У ВАРШАВИ ИЗ ДОНБАСА
Новинари у Донбасу су посебну пажњу посветили још једном циркусу у Варшави, који се одржао поводом годишњице почетка Другог свјетског рата. Подсјетимо, први се одржао почетком ове година, када су Мајк Помпео и Нетанјаху намјеравали окупити анти-иранску коалицију, али се све завршило с неколико изјава, без икаквих конкретних резултата.

Свих осам великих сила тог времена, СССР, САД, Велика Британија, Француска, Кина, Њемачка, Јапан и Италија, учествовале су у Другом свјетском рату. У пољском слављу 1. септембра 2019. на највишем нивоу била је заступљена само Њемачка, земља која је 1939. елиминисала пољску државност у 2,5 дана, формално у 5,5 дана.

Ангела Меркел је очито осјетила читаву комичност ситуације, стога је брзо одглумила преговоре с пољским премијером, потом је нестала, остављајући предсједнику Штајнмајеру да учествује на службеним догађајима, углавном да се покаје и положи вијенце.

„Међу осталим земљама представљеним на највишем нивоу, били су углавном или савезници Њемачке, или територије које је њемачка била окупирала, или оне које и данас тугују што им се преци нису борили на страни Хитлера. Изузетак су били Исланд и Малта, али је тешко схватити величину њиховог доприноса побједи над нацифашизмом“, за портал Украина.ру пише познати руски стручњак Ростислав Ишченко.

Зеленски се у том друштву угодно истакао. Унук Бандериног устаника персонификовао је повезаност генерација, од Хитлерове нетолерантне уједињене Европе до модерне ЕУ, уз бомбардовања недемократских режима заједно са Сједињеним Државама.

У најбољим традицијама уједињене Европе, Зеленски је дао угодну понуду Пољацима. Треба, рекао је, одбацити контрадикције, оставити за собом грешке и ујединити се у борби за заједничке идеале. Колико год говорио о „идеалима“, испоставило се да је потребно ујединити се против Русије. Очито је, побиједивши Хитлера, Русија нанијела страшну моралну трауму не само Бандериним присталицама који су с њим били у савезништву, него и Пољацима, који су према правилима требали напасти СССР заједно с Хитлером, јер су због „стаљинистичке издаје“ били мала закуска на столу Трећег Рајха.

Зеленски се брзо сложио са својим пољским колегом Дудом да је увођење још више санкција против Русије и никако слабљење старих света дужност ЕУ. Сада остаје само да се ЕУ упозна с украјинско-пољском одлуком и увјерити Брисел да се она мора спровести. Овдје се могу појавити неки проблеми, јер је предсједник Европског савјета Доналд Туск, бивши пољски премијер који је помогао у организовању државног удара у Кијеву 2014. године, био толико увријеђен што су му суграђани касно послали позив на прославе, да је одбио учествовати у слављу.

Истина, зли језици кажу да је Туск нашао вјеродостојан изговор да не дође, јер нико од свјетских челника ових дана није посјетио Пољску осим Меркелове, а Нијемци ионако морају ићи на такве догађаје. Туск није хтио бити кловн пољским властима, јер представља супарничку страну, стога је разумно одлучио да ће за ту улогу и Зеленски бити довољан.

Зеленски се такође сложио с Дудом и потпредсједником Пенсом, који представљају Сједињене Државе, да ће Украјина годишње преко Пољске купити шест милијарди кубних метара америчког гаса, што ће Кијеву омогућити да се извуче из гасне зависности од Русије.

Зли стручњаци су, међутим, одмах рекли да ће Пољска исти руски гас продати Кијеву, само по цијени америчког, а ако буде могуће, купиће и угаљ из Донбаса, испоручен из Ростова по шеми  до Ротердама. Зашто онда не купити руски гас из Пољске у Швинјушчеу, гдје Пољаци имају терминал који може примити до пет милијарди кубних метара гаса годишње?

Ако шест милијарди кубних метара гаса годишње, уз традиционалних 18-22 милијарди кубика властите производње осигура све потребе “европске силе”, тада можемо говорити о украјинској економији само у прошлом времену или као о непостојећој. То је десет пута мање него што је Украјина трошила 1993. године, а од тада нису уведене никакве технологије за уштеду енергије. Дакле, нове умањене потребе су уједно доказ пропадања украјинске индустрије.

Али најжалосније је што се инфраструктура која би омогућила испоручити жељених шест милијарди кубних метара из Пољске у Украјину може изградити најкасније до 2023. године. Штавише, чак ни оптимисти не вјерују у овај датум и говоре о 2025. години. Песимисти уопште не говоре о томе, што говори да разговор о овој теми нема смисла. Украјини је потребан амерички гас већ 2020. године, у екстремним случајевима 2021. У противном ће морати одустати од сукоба с Русијом и преговарати о гасу.

Америчка обећања Украјини, Пољској такође, врло су слична обећању да ће помоћи извидници да прикрије повлачење главних снага у позадини. Истовремено, Пољаци и Украјинци се храбро боре против „Сјеверног тока 2“. Неће побиједити, али ће пити крв Русији и Њемачкој. САД више и не занима ова тема, осим на декларативној основи.

Неко је увијек на губитку, а неко на добитку. Због чињенице да ниједна од сила није дошла на позив пољског предсједника Дуде, Зеленски је у овој представи успио одиграти једну од главних улога. Био је готово у рангу са Штајнмајером и Пенсом. С друге стране, ако на догађају имате 250 људи, а Зеленски је један од најважнијих међу њима, то само по себи говори о престижу догађаја, као и на геополитичку тежину  јадне Пољске.

ПОКЛОН КИЈЕВА ЗАПАДНИМ ПАРТНЕРИМА
Што се Украјине тиче, Џон Болтон и Мајк Пенс могу бити задовољни. Током Обамине управе је на енергетски сектор земље пипке пружио Џо Бајден, који ће вјеројатно бити предсједнички кандидат Демократске странке на изборима 2020.

Занимљиво, али је Владимир Зеленски одмах након састанака с америчким партнерима у Варшави и Кијеву наложио свом кабинету и Врховној Ради да мораторијум на продају земљишта странцима укине прије првог децембра ове године, прије законског рока. Одлука је разумљива, јер се америчку „помоћ“ у оружју нечим мора и платити.

Предсједник Украјине је наложио новом кабинету да до првог октобра парламенту  достави приједлог закона о продаји земљишта, а Врховној Ради да укине мораторијум прије зиме. То је изјавио на састанку с представницима парламента, кабинета министара и агенција за спровођење закона, преноси РБЦ Украјина.

Према његовим ријечима, прије првог октобра кабинет министара би требао парламенту поднијети приједлог Закона о продаји пољопривредног земљишта, који укључује укидање мораторијума.

“Треба објаснити друштву да нико никоме неће одузети земљу. Усвојите закон о продаји земљишта и укините мораторијум до првог децембра 2019.”, додао је Зеленски.

Подсјетимо да је у августу на пословном форуму у Турској Зеленски потврдио да ће земљишна реформа бити спроведена прије краја године, тако ће се 2020. године кренути с легалном продајом великих пољопривредних и других површина у Украјини.

“Ове ћемо године дефинитивно провести земљишну реформу, којом ћемо сљедеће године створити тржиште од 40 милиона хектара”, рекао је предсједник Украјине.

Коментатори тврде како је ова тема била приоритетно питање у разговорима Зеленског с Болтоном и Пенсом. Наравно, заузврат ће САД, уз све изјаве Трампа о потреби зближавања с Русијом, ревидирати и пооштрити „политику ограничене америчке подршке Кијеву“. Све је исто, ако не и горе и стога је разумљив опрез Москве на „сиренски зов“ за повратак у Г7 и остале повремене изливе хвале за Руску Федерацију.

 

Аутор Н. Бабић

 

Насловна фотографија: cotidianul.md

 

Извор logicno.com, 04. септембар 2019.