Н. Бабић: Захваљујући Кини и Индији, Земља је данас „зеленија“ него пре 20 година

Док Амазонска прашума гори, на индијским и кинеским територијама се појављују нова „зелена плућа“ планете

Недавно је објављена вијест да су готово сви становници Сјеверне Кореје засадили барем једно дрво и обновили шуме у овој малој изолованој земљи до невјероватних размјера. Злобници ће рећи да је то била заповијест „Великог вође“ и да становници Сјеверне Кореје и нису могли учинити другачије, чак и да су хтјели. Међутим, одазив на позив власти да учествују у радним акцијама је готово сигурно посљедица идеологије „Јуче“ у Сјеверној Кореји, која је деценијама владавине од ’50-их па надаље пустила дубоке коријене у друштву и за овакве иницијативе није потребна никаква присила.

Но оно о чему желимо говорити није Сјеверна Кореја, већ откриће на које се посљедњих мјесеци фокусирала НАСА, која је потврдила неочекивану и позитивну чињеницу за наш планету. Земља је данас зеленије мјесто него прије 20 година. Али то није све, јер су актери заслужни за ово еколошко чудо исти они који су недавно придоносили загађивању свијета, а то су Кина и Индија.

Док Амазонска прашума гори, а Запад оптужује Пекинг и Њу Делхи да доприносе злоупотребом испуштања црног дима, крчењем шума и занемаривањем животне средине штети екосистему, на индијским и кинеским територијама се појављују нова „зелена плућа“.

Како је извијестио Форбс, споменуте двије земље одговорне су за највеће озелењивање планете у посљедње две деценије. Разлог треба тражити у политикама заштите животне средине које проводе двије владе, које су усвојиле амбициозне програме који укључују садњу стабала и строге казне за оне који не поштују животну средину.

ИНДИЈА
Захваљујући добровољном раду 800 хиљада људи у Утар Прадешу, 11. јула 2016. је у Индији посађено је готово 50 милиона стабала за мање од 24 сата. Влада је уложила шест милијарди долара за пошумљавање земље. Пошумљено је 12 одсто територије и смањено је загађење. Исте године је као дио Париског климатског споразума Индија издвојила 6,2 милијарде долара за повећање шумске површине у земљи, која ће се до 2030. године протезати на 235 милиона хектара.

Садња дрвећа засигурно је важна акција, али само по себи то можда неће бити довољно за рјешавање свих индијских проблема. Биљке се морају и пажљиво надзирати и треба им одговарајућа нега. У сваком случају, интерес који индијска влада показује за животну средину важан је први корак у смањењу глобалног загађења.

КИНЕСКА ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА
Кина још је радикалније ријешила проблем загађења. Откако је Си Ђинпинг постао предсједник најмногољудније земље на свијету, Пекинг је питања заштите животне средине поставио на дневни ред владе. С друге стране, јавно мњење, које је пуно све богатијих појединаца, све више подржава одлуке владе за заштиту животне средине. Стога су власти, како би избјегле народно незадовољство, одлучиле смањити загађење.

Дакле, КП Кине се „срдачно поздравила“ с фабрикама које највише загађују животну средину. То су оне које за гријање приватних домова користе угаљ, а одлучено је да се земља ријеши „отровних“ аутомобила. Такозвани “кинески сан” који је сковао Си има за циљ створити савршену земљу изнутра и којој ће завидјети споља, гдје се у привредни раст и добробит грађана мора усидрити и строга еколошка култура.

Заштита животне средине је постала средишњи елемент Кине 21. века из два разлога. Како би се бринуло о новим потребама становништва, али прије свега зато што би без разматрања питања загађења животне средине било немогуће наставити с економским растом. Један од темеља кинеске политике је закон о заштити животне средине из 2015. године, који предвиђа оштре казне против јавних службеника и прекршитеља одговорних за загађење животне средине.

Ако су Кина и Индија успјеле борбу против загађења ставити на врх политичких приоритета, значи ли то да је могућ и заокрет на Западу? Наиме, могу ли западне земље бринути о новим потребама становништва и наставити с растом без разматрања питања загађења? Одговор на ово питање смо дали у претходном чланку о „крају капитализма“, или барем предаторског капитализма каквом смо донедавно познавали.

Наиме, западне земље ће се теже носити с овим проблемом из простог разлога што предузетничка и финансијска елита доносе кључне одлуке о економским питањима, укључујући проблем загађења животне средине, док је држава сервис, регулатор који доноси законе који су дизајнирани у утицајним круговима.

Кина и Индија имају јаку државу која надзире све процесе, укључујући усклађивање привредног раста с бригом за нове потребе становништва. Једном када индијски владин кабинет или партијски секретари у Кини нешто одлуче, тешко је пронаћи било кога у земљи ко ће се томе супротставити.

Гледајући чисто се еколошког стајалишта, држава је и овдје ефикаснија од либералних западних демократија. Иако је тачно да и у Европи има земаља које успјешно спроводе зелене политике, оне се спроводе без посебне бриге да се не наруши стандард грађана, а најбољи доказ за то је нови њемачки нацрт закона о опорезивању CО2, који би, ако се усвоји, драматично повећао цијене бензина и роба широке потрошње.

 

Аутор Н. Бабић

 

Извор logicno.com, 05. септембар 2019.