„Стратегија горког меса“ или потез очајника

Ако се САД и Кина економски раздвоје, није тачно да би Кина била на већем губитку. Напротив, САД су угрожене и краткорочно и дугорочно

Политичка дебата се често врти око питања принципа. Али најјачи аргумент против америчког технолошког рата са Кином има мало везе са тим шта је исправно, а шта погрешно. Ради се о томе да САД једноставно тај рат могу да изгубе.

Свакако, Вашингтон има разлога да се осећа огорчено. Потписао је неколико билатералних споразума са Пекингом од почетка деведесетих како би заштитио америчку интелектуалну својину у Кини, али је сваки био прекршен на спектакуларан начин од стране кинеских актера.

Кинески тржни центри су деценијама продавали лажне Најки патике, копије Еплових Ајфона и друге опељешене америчке брендове, док су им такође крадене и пословне и трговинске тајне. Комисија за крађу америчке интелектуалне својине проценила је да су само у 2015. години, губици на америчкој страни износили и до 540 милијарди долара – што је више од целкупног америчког трговинског дефицита са Кином.

ЦЕНА РАЗДВАЈАЊА
ли праведнички гнев није, сам по себи, победничка стратегија. Амерички председник Доналд Трамп похвалио се овог месеца да „што трговински рат буде дуже трајао, то ће Кина бити све слабија, а ми све јачи“. Али други уочавају супротну динамику у овој игри: виде растуће губитке за водеће америчке корпорације док се америчка и кинеска економија раздвајају након скоро 40 година сарадње.

Технолошке санкције које су Сједињене Државе увеле Кини – ограничења извоза у САД за више од 140 кинеских компанија које се налазе на вашингтонској „листи ентитета“  – окарактерисане су као казна за погрешно поступање. Пекинг их доживљава као агресију проистеклу из страха да ће Кина постати светски технолошки лидер.

Патриотска повратна реакција у Кини је већ започела. Циско, амерички произвођач мрежне опреме, је упалио аларм. Извршни директор Чак Робинс рекао је овог месеца да су кинеске државне компаније залупиле врата Циску испред носа. „Нисмо били позвани да лицитирамо“, рекао је. „Више нам чак није дозвољено ни да учествујемо“.

Квалком, амерички произвођач чипова који 65 одсто прихода остварује у Кини, суочава се са сличним потешкоћама. Компанија је овог месеца упозорила да ће приходи у финансијској 2019. години пасти на седмогодишњи минимум, махом због смањења кинеске потражње. Ривалске америчке компаније за производњу чипова Микрон, Куорво, Бродком такође добијају око половине својих глобалних прихода из Кине.

Седиште компаније Квалком у Сан Дијегу

„Знамо да је америчка технологија често најбоља и заиста желимо да је користимо“, рекао је у приватном разговору извршни директор једне кинеске технолошке компаније. „Али када је понуда из САД-а толико непоуздана и толико исполитизована, принуђени смо да пронађемо алтернативна решења“.

Оваква размишљања подржавају кинески потрошачи. Хуавеи, највећа светска компанија за производњу телекомуникационе опреме, увидео је да је у Кини скочила продаја његових паметних телефона након одлуке Вашингтона да компанију уврсти на црну листу. Паралелно са тим, продаја Еплових Ајфона је опала.

Из кинеске перспективе, приступ САД се чини сличним „ku rou ji“, или „стратегији горког меса“ – која подразумава сопствено рањавање да би се стекла предност над противником. У кинеском фолклору, такви очајнички потези имају ефекта само ако на крају нанесете још већу повреду свом супарнику.

За сада, Кина трпи бол. Њени званични подаци показују да се трговински суфицит са Сједињеним Државама ове године повећао упркос одмазди у виду трговинских царина. Неке америчке технолошке компаније, укључујући ХП, Дел, Мајкрософт, Амазон и Епл, разматрају пребацивање неких производних погона из Кине. Али ни ово, као ни америчка трговинска црна листа, нису успели да зауставе кинески технолошки напредак.

БОРБА ЗА КЉУЧНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Заиста, у неколико кључних области, кинеске компаније су већ водеће. Брзе железнице, високонапонски далеководи, обновљиви извори енергије, нова возила на електрични погон, дигитална плаћања и 5Г телекомуникације су само неке од области у којима се кинеске компаније нашироко сматрају водећим у односу на америчке.

Мишљења су подељена и око тога да ли САД или Кина имају живахнију старт-ап културу. Студија кинеских институција из 2017. године показала је да је земља имала 164 једнорога – односно старт-ап компаније чија вредност премашује милијарду долара – у поређењу са 132 из САД. Али Креди свис банка је у извештају из марта навела да су САД имале 156 једнорога насупрот 93 кинеских – и да су кинески слабијег квалитета.

Готово сви извори се слажу да Кина брзо напредује – чак и у кључним дисциплинама попут вештачке интелигенције. „Упркос кинеској смелој иницијативи у области вештачке интелигенције, Сједињене Државе су и даље без премца“, навела је ове недеље Фондација за информациону технологију и иновације. „Овај поредак би се могао променити у надолазећим годинма, јер се чини да Кина остварује бржи напредак и од Сједињених Држава и од Европске уније“, додају из Фондације.

Будући да је доминација у питању, чини се да ниједна страна није спремна да одступи ни за педаљ. Ден Вонг, аналитичар из Пекинга који ради за истраживачку компанију Гавекал, каже да ће се више кинеских компанија вероватно наћи на на црној листи Сједињених Држава. Даљи кораци могу обухватати ограничења извоза технологија произведених у САД у ширим категоријама, додао је он.

Љутите примедбе господина Трампа ове недеље наглашавају ризике од екслације. „Неко је морао да се успротиви Кини“, рекао је он. „И било је време, без обзира да ли је то на кратки рок добро или лоше за нашу земљу“.

Председници САД и Кине Доналд Трамп и Си Ђинпинг на маргинама самита Г-20 у Осаки, 29. јун 2019. (Фото: AP/Susan Walsh)

Проблем за Вашингтон је то што би такви кораци заиста могли бити лоши за Америку – како на кратки, тако и на дуги рок. Према подацима Гавекала, америчке компаније и њихове филијале у Кини продају девет пута више производа од кинеских компанија у Сједињеним Државама. Ако се суперсиле раздвоје, САД могу више изгубити.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Financial Times