Još uvek se ne zna hoće li 1. januara poteći gas Severnim tokom 2

Dok Nemci i Rusi očekuju gas 1. januara, konačna odluka Kopenhagena oko dozvole za završni krak „Severnog toka 2” i dalje je neizvesna

Zamršena mapa rivalskih gasnih koridora na Baltiku postala je ovih dana bogatija za novu energetsku vezu između Estonije i Finske. U pitanju je podvodni 77 kilometara dug cevovod između mesta Inko na Skandinavskom poluostrvu i varoši Paldiski, na oko 50 kilometara od Talina. Novi dvocevni finsko-estonski „Baltikonektor” krajem avgusta je uspešno isproban puštanjem prirodnog gasa kako bi bio spreman za zvanični početak rada za Novu godinu.

„Namera nam je da sve bude spremno da prirodni gas poteče između Finske i Estonije krajem 2019. Završetak podvodnog dela ’Baltikonektora’ u roku jedan je od najvažnijih preduslova za povezivanje postojeće energetske mreže Finske i Estonije i praktično otvaranje novog tržišta gasa”, ocenio je Herko Plit, predsednik i izvršni direktor firme „Baltik konektor oj”.

Koji prirodni gas će iz pravca Finske nakon 1. januara 2020. poteći prema Talinu? Finansijeri i izvođači radova na finsko-estonskom „Baltikonektoru” ne preciziraju poreklo strateške sirovine kojom oskudevaju južne obale Baltičkog mora. Istovremeno, 1. januara 2020, prema upornim najavama rusko-zapadnoevropskih finansijera i graditelja megaprojekta, „Severni tok 2” bi trebalo da bude zaokružen i sibirska sirovina bi trebalo da krene 1.220 kilometara dugim gasovodom iz luke Usta Luga – trasom preko Finske, Švedske i Danske – za kupce u Nemačkoj i dalje u Evropi.

U međuvremenu, građevinski radovi na „Severnom toku 2” završeni su 75 odsto, objavili su ovih dana predstavnici istoimene švajcarske kompanije (registrovane u Cugu), čiji je „Gasprom” jedini akcionar. Uprkos ovom zavidnom procentu završenih radova na projektu vrednom oko 10 milijardi evra (sufinansijeri su anglo-holandski „Rojal Dač Šel”, francuski „Anži”, austrijski OVM i nemačke firme „Vinteršal” i „Uniper”), finiš građevinskih radova predmet je grozničavih zakulisnih manevara s obe strane Atlantika.

U Evropi, konačna odluka zvaničnog Kopenhagena oko dozvole za završni krak „Severnog toka 2” i dalje je sasvim neizvesna. Istovremeno, nepoznanica je i koliko će dugo „Gasprom” i njegovi zapadnoevropski partneri biti još spremni da čekaju „zeleno svetlo” Danske da proture cevovod kroz teritorijalne vode te države. U Cugu tvrde da, kad istekne strpljenje, mogu da postave cevi „Severnog toka 2” kroz ekskluzivnu pomorsku zonu Danske (gde važe zakoni UN o svetskom moru) trasom koja je navodno samo 34 kilometra duža od one kojom se već kreće „Severni tok 1”. Za taj (papreno skupi) građevinski poduhvat – neizvesnih geopolitičkih posledica – bilo bi neophodno samo sedam radnih dana, tvrde u švajcarskoj firmi „Severni tok 2”.

Bilo kako bilo, rusko-zapadnoevropski graditelji „Severnog toka 2” i zvanični Kopenhagen (uz odobravanje Vašingtona, Brisela, Varšave i Kijeva) u napetom su odmeravanju sledećeg poteza onog drugog pred početak sezone otežanih uslova građevinskih radova na ćudljivom Baltičkom moru, kao i grejne sezone na kopnu. Budno motreći na tu igru zatvorenih karata, ogorčeni protivnici „Severnog toka 2” s obe strane Atlantika još se nadaju da taj megaprojekat mogu zaustaviti, uzdajući se ponajpre da će Vašington vrlo brzo – svakako pre Nove godine – staviti pod sankcije razne aktere tog poduhvata. Velike nade koje su tim povodom od posete američkog predsednika Donalda Trampa Poljskoj i Danskoj gajile i Varšava i Kijev izjalovile su se, budući da šef Bele kuće ne samo što tamo nije stigao početkom ovog meseca već je uspeo i da razjari Dansku ponudom da od Kopenhagena otkupi Grenland. U zamenu, Majk Pens, američki potpredsednik, tokom boravka u Poljskoj i Ukrajini ponudio je dugoročni izvoz američkog tečnog gasa, inače 25 odsto skupljeg od sibirskog konkurenta. Da bi američki tečni gas već od 2021. dobacio do Ukrajine, bila bi neophodna gradnja 110 kilometara dugog konektora, o kome inače Varšava i Kijev kuju planove od 2014. godine. Ovog puta dve istočnoevropske države, zdušni protivnici „Severnog toka 2”, izrazile su spremnost da same finansiraju budući „gasni konektor”.

Visoki predstavnici Varšave i Kijeva, u kontaktu sa Majkom Pensom, ponovili su uverenje da je „Severni tok 2” nešto nalik ruskom trojanskom konju u Evropi. U regionu Baltika ne slažu se svi sa politikom daljeg zaoštravanja odnosa s Moskvom. „Evropska unija mora da pojača napore za popravljanje odnosa sa Rusijom ako namerava da pojača bezbednost Evrope u areni međunarodnih sukoba, transatlantskih napetosti i bregzita”, upozorio je juče Peka Havisto, ministar inostranih poslova Finske.

Otuda možda i namera Finske i Estonije da se već do Nove godine povežu novim gasnim koridorom na Baltiku.

 

Izvor Politika, 6. septembar 2019.